Ova parola bila je uobičajena u predizbornim prilikama od 1945. do 2000. godine. Naročito u situacijama kada se, praktično, nije biralo ništa, ali je bio bitan izlazak birača, ako je moguće, i do 104 odsto.
Svi na izbore, 28. decembra 2003! Jer, Srbija je, opet, na raskršću. Levica posrće, partija političkog centra kao da nema, desnica, čak i ona ekstremna, poručuje da će (konačno) stvar uzeti u svoje ruke.
Građani imaju pravo, mnogi im i dalje poručuju da je to njihova obaveza, da izaberu svoje predstavnike koji će ovu napaćenu zemlju voditi u naredne četiri godine, ili manje. Ko to zna.
Sasvim svejedno kojoj političkoj opciji veruju, tek, zrelo je, valja prelomiti pametno. Jer, Srbija je na prvom mestu e da bi nam bilo bolje, radikalno bolje.
Srbijo, hoćeš li nam sada verovati, pitaju mnogi, među njima i oni koji su joj (Srbiji) nudili domaćina za predsednika.
I zato, 28. decembra, svi na izbore!
Izađi i bori se. Glasački listić je u tvojoj ruci, tad si, Građanine, najjači.