Priče se valjevske kaldrme (I deo)
Valjevskom kaldrmom ‘odam od jeseni 1954, kada smo se doselili iz Ljiga, pošto je otac dobio službu u Sreskom sudu i kupio kuću u Pantićevoj 97 (sada 111) od nekadašnjeg preduzimača Bore Jevtića iz Sinđelićeve. U toj kući živela je, u većem delu do ulice, porodica Mišić - gđa Živka sa sinovima Milanom i Kostom, te svekrvom, koja je pored njenog supruga Hranislava rodila i majku šahovskog velemajstora Ace Matanovića. Milan je bio ženjen Radom (Lukić), profesorkom srpskog u OŠ Nada Purić, pa u Medicinskoj (njihova kći je Mira - Meja), a Kosta, univerzitetski profesor rudarstva, Tanjom Sitnikov.Obojica su, nažalost, umrla. Mišić su se odseili u stan u Karađorđevoj 101, gde i sada žive.
U jednoj od dve sobe do ulice živeo je "po stambenom” milicajac Dušan Savatić sa suprugom i sinom Ljubisavom, mojim vršnjakom. Docnije su se odselili, a došla je sa Jadra izvesna Milinka, "dama lakoga morala", koju su ini prijatelji rado posećivali.Nje smo se nekako ratosiljali, pa su se tu smestili Stankovići, Lula i Milutin "Šimitlija", radnici Povrtara, kumovi Dula Damnjanovića Alžaka, mog školskog iz osnovne škole.
Aktivnosti Crvenog krsta u OŠ Nada Purić. nekoliko generacija sa Dulom Vojinovićem, jednim od poratnih predsednika SO Valjevo, direktorom škole Milom Steafanovićem, učiteljima Milevom Matić, Ankom Božović, Verom Džunić, Avramom Petronićem
U dvorišnom delu kuće "kupili" smo Kovačeviće, đeda Jovu, Crnogorca zaposlenog u Slogi i baba Mariju, Slovenku iz Brežica. Imali su kćerke Olgu i Zoru, obe su bile udate i imale po jednu kći, Željku (Macu) Marković i Svetlanu Vasiljević. Obe su mlade tragično završile, a ni roditelji im nisu živi.
Polazak u školu
Zahvaljujući poznanstvu sa Vukom Nikolić, koja je bila učiteljica u Dučiću, gde smo sestra Nada i ja rođeni, koja je tada bila direktor OŠ Nada Purić (docnije će biti jedina žena direktor Valjevske gimnazije do sada), otac me upiše u prvi razred sa 6,5 godina. Bunio sam se, nisam pristajao, a moje objašnjenje bilo da ja ne znam ništa za razliku od Ljubisava Savatića, koji je umeo da čita, piše i računa! Popustio sam tek kada mi je objašnjeno da se u školu i ide da bi se sve to, i još koješta, naučilo.
Učiteljima mi je bila Dragica Stanojević, blaga žena, a prvake su povele i Olga Simić, majka Duje i Voje "Beduina", te supruge sportskog novinara Bobija Jankovića iz Politike (imena ne mogu da se setim, bila je još lepša od braće) i Vera Džunić (majka pok. Džune bubnjara i Branislave Kovačević, matematičarke). Od učitelja, do odlaska u novoosnovanu šestu osnovnu, bili su Mirko Raković i Toša Jovanović. Dragica Stanojević je prekomandovana u Petu osnovnu, a radni vek u našoj školi do prerane smrti proveo je Avram Petronić.
Školsko takmičenje u malom fudbalu, djaci oko nastavnika fizičkog vaspitanja Mikana Lalovića (ja već pravim izveštaj!) / Voja Milutinović, Miško Krsmanović, Dragan Kovačević, Kinez, Roja, Mića da Rold...
Četvrta je u naših prvih šest razreda bila u baraci podignutoj na mestu gde je sada Centar za socijalni rad. Tu je docnije došla Medicinska škola, a mi smo se preselili u deo zgrade sadašnje Oš Nada Purić (postojalo je samo krilo zgrade do Hajduk Veljkove ulice, docnije je izgrađen i deo pored Ljubostinje).
Podovi su bili olajisani, nameštaj skroman - skamije i tek ponešto još. Delila se užina, najčešće kajzerice sa salamom ili džemom sa kuvanim mlekom (u prahu), koje je donošeno u velikim metalnim, emajliranim bokalima, a đaci su donosili svoje lončiće. Poslužitelji, koji su delili i užinu, bili su tetka Mira i čika Koja.
Na maskenbalu u OŠ Nada Purić: Miroslav Jovanović, Mića Milošević i autor ovih redova (sleva)
Pruga uskog koloseka za Lajkovac, gde se račvala ka Čačku i Beogradu, išla je sadašnjom Ulicom vladike Nikolaja, a pored nje dugo je tekla Ljubostinja, dok docnije nije premeštena u sadašnje korito, pored Pasterove ulice.
Imali smo rukometno igrališre od crne šljake, fiskulturu je predavala Ljubinka Olujić, gimnastičarka i majstor za pripremu sletskih vežbi, a gro vremena u međusmeni provodili smo u Rupači, gde će docnije biti izgrađeno Studentovo igralište.
U petom i šestom imali smo i lepo pisanje (mastilom, držaljom i perom u posebnim specijalnim sveskama) i domaćnstvo. Predavali su ih geografičarka, moja razredna, Lepa Lazarević, odnosno Vladanka Lazić (nastavnica likovnog), a uvođenjem OTO pojavio se Raša "Degen", mlađi brat Neše "Degena" (stanovali u Pantićevoj iznad Stančića, prezime se ne pojavljuje u memoriji). Srpski je držao Tića Jovanović, francuski njegova kći Olgica i Mira Orlić, obe profesori, matematiku Voja Šveška Jovanović i Ljilja Milenković, docnije je došao Dragan Janković, pa Zika đurašinović, Kaća Tomić Dimitrijević, Rada Jovanović Medić...
Dušan Radović je bio biolog, docnije i Dragomir Sidža Radojčić, Mila Milisavljević istoričarka, Dana Mitić je došla iz Poljoprivredne da predaje srpski, Ljilja Milić fiziku i hemiju, njen suprug Vlada je držao OTO... Direktor je bio Mile Stefanović, a zamenica Vera Stakić Ranković.
Valjevo 1960 Napred 1. januar 1960 iz digitalizovane arhive Valjevske biblioteke
Bilo je dakako raznih vannastavnih aktivnosti - sletova, kroseva, aktivnosti Crvenog krsta, školske zadruge, sportskih takmičenja (posebno u rukometu), foto sekcije i filatelista, maskenbala... Sve školske aktivnosti beležio je fotograf Dobrivoje Bata Mitić, a docnije je to bila obaveza Foto sekcije, koju je, kao i filateliste, vodio Vlada Milić, duša od čoveka.
Nastaviće se...