NAZAD NA PRVU STRANU

Kolubarin upitnik: Aleksandar Ristić

Najdraži kutak Valjeva? Ili okoline?

Moj kraj, ulica 7. jula, danas Jovana Dučića, dvorište Osnovne škole „Andra Savčić“ (popularna „Treća“) i Kula Nenadovića i njeno okruženje… Volim i Peti puk, gde su mi živeli baka, deka i ujak i gde sam provodio dane kao dete (napominjem da „sedmojulci“ ne prihvataju da su deo Petog puka, kao što - iako taj datum uopšte ne ljube - i dalje često koriste stari naziv ulice kojoj su hteli, ali nije im udovoljeno, da daju ime po kralju Milanu, kao što je negda bilo).

Odrastanje u Valjevu pamtim po...?

Po odlascima na Peti puk, stricu Tomislavu koji nam je prepričavao stare valjevske priče i narodne pesme, dolascima brata od tetke Nemanje da se igramo (Tamara je još bila mala), zujanju posle škole i žurbi da se kući vratim pre nego što roditelji dođu s posla, po otkrivanju grada u šetnjama – sećam se kako mi je majka jednom pokazala Veruškinu školu, što je za mene bilo neviđeno otkriće iako smo bili samo pored „Prve“ u Karađorđevoj (ili, pak, negde kod „Četvrte“), po šam-rolnama, rumenku i sokovima iz „Srbijanke“ i, naravno, po gimnazijskim danima, najlepšem periodu mladosti, po smehu, šalama i sreći koju sam i tada osećao tugujući, istovremeno, što gimnazija ne traje osam godina, kao i po Društvu istraživača "Vladimir Mandić Manda" i istraživačkim akcijama, ključnom sastojku mog života bez koga danas ne bih bio ono što jesam.

Na proslavi 40-godišnjice Mladih istraživača Srbije, u društvu istraživačakluba  Vladimir Mandić Manda

Na proslavi 40-godišnjice Mladih istraživača Srbije, u društvu istraživačakluba Vladimir Mandić Manda

U Valjevu mi najviše smeta...?

Smetaju mi trka i neprijatna gužva koja nije gradska vreva i jurnjava koja se ne isplati, a šteti i duhu. Ne dopada mi se što smo, možda, sačuvali naš (najpravilniji srpski), ali smo skoro prognali ćirilicu sa naziva radnji.

Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?

Na svoje pametne đake i studente, na borce iz ratova devedesetih, na svoju prošlost i svoje nasleđe, koje je, sama reč kaže, nasleđeno, a ne stečeno radom samo nas koji smo današnji Valjevci, te, stoga, moramo da ga održavamo i negujemo.

Ratni Damask 2014.

Ratni Damask 2014.

Dobra vila bi Valjevu donela...?

Ono vidljivo što nam nedostaje – zgrade, ulice, mostove, škole, bolnice, pozorište, bazen – ali, pre svega, ono nevidljivo što smo zaboravili da nam treba: saosećanje, jedinstvo i razumevanje.

U Valjevu nedovoljno obraćamo pažnju na...?

Na stare, na mlade, jedni na druge… Treba nam samo malo više solidarnosti.

Bilo bi dobro da se Valjevo ugleda na...? (Zašto?)

Na sebe, da se seti kakvo je nekad bilo i kakvo opet, u novom dobu, može biti, da bude bogato i da kulturno zrači i sabira, da se na njega drugi ugledaju.

Predložite budućeg učesnika/učesnicu Kolubarinog upitnika

Vera Nikolić Dimić, izvršni direktor Američke privredne komore u Srbiji, najbolji student, odličan pravnik, magistar sa Kembridža, uspešan menadžer, savršena supruga i majka, pouzdan prijatelj, vrela valjevska krv koju ne može da ohladi ni Gradac kome se stalno vraća, sa čijeg se izvora napila vode našeg kraja i ostala mu verna gde god da je stigla. 

* * *

Rođen u Valjevu 1977. godine. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu i završio Diplomatsku akademiju. Zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, Odeljenje za Afriku i Bliski istok. U prethodnih desetak godina radio u našim diplomatskim predstavništvima u Etiopiji, Siriji i Libanu.

NAZAD NA VRH

1 komentar na “Kolubarin upitnik: Aleksandar Ristić”

Slobodan Rakovic

Sjajne poruke. Steta sto Ristic i slicni njemu, a ima ih na desetine, nisu prisutniji u javnom zivotu grada. Znam da ih niko nije zvao. Nastavite da "otkrivate" mlade i uspesne, mozda ce neko procitati i pozvati ih da im pomognu savetom, idejom, jer Valjevu je to neophodno da prevazidje trenutno stanje beznadja i bezidejnosti.

Ostavite komentar