NAZAD NA PRVU STRANU

Kolubarin upitnik: Aleksandra Maksimović

Najdraži kutak Valjeva? Ili okoline?

Svakako reka Gradac i njena klisura. Biciklom ili peške... Tu uvek mogu da pronađem mir, da se na neki način „izlečim“ i da utolim, bar donekle, želju za istraživanjem. Sada tu ljubav prema reci prenosim na svoju decu.

CC

CC

Odrastanje u Valjevu pamtim po...?

Šetnjama sa dedom i bratom do Promaje na Pećini. Potpuno drugačije Knez Miloševe, od Kasapa do Jadra, usput sladoled kod Pelivana... Robne kuće, koja je bila raj sa igračkama. Bilo je puno dece ispred zgrade i svi su se igrali zajedno, dečaci i devojčice, mali i veliki. Moje detinjstvo je bilo baš lepo, bilo je to za mene vreme slobode i sloge.

U Valjevu mi najviše smeta...?

Mnogo stvari. Na prvom mestu, što se politika uselila u naše živote. A daleko smo od toga da je odatle izbacimo. Zatim nekultura, nebriga o životnoj sredini. Smeta mi smeće u parkovima, na reci, pokraj puta... A putevi su priča za sebe. Iskrpljeni, prekrpljeni, neosvetljeni, sa lošom signalizacijom. Neke od tih stvari bi se mogle popraviti, a bar za jednu od njih je dovoljna samo svest pojedinca.

CC

CC

CC

 

Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?

Mlade ljude sa inicijativom i entuzijazmom koji su izabrali da žive ovde i da menjaju stvari na bolje. Nekako su drugačiji od moje generacije, imaju i volju i snagu da pokrenu i promene, pa mi se čini da ima nade za nas. U poslednje vreme sam kroz posao kojim se bavim upoznala dosta tih pozitivnih ljudi i to je promenilo čak i mene.

Dobra vila bi Valjevu donela...?

Više radosti i bezbrižnosti. Ljubav prema drugima.

CC

U Valjevu nedovoljno obraćamo pažnju na...?

Pa, ne znam da li je to u Valjevu ili se odnosi na ljude uopšte. Premalo pažnje obraćamo na sopstveni razvoj, istraživanje i upoznavanje sebe i sopstvenih mogućnosti, želja i talenata, a s druge strane previše na to šta rade drugi ljudi. Trebalo bi da se bavimo drugima, ali u sasvim drugačijem kontekstu. I kao što već rekoh, premalo pažnje se obraća na očuvanje životne sredine. Nama je potrebna reklama da nam kaže da ne bi trebalo bacati smeće po ulici. Da nije tužno bilo bi smešno!

Bilo bi dobro da se Valjevo ugleda na...? (Zašto?)

Teško pitanje...Trebalo bi da prvo izađe iz ovog „tamnog vilajeta“. Ima dosta evropskih gradova veličine Valjeva koji bi mogli poslužiti kao smernica za razvoj i ugledanje, ali bojim se da to nije samo na Valjevu, već bi stvari morale da se promene na nekom širem planu, na nivou cele države.

Predložite budućeg učesnika Kolubarinog upitnika...

Vukašin Nikitović

* * *

Rođena u Valjevu 1978. godine. Završila Gimnaziju u Valjevu, potom Prirodno – matematički fakultet u Novom Sadu.

Okušala se u mnogim poslovima, najuspešnija kao majka i supruga. Putnik, istraživač, radoznalac...

Pravljenjem lutaka se bavi od 2010. godine. Istražuje različite forme lutkarstva. Neprekidno se usavršava i uči. Raduje se stvaranju svake nove lutke.

Povremeno sarađuje sa dečjim i lutkarskim pozorištima, školama i predškolskim ustanovama.

NAZAD NA VRH

Nema komentara na “Kolubarin upitnik: Aleksandra Maksimović”

Ostavite komentar