prva strana

Četvrtak, 10. Oktobar 2024.

Revija KOLUBARA - Oktobar 2003 > pisma

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Pesnica u oku

I dupe na noši

Vlada Simović, arhitekta

Svesno rizikujem da me proglasite glupim ali ni ja ništa nisam razumeo. Taman je prošao jedan konkurs, koji me je zbunio, a sada, u nerzumljivom obrazloženju drugog, koji se nije završio, saznajem da se prvi „poništava” i preporučuje: „Izmeštanje pijace sa postojeće lokacije u kasnijim fazama realizacije i sanacija i ozelenjavanje ove lokacije u funkciji rekreacije”???

Vlada Simović (foto: Miroslav Jeremić) (Foto: Jeremija)

Od momenta kada je određena lokacija crkve, moralo je svima biti jasno da će pijaca leći - k’o pesnica u oko? Prelaskom novim mostom na desnu obalu, Sinđelićeva ulica je zalutala. Sada, kada su stvari takve kakve jesu, valjalo bi raspisati novi, pravi konkurs za rešenje te saobraćajne zavrzlame, ali nikako povezati Sinđelićevu sa Ulicom Dragojla Dudića bez velike i stručne analize, jer to vodi povećanju opterećenja već preopterećene Ulice Miše Dudića. Rešenje, čini mi se, treba tražiti novim By-pass-om do Gradca - Sinđelićeva, Hajduk Veljkova ili Uzun Mirkova sa Suvoborskom, jer je veza kod „Srbijanke” neprihvatljivo daleko. Skupo - reći ćete: novi most(ovi), nadvožnjak preko pruge...? Jeste skupo, ali ovo što Valjevo sada plaća i što će tek da plaća je mnogo skuplje, kada smo uspeli da ga ovako i ovoliko zavežemo. Na naslovnoj strani avgustovskog broja „Kolubare” i na strani 16 pokušavam da razumem suštinu rešenja drugonagrađenog rada. Koliko vidim i razumem iz teksta, u granicama postojećih parcela podići ćemo poslovno-stambene zgrade P 3 i jedan hotel, a da biblioteka koja postojeći park, ionako mali, svodi na saksiju, i trg čije okvire ne vidim, zauzimaju slobodne površine, pumpna stanica ne postoji i izvršene su neke korekcije na postojećim saobraćajnicama, dozvoljeno parkiranje...? Ruku na srce, ni ja ne vidim da je Valjevu, koje u krugu od 500 metara užeg centra već ima nekoliko trgova, treba još jedan? Pa zar taj veliki i neuređen prostor ispred Doma kulture nije trg? Bio bi i lepši i veći onakav kakav je bio, da nismo prostor oko bivše autobuske stanice zakrčili nekim kućicama i kioscima - nova pesnica u oko, i ugurali dom penzionera da začepi široku i lepu komunikaciju prema postojećem trgu. Pa zar nije trg i Trg Desanke Maksimović, i Vojvode Mišića, zar nije trg Ulica kneza Miloša, ili na neki način i Tešnjar? Koje to trgove ima Beograd i koliko, gde su trgovi u New York-u ako baš hoćete, iako ih puno ima koji se tako zovu?

Kada je izgrađen novi gradski trg kod Opštine, čuveni valjevski korzo je prestao da postoji, a mladi su zauzeli tribine na trgu. Sa rekonstrukcijom Tešnjara opusteo je i trg i tribine i „Narcis”, a sa rekonstrukcom Ulice kneza Miloša, zaključani su kafići i radnjice u Tešnjaru. Šta će se desiti kada izgradimo novi gradski trg? Hoćemo li na balkon Doma kulture, pošto je u geometrijskom centru, isturiti ne glavešine nego nas arhitekte da ričemo i iskupljamo beslovesni narod na praznim trgovima koje smo izgradili?

Valjevo je dosta uradilo na uređenju svoga centra, ali sve to još nije završeno, da bismo sebi dozvolili da se pravimo važni koliko se već pravimo. Jeste, lepo je prošetati trgom Desanke Maksimović i Vojvode Mišića, i Ulicom kneza Miloša, i Tešnjarom, i sve je to leglo, kako još jedan neuništivi Valjevac iz Čikaga Ćaf Tasić voli da kaže: „K’o dupe na nošu”. Ostalo je da se reši saobraćaj, parkiranje, poprave brdovite ulice, sklone kontejneri za đubre, skinu barijere sa trotoara da narod ne gine i ne lomi vragove, i postave saobraćajni znaci kao svuda u civilizovanom svetu - zabranjeno zaustavljanje i parkiranje. A da za one koji svojim mercedesima krstare valjevskim trgovima i pešačkim ulicama, policija u novom SUP-u organizuje seminare od mesec-dva za čitanje saobraćajnih znakova. Jeste, da Kolubaru koju preko leta prelazimo u plitkim cipelama, napravimo da ponovo bude plovna, kao što je nekada i bila, kada sam se sa svojim Tešnjarcima otiskivao na pučinu krstaricom koju je uspešno glumilo korito u kojem je moja majka prala veš. Onda bi i taj termin „priobalje” bio koliko-toliko adekvatan. Slutim, dragi Pulika, kako izgleda „riblji stomak” u Clermont Ferrand-u video sam sličan u Kalamazoo, Michigan, ili reku u Providance, Rhode Island, niz koju toplim letnjim noćima puštaju ploveće baklje. Divno!

Pogledajte trg, koji smo ne tako davno napravili - gotovo se raspao. Već tri-četiri dolaska na rodnu grudu gledam jednu ploču od belog mermera, tačno ispod otvarajućeg prozora „Narcisa” kako je zinula prema nebu, žvakom bi se mogla pričvrstiti, da ne bude pesnica u turističkom oku, ako već nije u oku naroda valjevskoga i glavešina mu. Išao sam i da vidim fabriku vode u Petnici, zbog koje se svojevremeno velika prašina podigla. Volim da se poštuje red i zakon i nisam za to da se toleriše divlja gradnja, ali moram da priznam da je to što je i Miša Fuzi video, zaista najprijatnije iznenađenje. I da veliki kamioni čisti i pod konac parkirani ne kvare taj utisak, i da je sve leglo kao u naslovu. Ipak jedna mi stvar nije u svemu ovome jasna. Vidoja Vujića sam upoznao ima skoro 30 godina i odmah razumeo, da je preduzimljiv, vredan, praktičan, jednom rečju domaćin sa kojim se u dve reči može dogovoriti. Da nije tako, sigurno ne bi svake godine bio kandidat za ličnost godine u reviji „Kolubara”. Kako to da je za prsa uvek ispred nas?