• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Septembar 2013

Vlast bez preobraženja

Branko Vićentijević

Valjevo

Umesto najavljivanog i očekivanog dogovora SPS i SNS čelnici valjevske vlasti morali na “roditeljski” u Beograd  / Ko je sve na spisku vlasnika i zakupaca kamp kućica TOV-a na Divčibarama / VŠK na najnižim granama od osnivanja / KK Metalac još bez tima za novu sezonu KLS

Na Preobraženje, 19. avgusta, po na­ro­dnom verovanju, preobrazi se sve, i gora i voda, al ‘vaka (ne­na­ro­d­na) valjevska vlast jok! Štaviše, do­da­t­no se jesu zavadili, pa su morali na ro­di­te­ljski sastanak u Beograd.

Svemu je prethodila “dupla” sednica Gr­adske skupštine, na Preobraženje. Na pr­voj, onoj koja je prekinuta 31. jula, sve iš­lo k’o med i mleko, milina božja. Al do­đe druga, đe puče lopta – raspade se tim! Naj­pre su demokrate (DS) napustile salu zb­og novog marifetluka socijalista (SPS i bratija) da se u tek rebalansirani bu­džet Gradske direkcije za izgradnju i ur­eđ­enje Valjeva d’izvinete naknadno uturi i adaptacija ambulante u Miličinici! Is­postaviće se da su ti poslovi gotovi, da lekar svake srede ide u Miličinicu.

Naprednjaci (SNS) se opravili ne­ve­š­ti, važno je da gradska voda stigne do Di­vaca, što od lokalnih što od dr­ž­av­n­ih para, kad trn im u zdravu nogu, ne po pr­vi put, zabiše oni iz Nove Srbije (NS) zahtevom za smenu predsednika TOV-a (čova je iz NS prešao u SNS), pa Marko St­ruja Živanović bi preventivno da pr­ed­upredi moguću smenu i v. d. direktorke Dr­agica Žanković, koja je nestranačka li­čnost al na njihovoj (NS) kvoti.

A tu, u TOV, zapelo o istrazi, po ko zna ko­ji put, o korisnicima kamp kućica na Di­včibarama, vlasništvo TOV-a, koje su do 2000-te izdavane, potom izgleda i ot­ku­plj­ivane i preprodavane!

Ni taj spisak nije do kraja poznat, mo­žda baš zbog dodatnih radnji. A na njemu, pr­isećamo se, baš bilo kapitalaca. Od ta­dašnjeg direktora i sadašnje v. d. di­re­kt­orke TOV-a, Milomira Miloševića i Dr­agice Čanković, preko Dane i Ostoje Pr­odanovića, do bivšeg gradonačelnika Mi­lorada Ilića Kaplara i (nesuđenog) ka­ndidata za načelnika jedne od gradskih up­rava Mihaila Milutinovića Klombera (bio u SPS, sada u SNS).

Tek, nezadovoljni razvojem situacije, na­prednjaci (SNS) takođe napuštaju salu, al` ostalo 27 odbornika, za kvorum do­vo­lj­no 26, i do kraja SPS i bratija pr­ot­er­a­li sve kako su ‘teli. Uz 21 “izvornog” od­bo­rnika koalicije oko SPS (PUPS, JS, SDPS, Pokret za Valjevo, DSS, URS, SPO) još dvojica iz Pobede (Bradić i To­mašević), pa dvoje iz NS i v. d. pr­eds­ed­nica Gradskog odbora PSS Milanke Ma­re Karić, Slavica Pantelić Cupać. Uz­gred, ovi Veljovi (NS) i ova Marina (PSS) bili na predizbornoj listi SNS. Se­siju je do kraja nameni priveo zamenik dr­uga Mike Jokića (SNS), Jovan Titin om­ladinac Lukić (SPS).

Roditeljski sastanak

Tek tada je nastao kalambur u odnosima “dva oka razroka”, socijalista i na­pr­ed­nja­ka, najjačih stranaka koalicije na vl­as­ti od 40 odbornika (ukupno ih je u gr­ad­sk­om parlamentu 51). Iznova počinje ko­m­bi­novanje može li se, za SNS, napraviti ve­ćina od bar 26, pošto je SPS pokazao da je to već uspeo. Demokrate od SNS do­bi­ja­ju “bezobraznu ponudu koja se ne odbija” za ko­laboraciju sa mogućnošću da biraju fo­telje – od gradonačelničke pa nizbrdo, os­im fotelje direktora Gradske di­re­kc­i­je druga Draže! Tu je lova, tu se “radi”, ot­al­en se i kampanja ćera (SPS je već u že­šć­oj kampanji za nove izbore, kad god oni bi­li). SNS-ov kandidat za to mesto, pazi sad, bila bi Zorica Jocić, kojoj se po­iz­m­ic­alo sve na šta je pucala – od guvernera (na­čelnika Kolubarskog upravnog ok­ru­ga), do načelnika Školske uprave za dva ok­ruga, što je već obnašala. Ovo drugo je na kvoti SPS-a, pa bi ga mogao zasjesti Le­pi Mija (Miloje Obrenović), ali je od­laz­eći ministar prosvete i nauke Žarko Ob­radović obećao Aci Jokiću da će oto mj­es­to ustupiti SNS-u “čerez male, valjda”.

Muka je što, uz DS i eventualno LDP, ko­jem je nuđeno mesto zamenika gr­ad­on­ač­el­nika, vali još koji mandat za većinu bez SPS. Zbog toga se buklija kiti URS-u e da guvernera Voju ne bi diralo sa mesta ok­ružnog načelnika, pa DSS-u uz obećanje da se neće (do daljeg) otvarati pitanje Ma­ti­ćevog parcelisanja livada i ostalih ak­ti­vnosti na Divčibarama, pa SPO-u… Me­đutim, poruka iz Beograda stiže u obe st­ranke da povuku ručnu, te da dođu na ro­di­teljski.

Tako i bi, a šta u Beogradu bi – ima bar tri verzije. SPS se, posle 24 sata pr­om­išljanja, oglasio priopćenjem za ja­vn­ost k’o 1948, koje valjda samo oni razumeju. Ta­ko su, kažu naprednjaci, drugovi Đoša, St­anko, Kaplar i Draža nastupali i u Be­ogradu. Tolmači morali da budu dr­ug­o­vi ex (eks) Žarko i maneken za gaće Br­an­ko Ružić, koji ode u ministre bez fotelje e da bi se smirio u nakanama da ne ruši Pa­tka Daču lično!

Naprednjaci tvrde da su im njihovi, “sin Dragan” (Radomir T. Nikolić) i Aca Jo­kić pojasnili šta može, a šta tr­en­ut­no ne može, te da se mora ići step by step – korak po korak, što otežava nakanu - na­ma naše (od fotelja po važećem ko­al­ic­io­nom sporazumu), a o prelasku u op­oz­ic­iju nema ni govora (iako bi to bila naj­la­go­dnija pozicija za buduće izbore). Ov­ako, mora se u kampanju, al malo je dr­ug­ar­i­ca i drugova u SNS spremnih da u “ga­že­nju terena” pocepaju i dva-tri para obuće. Ta­kvih u SPS-u ima kol’ko oćeš!

Šta dalje biva, hvala na pitanju, teško je reći, a ne zaplakati…

Nemoguć potez

Da je u sportu, pa i u šahu, i nemoguće po­nekad moguće, viđeno je bezbroj puta. Ip­ak, odluka čelnika VŠK-a da na ekipno dr­žavno prvenstvo u Kragujevcu povede tr­i dečaka od po 14,5 godina i stavi ih na pr­ve tri table nezabeležena je u istoriji ov­oga kluba, sasvim svejedno da li je Sv­eti vladika Nikolaj (Velimirović), čije ime klub sada nosi, igrao šah ili nije!

Možete li da zamislite da tri deteta, ko­ja nisu videla čestit turnir za svoju uz­ra­snu kategoriju, bez ikakvih priprema, be­zmalo uz obrazloženje da idu kako bi os­et­ili atmosferu velikog takmičenja, gu­rn­ete da igraju protiv domaćih i stranih pr­ofesionalaca, velemajstora i in­ter­ma­jst­ora, koji tokom turnira ni gaće ne peru ne­go ih bacaju i kupuju druge! Oni is­ku­sn­iji, intermajstori Vojinović i Božić i ve­lemajtor Kostić igraju na donjim ta­blama e da bi sa eventualih 3:3, što im u pr­vih osam kola, do zaključenja ovog broja Ko­lubare, nije pošlo za rukom, izborili ko­ji meč bod (eventualno i opstanak)!

Najkrivlji su, bez sumnje, predsednik i se­kretar VŠK-a, Milan Božić i Nenad Po­pović. Nekoliko dana uoči odlaska u Kr­agujevac, sve brinuć o tome sa kakvom će ekipom VŠK nastupiti u Šu­ma­ri­cam­a, patriotski su se, do poslednjeg evra, ba­š­karili po Banji Vrućici, kod Teslića u RS, igrajući za Unu iz Kozarske Dubice na dr­ugoligaškom ekipnom takmičenju. Po­po­vić je, uz to, registrovan za Slogu iz Li­pničkog Šora, za koju je igrao neku od po­tes liga u Srbiji, pa ne može da na­stu­pi za VŠK. Na “kaljenje” je vodio još ml­ađ­eg polaznika tzv. Škole šaha VŠK-a no što su trojica dečaka, koje je zapala go­lg­ota u Kragujevcu!

Dakle, VŠK je na najnižim granama ot­kada postoji, u Kragujevac je otišao sa­mo zbog toga da bi po novim pravilima Gr­adskog sportskog saveza (GSS) mogao da do­bije koji dinar budžetskih sredstava. Od­govrni za sport u Gradskoj upravi i GSS, ako postoje, morali bi da preduzmu me­re kako bi se agonija prekinula. Prvi po­tez, u iznudici, je smena Božića i Po­povića! Priče o tome kako su pojedini vr­hunski srpski igrači “iz ličnih raz­lo­ga” otkazali u poslednji čas ne drži vo­du. Njima se, kao i drugima pre njih, du­guje, a svi oni u Kragujevcu igraju za druge kl­ubove. Zamlaćivanja sa dovođenjem st­ra­na­ca i domaćih reprezentativaca potpun su promašaj, jedna titula ekipnog prvaka Sr­bije i jedan Kup Srbije, uz dugove koji su ostali, tanko su pokriće za projekat ba­ca­nja tuđih para!

KK Metalac na čekanju

Valjevski košarkaši treniraju od po­če­tka avgusta ali se ekipa, u konačnoj ver­zi­ji, još ne nazire. Ostao je Kruščić, pl­an­ovi da se dovedu Majstorović (FMP) i Vu­jošević (Nikšić) nisu se ostvarili, Ro­ndović (Bar) nije zadovoljio, Ha­xi­fe­jzo­vić (Bosna) je skup, sada se razmišlja o bi­všem slovenačkom reprezentativcu  Ja­g­odniku (38)… Čeka se Bojan Bakić, ka­pi­ten reprezentacije Crne Gore na EP u Sl­o­veniji, koji ima ugovor.

A, zamislite, da je kojim slučajem bilo mo­guće okupiti valjevske momke, koji su ra­suti “trbuhom za kruhom” – Panića, Ko­va­čevića, Vasića, Lekića, Atanackovića, Jo­v­anovića, koji bi igrali sa Ta­na­sko­vi­ć­em, Tomaševićem, Đukanovićem, naj­tal­en­t­o­vanijim juniorima… I ozbiljnih tr­en­era valjevskih, pored Miškovića i Go­jko­vi­ća, ima – Poček, Đokić, Icić, Simić, Si­meunović…

Od pominjanog septembarskog turnira u Valjevu, po svemu, nema ništa. Najavljuju se gostovanja u Rumuniji, Makedoniji, Sl­ov­eniji… Metalac ulazi u još jednu se­zo­nu, čiji je osnovni cilj ne baš jeftina za­ba­va sirotinje.