| Septembar 2009
Šljive hvali, a rakiju proba
Branko Vićentijević
Čavić u Petnici 2005. godine
Kako je Mlađan Dinkić pohodio Osečinu i Sajam šljiva * Zbog čega je Šipka u valjevskom G17 Plus ojačala, a Bubanj prsko načisto * Da li je vođa ratnih veterana Ljuba Bradić precenio svoje mogućnosti, pa je policija zabranila protestni skup i najavljenu blokadu Barske pruge 23. avgusta * Autizam u KK Metalac i medalje kao incident u srpskom plivanju
Avgust je po definiciji „mrtav mesec” što se političkih događanja tiče. Tako je bilo i minulog kolovoza ukoliko izuzmemo stranačka prepucavanja o izmenama Zakona o informisanju Srbije za koje mnogi smatraju da je početak definitivnog obračuna Mlađana Dinkića, lidera G17 Plus, potpredsednika Vlade Srbije i ministra za ekonomiju i regionalni razvoj sa „čuvenim izdavačem” beogradskih tabloida Radisavom Rajom Rodićem, koji je na volšeban način unovčio svoj „doprinos petooktobarskoj revoluciji 2000” i došao ne samo do „Glasove” zgrade sa štamparijom u Vlajkovićevoj 8, u Beogradu, nego i do koječega još u Srbiji među šljivama na brdovitom Balkanu.
Elem, dok su tekle pripreme za „dan D” u Narodnoj skupštini Srbije, 31. avgust, za kada je bilo zakazano glasanje o spornom zakonu, pri čemu ne treba izgubiti iz vida da su ga gurale „demokratske snage” bez koalicionih partnera SPS-PUPS-JS, a sutučili radikali, naprednjaci i ini sitni trgovci u republičkom parlamentu, Mlađa je Dinkić skoknuo do Osečine, na Sajam šljiva, đe opšgtinom predsednikuje njegov kadar Nenad Stevanović. Otvorio je srpsko-rusku fabriku za preradu voća „Intema”, čiji su suvlasnici Ratko Beganović iz okoline Krupnja, uz pomoć države Srbije, i moskovska kompanija AKS. Sa partijskom drugaricom, takođe obilježenom značkom G17 Plus, Vericom Kalanović, ministarkom za NIP, otvori 1,6 km puta Osečina-Donje Crniljevo, a otvoriše i Sajam šljiva.
ŠIPKA I BUBANJ – Tu Mlađa pokaza da je dete sa beogradskog asfalta, pa seljacima preporuči da „ne sade” pšenicu i kukuruz jer je to „za Vojvodinu” već da sade šljivu. Može je se izvesti, ustvrdi, posebno u Rusiju i zemlje EU, bez carina, onoliko koliko se u Srbiji ne može ni proizvesti. A cene? pitali su seljaci i novinari. Cene variraju od godine do godine, pa se taj problem može nadomestiti velikom proizvodnjom, odgovori ministar.
Omače mu se da je šljiva hranljiva, a biva i lekovita „u tečnom stanju”, što, verovali ili ne, dokazuju i ministri, bar On, kada im pripadne muka od, verovali ili ne, nimalo lakog rada! Uz aplauze bi i zvižduka i povika „Hoćemo akcije!”
G17 Plus domaćini priredili su, kako i dolikuje, koktel za visoke goste, partijske i druge uzvanice, pa se tu Šipka onima iz Beograda preporuči u najboljem svetlu, dok je Bubanj prsko načisto! Okružni je načelnik Miloje Obrenović, od milošte Lepi Mija, bio uvažen, što se ne bi moglo reći za lokalnog partijskog mu šefa dr Acu Gajića. Njega, doktorčića, Mlađa Dinkić nije pogledao „ko trinesto prase”! Čak se pito sa drugom do njega, a dr Acu ni pogledo nije! Biće da će na predstojećim unutarpartijsim izborima u G17 Plus dr Aca otići niz vodu, što bi po tu stranku bilo dobro, a Osečina i Neša Stevanović su, potvrdilo se, i do sada bili najjače Dinkićevo uporište u Kolubarskom okrugu.
VETERANI – Valjevski su ratni veterani 10. avgusta, čerez neisplaćenih ratnih dnevnica, vele ne samo zbog toga, na sat-dva blokirali Barsku prugu na Železničkoj stanici. Istu nakanu za 23. avgusta policija je zabranila zbog bezbednosnog rizika, pa je stotinak sledbenika Ljube Bradića, umesto na pruzi „do ispunjenja zahteva”, nepunih pola sata sedelo na Gradskom trgu zahvaljujući razumevanju komandira policijske jedinice koja je obezbeđivala skup, Gorana Timotića.
Bradić je, koliko sutradan, gore u Beogradu, kako tvrdi, bio primljen kod ministara Rasima Ljajića i Ivice Dačića, kao i kod još jednog (neimenovanog) visokog državnog funkcionera. Tu su dočekani „ne mož bolje biti – te Ljubo ovo, te Ljubo ono”, uz Dačićevo izvinjenje što je „neki pomračeni um”, kako bi to Bradić rekao, bez ministrovog zvanja zabranio skup veterana i blokadu Barske pruge 23. avgusta. Tom im je „oprošteno”, sve je dogovoreno, štrajkova veterana neće biti dok traju pregovori! Ali, pripretio je prstom Bradić, ni to (razgovori) ne može da se odugovlači!
Pritom je već pominjanog okružnog načelnika Miloja Obrenovića optužio da gospodinu Ljajiću nije prosledio ni jedan zahtev iz Valjeva.
- To nije tačno, Bradić je 11. avgusta, dan posle blokade pruge, iz Ministarstva rada i socijalne politike Srbije dobio odgovor na upućene zahteve! On je 21. avgusta odbio ponudu da ide kod Rasima Ljajića na razgovor, tražeći da ministar dođe u Valjevo zbog čega je usledila policijska zabrana skupa! – izričit je bio Obrenović u razgovoru sa potpisnikom ovih redova.
Rasim je Ljajić u izjavi za Betu kazao kako je veteranima iz Valjeva rečeno da delegiraju svoje predstavnike u međuresornu radnu grupu, koja već radi na rešavanju problema ratnih veterana u Srbiji. Iz svega bi se, dakle, dalo naslutiti da je Ljubra Bradić precenio svoje mogućnosti, pa je veštim retoričkim manevrom, uz nespornu lokalnu medijsku podršku, nastojao da „ostane u sedlu”.
POJAČANJA – Košarkaši Metalca počeli su pripreme za novu prvoligašku sezonu. Iz prošlogodišnje ekipe nema Teodosića, Atanackovića, Radomira Marojevića i Mićevića, koji su našli, ili jo traže, nove klubove, dok je Tanasković rešio da pauzira kako bi okončao studije farmacije. Novajlije su bekovi Stefanović i Marković iz čačanskog Borca, Kasabašić iz pančevačkog Tamiša, krilo Trtić iz kraljevačke Sloge i centri Bjegović i Radenković, koji su došli iz novosadskih klubova.
Utisak je da će Metalac biti slabiji nego prošle sezone, a nije neka uteha tvrdnja ljudi koji vode klub da su i ostale ekipe slabije no što su bile! Najveći problem i dalje je to što u Metalcu ima malo momaka iz Valjeva, odnosno što gotovo niko od njih neće da igra u klubu u kojem je i načinio prve korake. Količina novca, koja im je ponuđena za saradnju, samo je dobar izgovor! Ni to, kao ni mnogo toga sličnog, a spornog, u načinu vođenja Metalca, ne dopire do autističnih čelnika kluba. Nažalost.
Na marginama poslednjih uspeha srpskih plivača beležimo da su se Milorad Čavić, Nađa Higl, Ivan Lenđer, Čaba Silađi i ostali nebrojeno puta takmičili u Petnici, gde su im domaćini, i takmaci, bili valjevski „delfini” predvođeni Anđelkom Petrović, Tijanom Jakovljević i Vanjom Petronijevićem. Jedina nepoznanica je da li će Srbija, i Valjevo u njoj, uspehe plivača iskoristiti za obnovu ruiniranih i izgradnju novih bazena, otvorenih i zatvorenih, kako bi se sa najmlađima radilo od predškolskog uzrasta. Sve ostalo, pa i medalje, biće i dalje samo „incidenti” u sistemu bez sistema.
