Japan u Goloj Glavi
U izdvojenom odeljenju osnovne škole„Prota Mateja Nenadović“ Brankovina u Goloj Glavi nastavnica razredne nastave, Gordana Krsmanović, nedavno je sa učenicima sedmog razreda pripremila ugledni čas posvećen Japanu. Publika su bili đaci petog i šestog razreda, kao i kolege iz škole. Bila je ovo prilika da se na neposredniji način upoznaju tradicija, geografija, društvo, hrana, odeća I običaji Japana.
O svom radu u ovoj školi I cilju tematskog časa Gordana kaže: “U ovoj školi radim od 2001. godine. Rad u ovoj maloj školi - maloj po broju učnika - koja postoji već 130 godina, ako se izuzmu poteškoće i nemogućnosti, za mene predstavljaju pravo zadovoljstvo.
Ugledni časovi su nešto što se inače radi u školama. Moja zamisao je bila da na jedan zanimljiv i deci blizak i prihvatljiv način predstavim jednu nastavnu jedinicu i jednu, po mnogo čemu, nama daleku zemlju. Drago mi je da sam uspela u tome.”
I dodaje: “Veće zadovoljstvo od časa mi je da prenesem njihove utiske.”
Zbog toga, donosimo zapažanja i utiske učenica i učenika koji su u ovom času učestvovali, kao i đaka koji su mu prisustvovali kao publika.
CC
Lazar: Meni se, pre svega, čas učinio kao jedno lepo putovanje i formula za nova znanja. Bio sam veoma uzbuđen dok smo radili prezentaciju o Japanu i želeo sam da naša publika koja nas je gledala oseti to na način na koji smo mi predstavili. Puno znanja i veština mogu se preneti iz Japana. Sve u svemu – jedna lepa, uređena i prijatna zemlja.
Ivan: Japan je zemlja na koju bi druge zemlje mogle da se ugledaju , a naročito zemlje Balkana.
Nada: Najzanimljivije mi je bilo kada smo probali da jedemo štapićima, pravljenje origamija i bonsaia. Svidela mi se i japanska kultura i način kako se odnose prema starijima.
Ivana: Ugledni čas o Japanu smo uradili sa zadovoljstvom, ali moram da izdvojim neke delove koji su mi bili vrlo zanimljivi. Na primer: pravljenje ikebane i način vaspitavanja dece u Japanu. To je dobar primer kako bi mi sutra mogli da vaspitavamo našu decu i kako se boriti za bolji život.
Anđela : Spremali smo se veoma brzo i jednostavno – donosili smo šta je ko imao i radili kako je ko umeo i mogao i naravno – učili smo. Najzanimljiviji deo časa bio mi je kada smo pričali o kulturi i hrani. To je bilo kao putovanje na jedan dan u jedan novi svet.
Ognjen: Moje mišljenje je da je Japan vrlo lepa zemlja, a Japanci kulturni, časni, vredni i obrazovani ljudi. Sviđaju mi se njihovi borilački sportovi, praznici i njihova hrana. Sviđa mi se kako Japanci igraju fudbal, na primer Akuma Asano, igrač Partizana. Veoma mi je zanimljivo to što japanska deca provode jako puno vremena u školi. Mislim da bi naša zemlja trebalo malo da bude kao Japan.
Gola Glava, centar sela (Foto: Vladimir Pecikoza)
Utisci publike (učenici 5. i 6.razreda)
- Japanske jabuke su ukusa kao pečeni dulek, slatke su i ukusne.
- Japanske jabuke su imale ukus kao paradajz, ali malo sladak, i bile su narandžaste boje
- Dopalo mi se to što sam naučila razne stvari o Japanu. Naučila sam kako izgledaju odela koja koja nose žene u Japanu i da se ta odela zovu kimono. Naučila sam kako izgleda japanska zastava i kako se pišu japanska slova.
- Prvi put sam probao japansku jabuku i lepa je. I saznao sam da Japan ima šest hiljdana malih ostrva, da su jako vredni, kulturni i obrazovani, da poštuju starije, i da samo učitelj ne mora da se klanja caru, a ostali moraju. A jabuka takođe liči na paradajz u narandžastoj boji. I da je zastava crveno-bele boje i da na vrhu zastave piše znacima.
- Na času o Japanu mi je bilo baš lepo. Ono što nisam znao je to da su samuraji u Japanu nosili dva mača, jedan je bio veći, a drugi manji. Veći im je služio za borbu, a manji im je služio ako ne ispune zadatak da ga zabodu sebi u stomak.
- Naučila sam mnogo štošta o Japanu, na primer da je najgušće naseljeno ostrvo Honšu, da Japanci svoju zemlju nazivaju Nipon, što znači zemlja izlazećeg Sunca ...
- Zanimljiva priča mi je bila da četiri petine stanovništva živi u gradovima.
- Saznali smo o životinjama u Japanu. Jedna od njih je snežni makaki.
- Bilo mi je mnogo lepo. Saznala sam svašta nešto novo. Jabuke sam probala njihove japanske. I videla japansku nošnju i njihove običaje, položaj na kome se nalaze, sve. Bilo je to nezaboravno iskustvo.
- I onda za kraj su rekli ‘sajonara’.