| Oktobar 2012
O sajmovima, valjevskom i celjskom
Ljiljana Ljiljak
Narodna radinost na sajmu u Celju
Tradicionalna razmena roba u srbijanskim varošima, kao i svim drugim trgovištima stotinama godina unazad, dobila je i svoje čvrste datume - vašarske dane ustanovljene od 1839. godine. Bile su to posebne uredbe sa kalendarima i propisi po kojima je gradovima ostavljeno da te panađure, tako su se tada sajmovi zvali, organizuju kako bi se izbegle neželjene posledice velikog okupljanja ljudi i dovođenja i odvođenja stoke i svakovrsnih roba. Naravno, od prometa na njima punila se i državna i varoška kasa. Tada je i Valjevo dobilo čak dva vašara, dva datuma za panađure, letnji Ilinski i jesenji Miholjski vašar. Istorija tih sajmova prepuna je seoba i uređenja prostora na kojima su oni održavani, od centara varoši do periferija, od podela na ženske - zelene i muške - stočne pijace. Oko takvih mesta su i nastajali gradovi i taj se oblik privrednog i društvenog života naše civilizacije održao do danas. Pijačni dani zamenili su vašare koji nisu ni do danas ugašeni u potpunosti.
Procesi adaptiranja tih tradicionlanih vašara u savremene sajamske smotre poodmakli su u organizovanijim gradovima i državama, a na tragu tih procesa je i pojava valjevskog SPREG-a koji je neverovatnom upornošću, u rekli bi nikakvim uslovima, punih devet godina, u prolećne dane, održavao pokretač i organizator Aleksandar GRUJIĆ. Ovogodišnji Sajam privrede Kolubarskog okruga, konačno u adekvatnom prostoru - Centar OMNI - najavljuje, možda, izlaz iz brojnih ograničenja koje je godinama nosio. Ali, da bi valjevski Sajam opstao mora izići iz izloga „komšijskih sokaka“.
Primer kako napraviti dobar profitabilan Sajam nije teško naći. Jedan od poznatijih i Valjevcima, je Celjski.
Svake godine grad Celje, znatno manji od Valjeva, poziva na jedan od svojih 15 sajmova. Funkcionalne hale tokom godine ustupa i kongresima, sportskim manifestacijama. Celjskim sajmom upravlja samo devetoro zaposlenih, a brojni servisni poslovi poveravaju se ugovorom drugim firmama. Osnivač je grad Celje koji ima 26 odsto vlasništva, 10 odsto je u vlasništvu komora (Slovenija ih ima četiri), slede firme, preduzeća. Prošlu godinu ovaj poslovni sistem ostvario je sa preko tri miliona evra čiste dobiti!
Sve je tamo počelo pre 45 godina sa jednom malom halom. A danas Celjski sajam ima osam velikih hala i isto toliko prostora na otvorenom za izlaganja i razne manifestacije. Tokom godine smenjuju se sajmovi automobila, prehrane, cveća, dizajna, nameštaja, eko ishrane, proizvoda od meda i drugi. Najveći, regionalno čuven, je septembarski sajam preduzetničke privrede. Od metaloprerade iz svih zemalja EU do porodičnih proizvođača lokalnih specijaliteta. Velika ponuda i mnoštvo pratećih sadržaja koji se nude tokom celog dana hiljadama posetilaca.
Obrazac je, inače, sličan kod svih uspešnih sajmova. To bi značilo da grad Valjevo mora biti osnivač svog sajma pri čemu nije sporno da bi se u njega mogao da uključi i tvorac SPREGA. Komora, sadašnja ili više njih sutra, neizostavni su suosnivači sa svojim znanjem, kontaktima, autoritetom. Sportsko poslovni centar OMNI ima uslova da udomi tokom godine niz sajamskih događaja. Postojeće manifestacije i izgaranja pojedinaca upućuju da bi pod kapom tog Valjevskog sajma trebalo da bude, na primer, i manifestacija Duvan čvaraka!
Nekada smo tokom Miholjskog leta imali znatne i privlačne izložbe cveća i sadnog materijala, festivale frizera, ove godine stidljivo proizvođača venčanica. Pod sajamskom kapom mesto je i za obrazovne programe, od srednjih škola do fakulteta, berze rada… Profilisati teme, okupiti sve aktere, obezbediti tehnološki najsavremenija dostignuća, ugledna imena… Poslovi se uglavnom znaju i prepoznaju. Tradicija ne nedostaje, inicijativa ima. Glavna reč je na Gradu.
