Godinu dana nove nenormalnosti
Na današnji dan pre godinu dana uvedeno je vanredno stanje zbog pandemije korona virusa.
Situacija je i danas daleko od normalne, i ne zna se do kada će trajati.
Utisak je da je deo nas, naših života, i života grada kakav smo do sada znali nestao. Da li će to ostato tako, ili će se na neki način životi vratiti na staro - ili nešto slično tome - verovatno niko ne zna.
U svakom slučaju, svi smo pretrpeli neke vrste gubitaka – neki veće, neki manje. I sa time se nosili kako smo znali i umeli.
Neke su stvari bile i dobre: otkrivanje novih kutaka prirode, ili vremena za nove aktivnosti, za one koji su imali takvu priliku.
Pitali smo neke od naših sugrađanki i sugrađana kako im sve deluje godinu dana kasnije.
Ovo su njihovi odgovori.
Marija Petrović Marković
Marija Petrović-Marković
Nažalost, epidemija je za godinu dana odnela mnogo valjevskih života. Dosta brakova je takođe okončano, ljudi su postali nervozni, nestrpljivi, nepoverljivi prema svemu. Pre svega zbunjeni u celoj ovoj situaciji. Distanca koja se potencira i danas prerasla je u otuđenje. Sve to kada pomešate sa osećanjem straha i borbom za goli život, ne možete očekivati da čovek ostane mentalno i psihički normalan. Jazovi koji su postojali još više su produbljeni. Stari problemi su ostali, ne rešavaju se, a novi niču. Nikakvu pouku nismo izvukli iz broja žrtava i onih koji se bore sa posledicama korona virusa. Neodgovornost nas i dalje zavija u crno, a i dalje smatramo da sami lično nismo krivi za širenje zaraze. Dokle god se to ne promeni, nema nama boljitka i boljeg sutra.
Đorđe Đoković
Đorđe Đoković
Posle godinu dana od vanrednog stanja, život u Valjevu još uvek nema obrise normalnog. Epidemiološke mere su i dalje na snazi, maske su postale sastavni deo odevanja. Nepoštovanje mera, mali odziv za vakcinaciju, loša saradnja medicinskog i ekonomskog dela kriznog štaba. Nekako se ne vidi skoriji povratak u život pre pandemije, nažalost kao što neko reče “godina prođe ali dve ključne nedelje nikako.”
Biljana Metlaš
Biljana Metlaš
Ne znam kako bih tačno definisala osećanja nakon godinu dana. Nedostaju mi roditelji koje retko viđam jer smo odlučili da ređe kontaktiramo zbog naše dece koja idu u kolektive. Nedostaju mi druženja sa prijateljima, rođendani, slave, krštenja, porodična okupljanja. Nedostaje mi sloboda putovanja. Nedostaje mi normalan život. Smeta mi što država ne organizuje život tako da bar deca normalno pohađaju škole, jer će ovakvo stanje ostaviti najveće posledice upravo na deci. Volela bih da se odrasli malo suzdrže za dobrobit dece. U Valjevu sam poslednji put bila u septembru i tada mi je delovalo da se mere poštuju više nego u ovom delu Beograda gde ja živim a gde se nalazi puno kafića i restorana gde se mere svakodnevno krše.
Aleksandar Đukić
Aleksandar Đukić
Život je postao nekako previše online. Zoom, Skype, Google Meet, Microsoft Teams, Webex, Viber, WhatsApp umesto sastanka i viđanja sa kolegama i prijateljima uživo, zajedničkog ručka, izlaska na piće, formalnih i neformalnih susreta licem u lice. Čini se da je onaj nespretni izraz "socijalna distanca" ipak bio adekvatan, jer nas je godina iza nas sve zajedno pomalo udaljila. Na drugoj strani, navela me je da više vremena provodim u prirodi i da možda svoj život premestim izvan grada, u prelepu okolinu Valjeva. Toj odluci je pored prošlogodišnjeg karantina i zatvaranja dodatno doprinelo i strašno aerozagađenje u našem gradu kojem se, nažalost, zbog inertnosti vlasti na svim nivoima ne nazire kraj.
Kako mi izgleda Valjevo?
Kada god pomislim na Valjevo, to je uvek mešavina ljubavi i tuge. Ljubavi za grad u kojem sam rođen i u kojem želim da živim i tuge zbog svih propuštenih šansi i neiskorišćenih potencijala koje naš grad i njegova okolina imaju. Godina iza nas je samo pokazala koliko Valjevo nema sreće sa ljudima koji su na njegovom čelu. Samo smo mi imali i Covid 19 i Konrada, a to je previše za jedan grad.
Marko Lazić
Marko Lazić
Od prošlog do ovog marta sam se definitivno navikao na novu normalnost, naročito na nošenje maske, što mi je u početku bio problem jer nosim naočare.
Manje vremena se provodi po kafićima, što i nije toliko loše. Jedna od dobrih stvari je to što sam počeo da provodim puno više vremena u prirodi. Preko leta sam biciklom obišao skoro ceo Kolubarski okrug i po ko zna koji put dokazao u koliko je priroda našeg lepog kraja.