Iz istorije valjevskog džeza
Govoreći u svojoj knjizi „Jazz u Srbiji 1927-1944“ (iz 2011. godine) o istoriji džeza u predratnom periodu, vrsni džez muzičar Mihailo Miša Blam (1947-2014), pisao je i o Valjevu tog doba. Povodom ovogodišnjeg Valjevskog jazz festivala prenosimo odlomke koji se tiču našeg grada:
Šta se u to vreme dešava u unutrašnjosti Srbije? Šta to sviraju lokalni muzičari? Nažalost, podataka skoro i da nema, ili su bazirani na sećanjima koja se, kako se čini, ne mogu proveriti. Zbog toga se moramo pozvati na retke entuzijaste koji su pokušali da u svojim sredinama kopaju po prošlosti i uglavnom se osloniti na sećanja i pripovedanja tadašnjih muzičkih aktera.
The Hawaii Band
Dragocene informacije vezane za Valjevo, dobijamo od Zdravka Rankovića, koji je u ediciji izdatoj povodom jubileja – 25 godina postojanja Valjevskog džez festivala, 2009. zapisao:
„Na plakatu kojim je valjevski sport-klub „Budućnost“ pozivao sugrađane na svoj veliki koncert sa igrankom u Grand hotelu, zakazan za 7. mart 1931. godine, najavljeno je pored ostalog i to da će svirati Muzički zbor (džez) „Havaji“. To je mogao biti prvi – besumnje je jedan od prvih – javnih nastupa ove muzičke družine. Na tu pretpostavku upućuje podatak da je valjevski amaterski džez bend „Havaji“ osnovn upravo te 1931. godine, što svakako ne bi trebalo dovoditi u sumnju, jer je ta činjenica bila urezana i na pečatu “Havaja“.
Nema sumnje da je džez orkestar Havaji možda prvi džez orkestar osnovan u unutrašnjosti Srbije. Pošto se radi o 1931. godini, pretpostavljam da su mogli biti pod uticajem već postojećih orkestara slične formacije iz Beograda. Kako dalje teku događaji vezani za ovaj ansambl, saznajemo u nastavku priče pomenutog autora Zdravka Rankovića:
The Hawaii Band
„Nakon 7. marta 1931. učestalo se u „Glasu Valjeva“ pojavljuju vesti i oglasi o učešćima Havajaca na raznim priredbama, svečanostima i zabavama. Redovno se pritom isticala i njihova popularnost. U prikazu koncerta Valjevskog pevačkog društva „Čika Ljuba“, održanog 1. maja 1932. posebno se ističe da je veliki uspeh u toj priredbi postigla muzička sekcija ovog društva, Džez Havaji, koji je posle koncertong dela oduševio publiku – naročito onu mlađu – izvođenjem najnovijih šlagera. Nepotpisani saradnik „Glasa Valjeva“ konstatuje da su za kratko vreme simpatični Havajci pokazali „doista sjajan uspeh“ Krajem 1931. a zatim i početkom 1934. „Havaji“ su učestvovali na koncertima u korist „Glasa Valjeva“. Samostalno „Havajsko veče“ u pivnici „Srbija“ u korist obolelog učitelja Dragutina Ilića priredili su 25. juna 1933.“
CC
Poznato je da je orkestar povremeno menjao i instrumentalnu i brojčanu strukturu, što nije bilo neuobičajeno u tom periodu. Orkestar je takođe muzicirao i van Valjeva, u obližnjim mestima i varošicama, ali je bio gost i većih mesta – Beograda, kragujevca, Zaječara, Smederevske Palanke...
Bogoljub Boka Loma, u svojoj knjizi Divčibare, objavljuje i fotografiju ovog orkestra, snimljenu u tom izletištu, te tako saznajemo da je sastav i tu mucizirao. Evo šta Loma zapisuje o tom dobu:
„Odmah pošto je počeo sa radom, čika Krsta (zakupac hotela Zdravstvenog društva na Divčibarama, bio je dotični Krsta Ostojić) je zapazio da gostima pored odlične hrane i izvrsnog pića, treba pružiti i razonodu. On je to učinio na najbolji način. Angažovao je najvalitetniji valjevski muzički sastav džez „Havaji“.
Što se tiče instumentarijuma, fotografija nam potvrđuje da je bend raspolagao sledećim: violončelom, kontrabasom, saksofonom, trubom, harmonikom i bubnjevima. Takođe saznajemo da je klaviraska harmonika jedna od prvih te vrste u Valjevu. Osnovu repertoara, kako piše Zdravko Ranković, činila je muzika za igru, ali je bilo i pokušaja da se svira džez i da se improvizuje na motive naših narodnih melodija, kako bi se stvorilo nešto novo. Muzičku literaturu nabavljali su pretplatom na izdanja neke firme u Beču, koja im je uredno dostavljala te materijale.