Ljudi posebnog kova

Veća glava, više glavobolje! – kaže naš narod. Francuzi kažu da otmenost obavezuje, ali ništa od toga ne važi za naše otmene glavonje... Pored svega što im položaj obezbeđuje, oni žele i privilegiju da su uvek u pravu, da sve znaju i u sve se razumeju, da su sudije svakom i svemu, u prvoj i poslednjoj instanci!

(Foto: Ljuba Rankovic)

Episkop Pahomije, ne čekajući rezultate istrage, veruje da požar koji je uništio konak manastira Sveti Nikola kod Vranja nije izazvao kvar na instalacijama. On „opravdano sumnja da je podmetnut”! Preosvećeni istragu zamišlja neobično: kao jednu od svojih službi, čim posle toga kaže da će „sačekati rezultate zvanične istrage”. Ili takođe neobično, kao službu neprijatelja Crkve, pošto nema nameru da sačeka rezultate istrage koja se vodi protiv njega po krivičnoj prijavi petorice mladića. Pošto su svi listovi i televizije koji su obaveštavali o prijavi samo „bulevarski”, ishod započetog suđenja takođe je poznat. Državni sud bi trebalo da potvrdi njegov sud o „harangi i javnom linču”, čija je „direktna posledica” i ovaj požar! (Nešto sumnjam i u neizvestan ishod rada državne komisije, koja treba da utvrdi ima li krivice za ubistvo Đinđića i kod ministra policije. „Samo zlonameran” očekuje bar moralnu ili političku, ne reče li čovek da je pronašao atentatore i spasao državu od propasti?) Ukratko, on je sud svemu i svačemu, a kao takav, izuzet je od svakog suda. Tako može činiti i ono što drugima zamera kad njemu čine: sam optuživati i presuđivati bez suđenja, uzimati nedokazane sumnje za dokaze... Kao velikodostojnik svetinje (crkve), i sam je imalac svetosti i posvećen. Svetovna lica i ustanove ne mogu suditi svetinjama, ali one i te kako mogu suditi svetovnima i o svetovnom!

Ministar Veselinov ne dozvoljava ni pomisao da kod njega ima krivice, moralne i političke ako ne i krivične. Kao član vlade i jedan iz „najčvršćeg jezgra DOS-a”, on ne može biti predmet propitivanja javnosti ili nekih „otrgnutih članova OTPOR-a”. Sumnja u njega sumnja je u DOS, akcijom za njegovu smenu otvoren je još jedan front protiv vlade! A dotična politička koalicija i vlada svetovni su sveti sinod, čiji je on član... Analogije ovde prestaju! Za razliku od Pahomija koji je tek krivično optužen ali još nije utvrđeno da li jeste ili nije počinio to za šta je opužen, za Veselinova je izvan spora da je počinio ono za šta je moralno i politički, a ne i krivično optužen. On jeste sedeo u džipu, koji je ubio apsolutno nedužnog pešaka (na trotoaru)! U svojstvu šefa i nalogodavca vozača, a ne u svojstvu putnika koji drema u autobusu ili taksiju! Uzgred budi rečeno, ako ministar ne može ni svog vozača da navede na poštovanje propisa, kako da navede Isusa da nam pošalje neophodnu kišu?

Primera takvog odnosa prema sudu drugih ima starih i novih, i u najrazličitijim krugovima. Terminologija je ista, ili u suštini ista. Oni koji ne vide napredak što ga ostvaruje njegova vlada, za premijera Živkovića samo su „slepci”! Vrlo uspešni biznismen Nenad Opačić, za jedno krivično delo već osuđen, iz zatvora piše kako ga „blate... u medijskoj hajci”, ne zaboravljajući da doda kako on zna ko „stoji iza nje”. Drugi uspešni biznismen, Miodrag Kostić, nešto je blaži, možda zbog blažih napada na njega. (Tek se sumnja da je počinio nešto kažnjivo.) On samo naglašava kako napadi na njega imaju političku pozadinu... Izgleda da istu nemaju samo napadi koji dolaze od pripadnika svog kruga, svoje porodice, odnosno svoje partije! Mnogo nalik na staro i navodno odbačeno, Titovo: „Ja priznajem samo sud moje partije!”