album

Naša secesija

Ljiljana Ljiljak

ex libris

Preci i srodnici Živojina R. Mišića

Zdravko Ranković

Baški kmet

Gotovo sa desetogodišnjim docnjenjem došla je do nas knjiga o šabačkoj učiteljskoj školi koju je napisao i u Banji Koviljači 1994. godine objavio učitelj Cveja Jovanović. U knjizi je zabeleženo i to da su u martu 1927. godine najmlađi šabački učiteljci igrali pozorišni komad „Baški kmet”. Uz imena izvođača, predstavljenih na fotografiji u toj knjizi, konkretizovano je da ta pozorišna priča govori o kmetu sela Ba. S obzirom na to da je komad svojom tematikom vezan za jedno mesto u našem Valjevskom kraju bilo bi dobro znati ko ga je napisao, a pogotovo da li je on gde objavljen, odnosno da li se može naći u bilo kom obliku.

Šabačko izvođenje „Baškog kmeta” pripremljeno je pod rukovodstvom Ljubomira Jovanovića, tada učenika IV razreda Učiteljske škole - docnije izuzetno uspešnog dramskog umetnika Ljubiše Jovanovića.

Stari Kaljevići

Kaljevići su živeli u Tepcima, Podgori, Kočadolu, Slatini i Strugu, ima ih još u nekim od ovih sela. Doselili su se na drobnjačko-durmitorski prostor u 17. veku iz Pipera, od bratstva Piletića. Piletići su dalje od Ćurkovića i Lutovaca, čiji rodonačelnik je Ćurko, sin Mijaljev sa starom slavom Aranđelovdanom.

Kaljevići su se ovamo sklonili zbog svađe sa Turcima, naselili su skoro sami kanjon reke Tare, ispod planine Pirlitora gde su se, po narodnoj legendi, nalazili dvori legendarnog junaka vojvode Momčila. Porodice iz ovih krajeva selile su se dalje najčešće zbog nemaštine, jedina grana privrede bilo je stočarstvo, a danak se plaćao Turcima, hajducima i zverinju koga je u ovim krajevima bilo mnogo, te je stoku bilo teško sačuvati. U seobu se najčešće kretalo prema pljevaljskom polju, gde se jedan deo porodica zdržavao, pa je tako i Luka Kaljević, po kome se taj deo porodice jedno vreme prozvao, krenuo u tom pravcu, ali su ga sa brastvenicima uputili dalje prema Starom Vlahu, gde je ostao Sava Kaljević sa svojima, pa se tamo zovu Kaljević i Čađevići (oko Užica), a oni nastavili prema Valjevu (Struganiku). Tamo će se po Miši prozvati Mišići.

Danas u Crnoj Gori ima dosta brastvenika onih Kaljevića koji su se iselili u Srbiju.

Stara slava im je Tomindan.

Božidar Kljajević, nastavnik iz Zemuna

Važan i čovečan posao

Pred izlazak iz štampe spomenice ratnicima poginulim u 19. veku

(Foto: Ljuba Rankovic)

Knjiga „Poginuli u ratovima Srbije u 19. veku - Šabačko-Valjevske eparhije” predstavljaće prvu, široj javnosti dostupnu sveobuhvatnu evidenciju onih ratnika sa ovih prostora koji su stradali u onovremenim ratovanjima. Njom se, međutim, ne iscrpljuje već se započinje jedan važan i čovečan posao - utvrđivanje ko je sve od naših predaka, plativši najvišu moguću cenu, potpomogao oslobođenje svoga naroda i svoje zemlje.

Revija „Kolubara” će nastojati da u tom pogledu dâ što vidniji doprinos ustupajući prostor prilozima koji će naknadno upotpunjavati dokumentaciju publikovanu tom knjigom. Oživotvorenje te svoje rešenosti otpočeli smo u prošlom broju Revije. Pozivamo, molimo naše saradnike i sve čitaoce ovih novina da nam se pridruže.

Dragić Paunović, redov

Redakcija Revije KOLUBARA

Poginuli na Titelskom bregu

Premalo se danas zna o Valjevcima koji su 1848-49. godine odlazili preko Save da bi, kao dobrovoljci, potpomogli ratovanje tamošnjih Srba protiv Mađara. Sve se, malte ne, svodi na poneko spominjanje da su ih u tom vojevanju predvodili Prota Mateja Nenadović, Pavle Gudović (iz Lukavca) i Gruja Mišković (iz Kadine Luke).

Ta nepravda će, uzdamo se, vremenom biti ispravljena. Početni doprinos u tom pogledu dala je knjiga Dragana Kolaka „Čitulja Titelskog brega 1848-1849” koju je prošle godine objavilo Društvo prijatelja Titela.

Donoseći dug spisak onovremenih ratnika, poginulih na Titelskom bregu, knjiga beleži i imena nekolicine Valjevaca. Vule Gabelić iz Valjeva, star 28 godina, vojnik Knićaninove vojske, poginuo je 21. aprila 1849. godine i sahranjen u Titelu. Tako je upisano u knjizi umrlih srpske pravoslavne crkve u Titelu. Vojnik Tadej Đukić, star 24 godine, rodom iz Valjevskog okruga (nije moglo biti upisano iz kog je mesta) poginuo je 29. maja 1849, a vojnik Pantelejmon Mihajlović iz Valjeva, star 30 godina, 9. juna 1849. Knjiga umrlih crkve u Mošorinu čuva svedočanstva o njihovom stradanju.

Može biti da je još koji Valjevac za svagda ostao na Titelskom bregu jer za sve poginule nisu u knjigama upisani nazivi mesta iz kojih su oni došli. Uz poneka imena je samo ubeleženo: „Knjaževstvo Serbija” ili „N. N.”.

Verovatno da su se ovakvi podaci o palim ratnicima iz 1848-49. sačuvali i u drugim mestima ondašnjih ratovanja po Vojvodini na kojima su se i Valjevci borili. Može biti i to da je štogod od te dokumentacije takođe publikovano. Nama je, zasad bar, dostupno samo to što je uradio Titeljanin Dragan Kolak.