| Oktobar 2013
Fantastično i izvodljivo
Ana Stanišić
Incijativa mladih umetnika u popodnevnim časovima 14. septembra u bašti bivšeg Doma JNA, organizovala je tribinu na kojoj su gosti bili: Ivan Lalić, dramaturg i osnivač i izvršni direktor Mikser festivala iz Beograda; Zlatko Crnogorac, izvršni producent UK „Parobrod“ iz Beograda; Nikola Božić, direktor Fonda Istraživačke stanice Petnica; David Maksimović, Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda“ Valjevo.
Cilj tribine je bio da predstavimo našu incijativu i planove i da čujemo sugestije i savete naših gostiju koji već imaju iskustva u ovakvim poduhvatima jer su i oni sami počinjali na sličan način kao i mi sada. Svi govornici su se jednoglasno složili da je ovo jedna fantastična ideja koju je pokrenula valjevska omladina i da je njena realizacija izvodljiva.
Naravno, postavlja se pitanje finansija koje je kao glavni problem izneo i Dragan Jeremić, zvaničnik Valjeva, koji je bio u publici. On je rekao da ideja nija sporna ali suštinska stvar je novac – troškovi, režija, itd. Zgrada bivšeg Doma JNA je predviđena za kulturu, ali bi trebalo imati tačan plan za finansiranje infrastrukture pre nego što se odluči kome će pripasti rukovođenje istom.
CC
Zlatko Crnogorac, izvršni direktor Parobroda je detaljnije govorio o osnivanju i funkcionisanju Parobroda, naglašavajući da se sredstva za finansiranje projekata moraju tražiti na više različitih strana. Kao primer je istakao da je Parobrod 100 posto na budžetu grada, tj. opštine Stari Grad, ali je ipak finansiranje iz opštinskog budžeta teško održivo i da oni imaju i vaninstitucionalne fund rising koji je okrenut ka korporativnom sektoru (npr. Film Street koji sponzoriše i finansira Amstel).
Takođe, gosti tribine su naglasili da Valjevo kao provincija ima dobre preduslove za realizaciju ovog projekta, jer je u EU trend usmeravanje na regionalne kulture (kao što su to radile neke druge evropske države, npr. Slovačka). Oni smatraju da treba imati OBRNUTI SMER MIGRACIJE, od glavnog grada ka provinciji, i da na tom principu treba raditi što više i u Srbiji. Sugerisali su da Dom umetnosti postane autentični valjevski brend i da je potrebno da kultura dobije tržište u Srbiji i van Beograda.
Nikola Božić (IS Petnica) dao nam je savet da nema stalnog i sigurnog rešenja, sve vreme se pliva na problemima, a da rešavanje istih učvršćuje ljude. Cilj je raditi i stvarati, a naši gosti su primetili da se u našoj orgnizaciji akumulirala ogromna energija i ohrabrili su nas da ćemo sigurno uspeti u našim poduhvatima ako ovako nastavimo.
Uporedo sa tribinom, održana je dečija slikarska radionica Ateljea 179 na kojoj su svi mališani koji su došli u baštu mogli da slikaju uz vođu radionice Jelenu Popović. Posle tribine, program je počeo “Himnom Valjeva” koju je pevao dečiji hor Srculence i dizanjem zastave Doma umetnosti. Zatim je mladi recitator Vuk Ognjenović odrecitovao pesmu “Sreća pa ništa ne razumem” koju je napisao naš Valjevac Velibor Marjanović. Nakon toga Iva Jevtić je svirala na klarinetu menuet, a Olivera Pantelić održala klavirski mini koncert svirajući Klementijevu sonatu.
Zatim su sva deca bila pozvana u bioskopsku zonu da gledaju crtane filmove, dok je odrasla publika bila upoznata sa detaljima naše inicijative.
Bašta bivšeg Oficirskog doma je zablistala te večeri. Umetnici su svoje radove postavili u različite zone (likovna zona, foto zona, bioskopska zona, arhitektonska zona, dizajnerska zona, zona umetničkih i prostornih instalacija). Publika je šetajuci kroz baštu, razgledala njihove projekte, dok su istovremeno valjevski disk džokeji puštali muziku na gramofonskim pločama iz vremena korzoa i time evocirali uspomene kod starije publike.
Odziv je bio fantastičan što nam je dalo još veću potvrdu da radimo pravu stvar i motivaciju da nastavimo sa radom. Igranka je bila naš prvenac, na njoj smo samo želeli da prezentujemo valjevskoj publici naše ideje i pokažemo da uz našu kreativnost i talenat, postoji ogromna energija i volja da se ovaj plan sprovede u delo.
Planiramo da organizujemo još mnogo sličnih performansa u narednim mesecima kako bi nas čuli i spoznali svi oni čiju pomoć tražimo.
Napomenula bih da vođe ove inicijative nisu samo talentovani mladi ljudi iz Valjeva. To su ujedno i uporni, borbeni i tvrdoglavi intelektualci koji žele da njihov grad zaživi u jednom lepšem svetlu, praveći instituciju u kojoj će i buduće generacije provoditi vreme i kreirati neke nove kulturno-umetničke sadržaje.
