NAZAD NA PRVU STRANU

Priče se valjevske kaldrme (I deo)

Valjevskom kaldrmom ‘odam od jeseni 1954, kada smo se doselili iz Ljiga, pošto je otac dobio službu u Sreskom sudu i kupio kuću u Pantićevoj 97 (sada 111) od nekadašnjeg preduzimača Bore Jevtića iz Sinđelićeve. U toj kući živela je, u većem delu do ulice, porodica Mišić - gđa Živka sa sinovima Milanom i Kostom, te svekrvom, koja je pored njenog supruga Hranislava rodila i majku šahovskog velemajstora Ace Matanovića. Milan je bio ženjen Radom (Lukić), profesorkom srpskog u OŠ Nada Purić, pa u Medicinskoj (njihova kći je Mira - Meja), a Kosta, univerzitetski profesor rudarstva, Tanjom Sitnikov.Obojica su, nažalost, umrla. Mišić su se odseili u stan u Karađorđevoj 101, gde i sada žive.

U jednoj od dve sobe do ulice živeo je "po stambenom” milicajac Dušan Savatić sa suprugom i sinom Ljubisavom, mojim vršnjakom. Docnije su se odselili, a došla je sa Jadra izvesna Milinka, "dama lakoga morala", koju su ini prijatelji rado posećivali.Nje smo se nekako ratosiljali, pa su se tu smestili Stankovići, Lula i Milutin "Šimitlija", radnici Povrtara, kumovi Dula Damnjanovića Alžaka, mog školskog iz osnovne škole.

Aktivnosti Crvenog krsta u OŠ Nada Purić. nekoliko generacija sa Dulom Vojinovićem, jednim od poratnih predsednika SO Valjevo, direktorom škole Milom Steafanovićem, učiteljima Milevom Matić, Ankom Božović, Verom Džunić, Avramom Petronićem

Aktivnosti Crvenog krsta u OŠ Nada Purić. nekoliko generacija sa Dulom Vojinovićem, jednim od poratnih predsednika SO Valjevo, direktorom škole Milom Steafanovićem, učiteljima Milevom Matić, Ankom Božović, Verom Džunić, Avramom Petronićem

U dvorišnom delu kuće "kupili" smo Kovačeviće, đeda Jovu, Crnogorca zaposlenog u Slogi i baba Mariju, Slovenku iz Brežica. Imali su kćerke Olgu i Zoru, obe su bile udate i imale po jednu kći, Željku (Macu) Marković i Svetlanu Vasiljević. Obe su mlade tragično završile, a ni roditelji im nisu živi.

Polazak u školu

Zahvaljujući poznanstvu sa Vukom Nikolić, koja je bila učiteljica u Dučiću, gde smo sestra Nada i ja rođeni, koja je tada bila direktor OŠ Nada Purić (docnije će biti jedina žena direktor Valjevske gimnazije do sada), otac me upiše u prvi razred sa 6,5 godina. Bunio sam se, nisam pristajao, a moje objašnjenje bilo da ja ne znam ništa za razliku od Ljubisava Savatića, koji je umeo da čita, piše i računa! Popustio sam tek kada mi je objašnjeno da se u školu i ide da bi se sve to, i još koješta, naučilo.

Učiteljima mi je bila Dragica Stanojević, blaga žena, a prvake su povele i Olga Simić, majka Duje i Voje "Beduina", te supruge sportskog novinara Bobija Jankovića iz Politike (imena ne mogu da se setim, bila je još lepša od braće) i Vera Džunić (majka pok. Džune bubnjara i Branislave Kovačević, matematičarke). Od učitelja, do odlaska u novoosnovanu šestu osnovnu, bili su Mirko Raković i Toša Jovanović. Dragica Stanojević je prekomandovana u Petu osnovnu, a radni vek u našoj školi do prerane smrti proveo je Avram Petronić.

Školsko takmičenje u malom fudbalu, djaci oko nastavnika fizičkog vaspitanja Mikana Lalovića (ja već pravim izveštaj!) / Voja Milutinović, Miško Krsmanović, Dragan Kovačević, Kinez, Roja, Mića da Rold...

Školsko takmičenje u malom fudbalu, djaci oko nastavnika fizičkog vaspitanja Mikana Lalovića (ja već pravim izveštaj!) / Voja Milutinović, Miško Krsmanović, Dragan Kovačević, Kinez, Roja, Mića da Rold...

Četvrta je u naših prvih šest razreda bila u baraci podignutoj na mestu gde je sada Centar za socijalni rad. Tu je docnije došla Medicinska škola, a mi smo se preselili u deo zgrade sadašnje Oš Nada Purić (postojalo je samo krilo zgrade do Hajduk Veljkove ulice, docnije je izgrađen i deo pored Ljubostinje).

Podovi su bili olajisani, nameštaj skroman - skamije i tek ponešto još. Delila se užina, najčešće kajzerice sa salamom ili džemom sa kuvanim mlekom (u prahu), koje je donošeno u velikim metalnim, emajliranim bokalima, a đaci su donosili svoje lončiće. Poslužitelji, koji su delili i užinu, bili su tetka Mira i čika Koja. 

Na maskenbalu u OŠ Nada Purić: Miroslav Jovanović, Mića Milošević i autor ovih redova (sleva)

Na maskenbalu u OŠ Nada Purić: Miroslav Jovanović, Mića Milošević i autor ovih redova (sleva)

Pruga uskog koloseka za Lajkovac, gde se račvala ka Čačku i Beogradu, išla je sadašnjom Ulicom vladike Nikolaja, a pored nje dugo je tekla Ljubostinja, dok docnije nije premeštena u sadašnje korito, pored Pasterove ulice. 

Imali smo rukometno igrališre od crne šljake, fiskulturu je predavala Ljubinka Olujić, gimnastičarka i majstor za pripremu sletskih vežbi, a gro vremena u međusmeni provodili smo u Rupači, gde će docnije biti izgrađeno Studentovo igralište.

U petom i šestom imali smo i lepo pisanje (mastilom, držaljom i perom u posebnim  specijalnim sveskama) i domaćnstvo. Predavali su ih geografičarka, moja razredna, Lepa Lazarević, odnosno Vladanka Lazić (nastavnica likovnog), a uvođenjem OTO pojavio se Raša "Degen", mlađi brat Neše "Degena" (stanovali u Pantićevoj iznad Stančića, prezime se ne pojavljuje u memoriji). Srpski je držao Tića Jovanović, francuski njegova kći Olgica i Mira Orlić, obe profesori, matematiku Voja Šveška Jovanović i Ljilja Milenković, docnije je došao Dragan Janković, pa Zika đurašinović, Kaća Tomić Dimitrijević, Rada Jovanović Medić... 

Dušan Radović je bio biolog, docnije i Dragomir Sidža Radojčić, Mila Milisavljević istoričarka, Dana Mitić je došla iz Poljoprivredne da predaje srpski, Ljilja Milić fiziku i hemiju, njen suprug Vlada je držao OTO... Direktor je bio Mile Stefanović, a zamenica Vera Stakić Ranković.

Valjevo 1960 Napred 1. januar 1960 iz digitalizovane arhive Valjevske biblioteke

Valjevo 1960 Napred 1. januar 1960 iz digitalizovane arhive Valjevske biblioteke

Bilo je dakako raznih vannastavnih aktivnosti - sletova, kroseva, aktivnosti Crvenog krsta, školske zadruge, sportskih takmičenja (posebno u rukometu), foto sekcije i filatelista, maskenbala... Sve školske aktivnosti beležio je fotograf Dobrivoje Bata Mitić, a docnije je to bila obaveza Foto sekcije, koju je, kao i filateliste, vodio Vlada Milić, duša od čoveka.

Nastaviće se...

NAZAD NA VRH

Nema komentara na “Priče se valjevske kaldrme (I deo)”

Ostavite komentar