Najdraže valjevske ulice
Kraj je 2016, vreme da se, kao i prošle godine, podsetimo neki valjevskih tema i šta su nam o njima rekli učesnici ovogodišnjeg Kolubarinog upitnika..
Nemanja Mirković
Nušićeva. Svi putevi ka Gradu započinjali su preko nje. Sada je iz Bloka gledamo kroz rešetke jedne ružne i bespotrebne ograde na “duplim trakama”, da ne kažem “bulevaru”.
Violeta Milošević
Ulica Vuka Karažića i pešačke zone koji se prostire sa leve i desne strane ove ulice. Šetalište ispod kestenova i lipa kraj Kolubare i drugi deo, pešačka zona oko Spomenika pesništvu i Živojinu Mišiću.
Sandra Sofronić
Obožavam miris lipe u proleće u ulici.......možda Čika Ljubinoj
(Foto: Predrag Milovanović)
Suzana Marjanović
Tokom osnovne škole, Tešnjar je bio nezaobilazna ulica na putu do škole. Ulica u kojoj su se prepričavale dogodovštine sa časova, gde sam se smejala na sav glas, jela sladoled na točenje i vruće pletenice iz Todorovića. A danas u toj ulici žive meni dragi ljudi koje nezimerno volim. Tešnjar, ulica za ceo život.
Đurđa Marjanović
Tešnjar je ulica u kojoj smo porodično svi nalazili srodne duše. Moji mama i tata su se takođe upoznali u Tešnjaru. Pored nje, ulica Vojvode Mišića u kojoj sam rođena i kroz koju me je sestra jednom prilikom vodila maskiranu u princezu, do momenta kada joj je bilo neprijatno, koliko smo pažnje prolaznika izazvale, pa me ostavila i pobegla. Bila sam napuštena princeza.
Marko Tomić
Ulice naselja Sretena Dudića, na kojima sam stekao prve prijatelje, naučio da vozim bicikl...
Mateja Manojlović
Moja rodna ulica – Marka Kraljevića. Moja “njena” priča je svaki zasebni dan protekle gotovo dve decenije, ali to ne znači da je to njena cela priča.
Seka Maksimović
Zmaj Jovina. Tu sam živela više od 30 godina… Tu smo se kao deca igrali, sankali.. preskakali ograde, sakrivali. Tokom decenija se kroz igru dece u Zmaj Jovinoj mogla pratiti istorija i društvena dešavanja u Srbiji. Prvo su se deca igrala Nemaca i partizana, zatim Srba i Šiptara, potom Legije i policajaca.
Tamara Jakovljević
Hajduk Veljkova, mesto gde se deo našeg gimnazijskog odeljenja skupljao ujutru pri polasku u školu i uveče za islaske. Dvorište moje tetke se nalazi se u toj ulici, mesto za najlepša druženja.
Vladimir Ružičić Kebac
Kompletan splet uličica u naselju Milivoja Bjelice, gde sam odrastao i ceo potez od Zbratimljenih gradova do Studenta je moj teren gde sam doživeo nezaboravno detinjstvo odakle i danas crpim veliki deo moje inspiracije..
Marija Tešanović
Pop Lukina, zbog Doma vojske i vile Tucovića. Ujedno to su mi i najlepši javni i stambeni objekti u Valjevu.
(Foto: David Kecojević)
David Kecojević
Tešnjar – Bobovčeva, Glišićeva su ulice koje su obeležile moje detinjstvo u kućama i dvorištima porodica mojih roditelja. U tom kraju sam išao u školu “Sestre Ilić”, u Bobovčevoj sam se sankao i naučio da vozim bicikl.
Moja porodica i ja smo sa Gradskog trga tokom bombardovanja “izbegli” u Tešnjar kod bake na tri meseca. U pauzama bombardovanja bili su to skoro idilični dani u kojima smo bili okruženi brigom i pažnjom rodbine, komšija i prijatelja. Bilo je to vreme dobrodušnosti i druželjubivosti. Zar treba da nam se zlo nadvije nad glavom da bi se setili koliko smo međusobno bliski i važni?