NAZAD NA PRVU STRANU

In memoriam: Slobodan Đukić

Sloban Đukić, gradonačelnik Valjeva od 1989. do 1992. godine, preminuo je u 78. godini. Sećamo ga se kroz zapise o njemu i inicijative u kojima je učestvovao, a o kojima je Revija Kolubara pisala.

Slobodan Đukić i Desanka Maksimović

Slobodan Đukić i Desanka Maksimović

Jun 2013

Jun 2013

Revija Kolubara broj 230, jun 2013.

Uvodnik: Đukić i Tomić

Njih dvojica su nekadašnji prvi građani valjevske varoši, jedini u novijoj istoriji Valjeva koji su na te dužnosti izabrani neposredno, pojedinačnim izjašnjavanjem birača. Slobodanu Đukiću se to događalo 1989, dr Jovanu Tomiću 2004. godine. Predsednički učinci su im, bar prema proceni ovoga novinara, bili nejednaki. Znatniji Đukićev neko li Tomićev.

No, u ovom momentu od govorenja o njima, o njihovim postignućima i podbačajima, važnijim se čini podsećanje na načine Tomićevog i Đukićevog dolaska na najvažniju dužnost u Valjevu. Zato ponavljamo – izabrani su neposredno ispoljenom vođom sugrađana.

Prevelika je šteta što sa takvom praksom, usposatvljenom pre nepune dve i po decenije, nije nastavljeno. Da jeste, Valjevo bi se danas u mnogo kom pogledu nalazilo u boljoj situaciji. Bolje bi bilo i drugde po Srbiji. I u Srbiji kao državi. Pogotovo bi to stanje bilo srećnije da su sve vreme i odbornici birani neposredno. Uostalom, pri takvim izborima ni dve trećine pripadnika sadašnjeg i onog prethodnog sastava gradskog parlamenta ne bi to postali. Ne bi se ni mesta u državnom parlamentu domogla znatna većina aktuelnih stranačkih a ne narodnih poslanik.

Sadašnji sistem učinio je da i na lokalnim izborima građani ne glasaju za svoje predstavnike već za (ili protiv) Nikolić Tomislava, Tadić Borisa ili Dačić Ivicu, poneki još uvek i za Milošević Slobodana.

Moguće je, naravno, da birači u većini i pogreše, pre svega zavedeni populističkim svojstvima kandidata što bi im se protokom vremenom sve ređe dešavalo.

Tonjenje Srbije u nesaglediv bezdan proizašlo je i iz nakaznog proporcionalnog izbornog sistema. Iz negativne ljudske selekcije. Iole trezveni u to se mogu uveriti i svakim praćenjem prenosa parlamentarnih zasedanja, svejedno da li su u pitanju lokalni ili republički.

Zdravko Ranković

***

Slobodan Đukić na otkrivanju spomenika Desanki Maksimović

Slobodan Đukić na otkrivanju spomenika Desanki Maksimović

Nekadašnji valjevski gradonačelnik Slobodan Đukić predložio je u prošlom broju Revije da se na bivšem korzou («Između Pošte i Suda») trajno označi mesto prvog susreta Valjevke Vere Pavladoljske i budućeg pesnika Matije Bećkovića. Podsećajući na tu inicijativu ubeđeni smo da bi se to moglo da učini i nevelikom bronzanom pločom, ugrađenom u trotoar. Dakako – umetnički oblikovanom.

Ima u Кarađorđevoj ulici i drugde po Valjevu još mesta koja bi trebalo trajno označiti. Na primer – kuća u kojoj je u mladosti živela Gordana Babić, istoričar umetnosti i akademik. A taj lepi posao otpočeo bi skorim obeležavanjem mesta nastanka velike ljubavi koja je ovekovečena antologijskim stihovima. (Revija Kolubara broj 209, 2011. godina)

***

Razgovor o (nerealizovanoj) inicijativi da Valjevo postane Evropska prestonica kulture, organizovan u proleće 2012. godine:

VALJEVO EVROPSКA PRESTONICA КULTURE

Кako da se to postigne?

Jun 2012

Jun 2012

Najnoviji boravak slikara Ljube Popovića među Valjevcima i njegova puna od ranije ispoljena zainteresovanost da se Valjevu, bar za izuvesno vreme, doda i odrednica «Evropska prestonica kulture», za nas iz Revije «Кolubara» predstavljala je podsticaj za organizovanje još jedne debate o tom izazovu visoke važnosti.

Ljuba je prisutnima govorio o mnoštvu mogućih valjevskih kulturno-umetničkih poduhvata, po mnogo čemu ne samo neobičnih i zanimljivih već i trajne vrednosti. Jednu od tih zamisli predstavljalo bi bogaćenje novim umetničkim delima unekoliko već oformljenog parka skulpture Vide Jocić koji ga podseća na Uskršnja ostrva. Rekao je, s tim u vezi, da je Vida, iako to malo ko od pripadnika Mediale ističe, svojim stvaralaštvom i te kako uticala na većinu njih.

Njemu je i sada veoma stalo i do stvaranja u Valjevu muzeja slikarske fantastike, jedinstvenog ne samo u srpskim okvirima. (...)

U razgovoru što je potom vođen, a trajao je duže od dva sata, govorilo se ne samo o preduslovima za ostvarivanje Ljubinih vizija već i o mnoštvu drugih mogućnosti. Bivalo je reči o šansama da Valjevo trajno postane i znano i privlačno upravo po tome šta će se u kulturi, shvatanoj u najširem mogućem značenju, ovde postizati. Zajedničko je i osećanje da bi valjevski uspon u oblasti kulture snažno uticao i na postizanje visokih rezultata u drugim oblastima, od turizma do ekonomije.

Zajedno sa Ljubom Popovićem učesnici razgovora, vođenog u nedelju 27. maja u Vojvodinom salonu «Grand-hotela», bili su: Dušan Arsenić, dizajner, slobodni umetnik; Radivoj Arsić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture; Slobodan Đukić, nekadašnji valjevski gradonačelnik; Zoran Jakovljević, gradonačelnik Valjeva; Dušan Jovanović, direktor Moderne galerije; Vladimir Кrivošejev, direktor Narodnog muzeja; Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica; Vesna Matić, direktor Turističke organizacije Valjevo; Zdravko Ranković, urednik Revije «Кolubara»; Dragan Todorović, novinar «Vremena»; dr Ilija Tripković, direktor Zdravstvenog centra Valjevo; Vida Džagić, potpredsednica Republičke privredne komore.

***

Septembar 2013

Septembar 2013

Govoreći u Uvodniku Revije Kolubara u leto 2013.godine o smrti pisca Mirka Kovača, urednik Zdravko Ranković između ostalog je, o svojim susretima sa ovim piscem, zabeležio: „...Tom poznanstvu pripadaju i dva, svega dva neposredna susreta. Jedan se dogodio u njegovom stanu, pri vrhu nekakvog solitera u beogradskom naselju Кonjarnik (ili se to naselje zove «Medaković»). Drugi - pred izložbu slika njegove supruge Slobodane Matić u valjevskoj Modernoj galeriji, na prijemu što ga je za Mirka priredio Slobodan Đukić, tada prvi građanin valjevske varoši. Đukić je i time pokazao da mnoštvo Valjevaca nije pristajalo uz političku odluku iz 1974. kojom je opozvana nagrada «Milovan Glišić».”

NAZAD NA VRH