| Oktobar 2010
Arhitektonski korak sa Evropom
Ljiljana Ljiljak
Nakon Konaka Kneginje Ljubice i Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), izložba o arhitektonskim ostvarenjima u Valjevu tokom protekle decenije predstavljena je i domaćoj publici. Učinjeno je to pod svodom Doma kulture. Na 40-tak panoa, u osveženom ambijentu hola ovog moćnog zdanja za koje se još uvek ne zna ko ga je projektovao, posetiocu se ponudio svojevrstan uvid u domete ovdašnjih arhitekata.
Anđelka Mandić Milutinović, Vlastimir Čarnojević, Ivan Rašković, Darko Marušić i Milan Maksimović (Foto: Ljuba Ranković)
Izložba je zapravo prezentacija druge knjige „Vreme arhitekture – arhitektura i urbanizam u Valjevu 2004-2009” koju je, pod uredništvom neumornog Milana Maksimovića, izdalo Društvo arhitekata Valjeva uz materijalnu podršku Inženjerske komore Srbije i Opštine Valjevo. O sadržaju te knjige pisali smo u junskom broju „Kolubare”, ovom prilikom prenosimo sažeto šta je sve rečeno na promociji.
Ivan Rašković, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, aktuelni predsednik Društva arhitekata Beograda, smatra da su, za ovih deset godina, a to svedoče dve knjige o arhitekturi Valjeva, ostvareni dometi kojima se u Srbiji može biti zadovoljno. Knjiga pokazuje sve dobre osobine vitalnosti ali kazuje i da se prate kretanja u savremenoj arhitekturi. Naša sredina zna da započne stvari ali ne može da ih završi, zato je napor valjevskih arhitekata izuzetak. U našem kulturnom obrascu, koji ne priznaje ništa što nije bilo na televiziji, u kome jedva da ima tekstova o arhitekturi, veoma je važna, pored knjige, i ova izložba. Ostaviti trag za budućnost je neprocenjiva vrednost. Da su ispod objekata potpisani Francuzi ili Nemci – niko ne bi posumnjao da se radi o ovdašnjim arhitektama i da su ti objekti u jednom malom gradu u Srbiji. Pored toga što nema bitne razlike u arhitekturi u odnosu na bilo koju evropsku zemlju ili sredinu, specifičnost publikacije je i u tome da je napravljena u maloj sredini. Izdati ovde nešto ovakvo – to nema cenu, rekao je Rašković.
Milana Maksimović, autor izložbe bez koga ni druga knjiga ne bi izašla na svetlo dana, primećuje da je na ovdašnjoj arhitektonskoj sceni vidan promenjen odnos prema ličnom radu nakon izlaska prve knjige. Podsetio je da se prva knjiga „Vreme arhitekture” pojavila nakon šest objavljenih konkursa koje je trebalo publikovati, odnosno da se prosto nametnula. Sada konkursa nažalost jedva da ima.
Anđelka Mandić Milutinović smatra da su autori predstavljenih objekata na izložbi i u knjizi predstavnici generacija koje savesno i profesionalno istrajavaju na projektima i da nisu kalkulisali da ponude projekte koji bi ušli u drugu knjigu. To govori o njihovoj zrelosti i posvećenosti pozivu.
U ovom vremenu promena, stambena arhitektura u najvećoj meri odslikava taj prelaz jer stambena zgrada postaje „nekretnina”, a u tom tržišnom miljeu i sam prostor postaje tržišni. Pri tome arhitektura odlazi u drugi plan – smatra profesor Darko Marušić. Taj udar su u Valjevu arhitektura i urbanizama izdržali! Temat knjige, stambena arhitektura, obradila je čitava jedna generacija arhitekata koji tek dolaze. Predstavili su 16 zgrada koje su podignute za 15-stak godina! A to je novi urbani sloj kroz koji će se identifikovati prostor koji nije „narušen”... Kontinuitet sa ostvarenjima od Drugog svetskog rata je ostvaren u vremenima u kojima je daleko teže raditi. To bi mogao biti uzor za gradove u Srbiji jer pokazuje da nema ekscesnih situacija. Knjiga svedoči i o tome koliko se arhitektura afirmisala, a to je sjajno identifikovano naslovnom stranom u septebarskom broju Revije „Kolubara” na kojoj je slika jednog novog objekta sa naslovom NOVO U VALjEVU, primetio je profesor Marušić.
Miroslava Petrović Balubdžić, magistar arhitekture, ceni da takvu knjigu nema ni Beograd, a važna je jer beleži, skreće pažnju da se ovde zaista nešto lepo događa. Pokazuje i da pored dominantnih privatnih investicija nedostaju investicije u javnom sektoru u kom ese ništa skoro ne dešava. Šta je sa trgovima, parkovima, sa dizajnom javnih prostora… Knjiga može da podstakne te aktivnosti, nada se Balubdžićka.
Te večeri, pored izložbe o savremenoj arhitekturi Valjeva i promocije knjige „Vreme arhitekture – arhitektura i urbanizam Valjeva 2004-2009”, pred brojnom publikom Ivan Rašković je govorio, uz video projekciju, i o projektu grupe „Škart” kojim se Srbija predstavila na ovogodišnjem Bijenalu arhitekture u Veneciji.
Događanjima je prethodila izborna skupština Ddruštva arhitekata Valjeva na kojoj je jednoglasno za novog predsednika izabran arhitekta Jovan Jovanović. Tim povodom u prigodnoj reči, Jovanović je govorio o stanju Gradskog trga za koji se mora naći rešenje koje bi zaustavilo njegovo urušavanje. Govorio je i o složenosti i odgovornosti struke u urbanističkoj službi grada pred kojom je odluka da li da se da saglasnost za izgradnju ulaza u portu novog valjevskog hrama (projekat Predraga Ristića) koji bi svojom visinom od preko devet metara zaklonio i sam hram.
Komentari
Arhitektonski korak sa Evropom | 4.11.2010 u 10:20
Setili se trga kad je letnja basta Narcisa vec zatvorena sadasnjom Zinasom, restoran Narcis zamenio ruho u trzni centar, pa u restoran opet, pa u Banku, kad bivsi korisnik pivnice ,,foto blizak opstini,, oblepi sve tapetom zuto i belo, a bivsi Beko nece niko da bar opere, pa bude sve jedno ruglo. I sad svi dusebriznici, pas laje a karavani vec prodjose.
Miki Rubiroza | 4.11.2010 u 10:20