Vreme ili breme arhitekture?
Publikacija „Vreme arhitekture: Arhitektura i urbanizam u Valjevu 2010-2019“ nedavno je izašla, u izdanju Društva arhitekata Valjeva.
U pitanju je najnovije izdanje publikacije koja se pod istim naslovom po treći put pojavljuje kao pregled arhitektonskih ostvarenja i tekstova vezanih za Valjevo i Valjevski kraj.
Kako u uvodu piše Milan Maksimović, docent na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, koji je i urednik publikacije, ono što obeležava ovaj period je nedostatak novih vrednih javnih građevina nastalih tokom obrađenog perioda.
„Tu je nakon više od decenije nedovršeni objekat ustanove za stare u Gradcu koji stoji inedovršen propada.Tu je osnovna škola u Brđanima koja se gradila punih 18 godina, a čije arhitektonske vrednosti izlaze iz okvira svake prihvatljivosti. Tu je još mnogo toga što je moglo u gradu da se uradi kako treba, a nije…“, kaže se u tekstu.
Ipak, postoji i dinamičnija slika arhitektonskog života Valjeva:
„Međutim, na drugoj strani naše bremenite stvarnosti stoje pojedinci koji su u svojim okvirima stvaralaštva stvorili vrednosti koje ova publikacija prezentuje. Tako i treba čitati njen sadržaj, kao deo pojedinačnog delovanja arhitekata da stvore i ostvare kvalitet u javnom prostoru i delokrugu sopstvenog rada. Doktrina individualizma govori da se čovek uvek vlada prema sopstvenom pojedinačnom interesu, međutim stvaralačke ličnosti imaju i potrebu za javnim priznanjem svog rada u društvenom kontekstu. Arhitektima nije svejedno kako će se prezentovati i uvek stvaraju misleći na prihvatanje soptvenog rada u javnom prostoru i pred “sudom” svoje struke.“
CC
I dodaje:
„Ova publikacija, kao i javne izložbe i saloni arhitekture, upravo cilja na to da arhitekti ne gledaju na svoj rad u projektnom birou kao na puki posao, već kao priliku da se taj rad, kao priznata vrednost, prezentuje među kolegama i u široj javnosti. Iako mala, arhitektonska scena u Valjevu našim trudom može postati “velika”, kao deo malih pomaka ka nekim boljim uslovima arhitektonskog stvaralaštva.“
Teme obrađene u knjizi, između ostalog, uključuju: Kritični osvrt na pitanja urbanog razvoja grada; pregled razmišljanja o ozelenjavanju grada; pregled ličnih inicijativa za unapređenje gradskih sadržaja i prostora grada Valjeva; priču o divčibarskom “Divčibaru”, kao i tekstove o stanovanju u Valjevu, parterskim površinama, priobalju.
U knjizi su i tekstovi sa ličnim pečatom - Vladete Simovića: “Od velikih želja do stvarnosti – Pismo iz Amerike: lične beleške i sećanja na vreme plodnog projektantskog stvaralaštva u Valjevu,” i “Storija o Valjevskoj biblioteci” Milenije Marušić, odnosno njena lična priča o 25 godina akcije za novu valjevsku biblioteku.
Knjiga donosi i sećanja na profesora arhitekture Darka Marušića, i novinarku Ljiljanu Ljiljak, koja je kroz rubriku “Valjevski šetač” u Reviji Kolubara dve decenije pisala o arhitekturi i urbanizmu Valjeva.
Urednik Milan Maksimović ističe i probleme sa kojima se Društvo arhitekata suočava u svom radu:
“Problemi u finansiranju rada Društva arhitekata Valjeva nažalost nije jedino “breme” našeg vremena. Još od svog osnivanja, arhitekte se suočavaju sa praktično istim problemima u svom radu, stalnom “borbom za opstanak” na slobodnom tržištu i osećajem da je u širem društvenom kontekstu arhitektura u nekom drugom planu značaja, često podređena različitim interesima ekonomije i politike.”