| Septembar 2012
Moleban za slet
Dragan Todorović, novinar nedeljnika "Vreme"
Valjevo je takoreći po broju novoprimljenih državnih službenika prvo u Srbiji. Koji je to stručnjak i stručnjakinja, tu ni jedan moleban ne pomaže, tu bi samo dobar slet dao rezultat.
Moleban za slet, Todor, Kolubara sept 2012 (Foto: Ljuba Ranković)
To što su demokrate uzele nešto da se džapaju, te zakazivanje Glavnog odbora za 8. septembar, bilo je okidač za grande zaključak da će Srbija dobiti još jednu Osmu sednicu. Ostalo je samo da se vidi ko će tu biti Stambolić, tko Milošević, a tko Buca Pavlović. Ali, izgleda da je vreme osmih sednica, pa i takvih diferencijacija, koje su podrazumevale i seču glava, definitivno prošlo. Danas je, braćo i gospođe, najvažnije jedinstvo, jedinstvo u kome je čuvanje privilegija jedina kohezija, i taj lepak, koji male i velike sebičluke predstavlja kao interes Srbije i njenih građana.
A radi se o tome, da se pojednostavi, ko je odgovoran za poraz Demokratske stranke, i što je još gore i tragičnije, ko je odgovoran za guranje Srbije u zabran takvih vizionara kakvi su Toma Vučić Nikolić i ostali dinkićdačići i krkobabići. Naravno da su odgovorne demokrate, koje su obezvodnile i sebe i Srbiju, ali oni to neće priznati ni pod batinama. Ostaje objašnjenje da nam je takva sudbina, a od sudbine se, jelte, ne beži.
Ali ajmo redom, prvo je Đilas uz’o da se javlja, i to rečima koje su obećavale: sagledati svoje greške, biti pošten i prepustiti političku scenu i stranku najboljima među nama; otvoriti prostor za nove ljude, za Bele listiće, za intelektualce, jer je to neophodno da bismo išli napred... Tadić uzvratio da nema podela, a da Đilas treba da poštuje stranačku disciplinu i statut. Javio se i Mićun, iskusno, da će svako ko pokuša da pravi novu stranku doživeti krah, Đilas nastavio je osnovno pitanje kako se Stranka vodi i gde ide, Tadić se dopunio da se u stranci analizira i utvrđuje odgovornost za izborni poraz, ali da nema potrebe žuriti, jer je DS, jelte, nacionalna institucija, izuzetno bitna za budućnost zemlje. Naši analitičari upozorili da bez DS nema demokratije...
Da se ne zaboravi da Đilas rek’o da ovo nije leto u kojem DS treba da bude u kupaćim gaćama, stig’o aber da Goran Vesić - sa iskustvom uspešnog brojanja glasova kad ono Đinđić jedva savlad’o anemičnog Vuksanovića – zadužen da pripremi osnivanje Đilas stranke... Kad je stvar došla do vrhunca, desila se palanka. Na izbornoj skupštini DS u Smederevskoj Palanci, pojavili se Svi i Zajedno, Đilas rek’o da su ga u vezi kupaćih gaća pogrešno razumeli, te da će Osmom sednicom DS biti razočarani svi oni koji loše misle DS, a Visoki Šutanovac poručio da su svesni da su grešili, ali da će sve biti iskorišćeno u korist jačanja DS, sa ciljem da se ojača cela Srbija...
Svi odahnuli, dobro je, zlonamernici i ostali sa te liste mogu da ga duvaju, DS je pokazala, i ima pokaže, da je Nacionalna institucija. Ništa od osme, a neće ništa biti ni od devete sednice. Sve i da Đilas formalizuje svoje liderstvo i u stranci, da Tadić bude prisiljen da se prihvati počasnog predsednikovanja, potpredsednikovanja u Socijalističkoj internacionali, da razni Petrović potpredsednici ne budu što jesu, ostaju nam šutanovci razni, koji su, o’zdo pa sve do gore, za sebe prigrabili titulu Nacionalne institucije.
Dakle, ako je neko imao iluzija, ništa od posla i tzv. restruktuiranja Demokratske stranke. Ima braćo i gospođe bude i bidne kako je bilo. A i sočim bi to Đilas pred Lazara, s kojim potencijalom, kojim malim i velikim šutanovcima? Ta Demokratska strana je, zaslugom politike Kuće, postala leglo i azil za svakog mediokriteta koji je preko stranke avanzov’o preko svakog avanzovanja. Ruku u demokratiju da će svaki taj mediokritet, koji ne razlikuje Đinđića od Miloševića, a kamoli Đilasa od Tadića, koga rukovodi samo lični benefit, pogoditi pravu stranu i biti prvi za svake promene koje znače dalje jedinstvo u privilegijama. Ta neće valjda oni koji Šest mandata obnašaju mesta predsednika opštinskih i inih odbora biti protiv svakog svog progresa. Ili će protiv sebe biti silesija DS članova u upravnim odborima i drugim kontrolama leta.
Nešto bi moglo bidne i bude, o Demokratskoj stranci, o Srbiji kad se radi, ako bi Đilas – koji je gradonačelnik Beograda i zahvaljujući milosti Vučića, ako ne njega, a ono drugih Milosrdnih anđela – kan’o onaj dole Baja u Kuršumliji, podelio grabulje i lopate Svima Onima Za Koje Se Zna Da Im Je Jedini Posao Da Ne Rade Ništa Sem Da Grabe Za Sebe. Ne treba da grabuljaju i lopataju, samo neka drže alat. Uostalom, kakav je profesionalni kapacitet Demokratske stranke govori i to da je skoro ceo njen vrh, bivši ministri, seo u poslaničke klupe.
A statističke knjige kažu da je, uprkos javnom Zalaganju za smanjenje administracije, između 2008. i 2012, povećan broj državnih činovnika. U vrhu liste, po tom povećanju, je Valjevo. Koji je to stručnjak, koja stručnjakinja, braćo i gospođe. Toliko ih je da im ni jedan moleban, sve i da ga sami Milutin naredi, onih koji kunu Ovakvu državu i Takvu pravdu ne može ništa. Moguće da bi jedan dobar slet, gde bi se sve to, po ugledu na tu Kuršumliju, postrojilo sa motike i lopate, dao neki rezultat. Ako su već najbolji, neka javno pokažu i sebe i te veštine.
