Srbija će, 28. decembra, dobiti novu vlast i novu, demokratsku, Vladu. U 2004. svakako će biti i lokalnih izbora. Crta ispod dosadašnjeg učinka DOS-a, izvornog ali i oparanog, može se već sada podvući.
Nesporno je, to priznaju i najžešći kritičari DOS-ove vlasti, da je demokratska Vlada Srbije, ustoličena posle septembarskih i decembarskih izbora, odnosno „događanja naroda” 5. oktobra 2000, načinila, kako se to obično kaže, ozbiljan iskorak ka Evropi i Svetu. Nade su, ipak, izneverene. Moglo se, i moralo, i više i bolje. Oslobodili smo se režima koji nas je (bar) desetak godina davio kao zmija žabu, ali mnoga očekivanja, a naročito obećanja nove vlasti, nisu ispunjena.
U kolopletu nejasnih, nedefinisanih, pa i nelogičnih odnosa lokalne i republičke vlasti obila su se, po običaju, o glavu sirotinje raje. Račun za ogromnu energiju utrošenu na bespotrebna trvenja, na naplatu stiže već na ovim, za 28. decembar raspisanim izborima, ali i na onim lokalnim izborima, kojih će svakako biti u 2004. godini. Izvorni DOS se dosta brzo raspao, stalni sukobi DS (Đinđića) i DSS (Koštunice) u kojima je vođen rat do istrebljenja, plaćen je najvišom mogućom cenom - atentatom na Đinđića pred zgradom Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Teško je poverovati da će se sve završiti izostavljanjem Čedomira Jovanovića, potpredsednika demokrata i Vlade Srbije, sa izborne liste DS - Boris Tadić. Neće narod opt biti „kratkog pamćenja”.
Muka je ponajpre u tome što Srbija, još uvek, nema (pravu) alternativu. U biranju između dva zla – DSS, koja odlično zna šta neće ali je malo toga ponudila da bi birače ubedila u to da zna šta hoće, i DS, čije udarne pesnice (Živković, Jovanović, Pajtić, Ristić, Srđa Popović) nisu prezale ni od raznoraznih marifetluka u Narodnoj skupštini Srbije (donošenje zakona sa sumnjivim kvorumom sve dok nisu „poginuli” na Nedi Arnerić), nejasno je da li će spas doneti G-17 plus ili će se na vlast vratiti crveno-crna koalicija (SPS-SRS). Ispostavilo se, posle svega, da se izborima u ovom terminu niko nije nadao – ni DS, koji ih, poduprt satelitima poput GSS i LS (ND), nije dao sve dok se moglo, ali ni DSS, koji je izbore tražio a Boga molio da ih ne bude! Najgore će za Srbiju biti, što nije nemoguće, da i posle 28. decembra u republičkom parlamentu bude pat pozicija.
Za sada bar, dobro je jedino to što su odlukom o samostalnom izlasku na izbore, pri visokom izbornom cenzusu od pet odsto, DSS i DS povukli bitan potez u bistrenju „mutne bare sa puno krokodila”. Reč je o nestanku sa političke scene Srbije, bar privremenom, „kombi stranaka” i „patuljastih partija” (DHSS, PDS, LS-ND, pa laburista i konzervativaca, romskih i vlaških ad hoc udruživanja, vojvođanskih i inih koalcija), koje su takođe bile značajke „aždaje sa 18 glava” (DOS) što je 2000. sa vlasti konačno oborila Miloševića i kamarade. Problem je, doduše, i u tome što izborni zakon ne štiti dovoljno interese nacionalnih manjina, pa im mesta u republičkom parlamentu, suprotno iskustvima čak i u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, nisu zagarantovana.
Ako je republička vlast bila nesložna, lokalna je, bar na valjevskom primeru, bila dremljiva i nezainteresovana. I jedni i drugi, međutim, ispoljili su sve odlike prethodnika (SPS, JUL, SRS): nemanje čvrstih principa o tome šta se ne sme raditi „u ime naroda”, lako posezanje za ličnom koristi, namirivanje „proboraca”, udruživanje sa crnim đavolom ako će to doneti boljitak sebi i svojima, nemilosrdo „šamaranje” tuđih para (posebno iz međunarodnih donacija). Lako je uočljivo, dakle, da su se i u valjevskim političkim (ne)prilikama funkcioneri i funkcionerčići brzo navadili na fotelje, da su se podgojili, stomake i podvoljke pustili, nove zube „udarili”, mašni i tašni prihvatili, procenat za ustupanje državnih poslova uzimali, auta promenili, žene (muževe) na druga (bolja) radna mesta zaposlili (ima primera da su „u duetu”, kao Tito i Jovanka ili Sloba i Mira napredovali), pojedinim advokatskim kancelarijama poslove iz opisa radnih zadataka opštinskih pravobranilaca nameštali, kadrujući, gde god su mogli, svoje ugurali… Jedino su novinari, sve ređi istini za volju, remetili mir demokratizacije, ujedali i zakerali, svoje „karijere” na sekiraciji pojedinih sugađana „gradili”.
Posle svega, nije zgoreg pogledati listu poslaničkih kandidata iz Kolubarskog okruga, koje su za vanredne parlamentarne izbore, raspisane za 28. decembar, bar do zaključenja ovoga broja Revije „Kolubara”, biračima ponudile pojedine stranke i koalicije. Prvi utisak je da, sem časnih izuzetaka, nije došlo do „diskontinuiteta”.
Nekadašnji generalni sekretar, savezni poslanik i predsednik Političkog saveta SPS, Milomir Minić, na poslaničkoj listi za vanredne parlamentarne izbore 28. decembra predstavlja Opštinski odbor SPS u Lajkovcu. Uz Minića, na listi SPS su i dosadašnji republički poslanik Ljubomir Mucić, predsednici opštinskih odbora Đorđe Milićević (Valjevo), Nikola Starčević (Ub) i Petko Ivanović (Ljig), kao i penzionisani direktor „Krušik-Plastike” iz Osečine Sveto Stefanović. I na ostalim partijskim listama za vanredne parlamentarne izbore (DS, DSS, G-17 plus, SRS, SPO-Nova Srbija, Liberali Srbije) takođe se nalaze stranački funkcioneri iz Kolubarskog okruga. Žene na svojim listama imaju DSS (aktuelnu potpredsednicu SO Valjevo Milicu Vojić-Marković), G-17 plus (predsednicu valjevskog Opštinskog odbora Nikolinu Petronijević) i Liberali Srbije (horovođu Slađanu Torbicu i advokaticu Draganu Grabovicu).
Najpoznatija imena široj javnosti ponudili su Liberali Srbije, a predvode ih dosadašnji zamenik šefa Poslaničkog kluba DOS-Reforme Srbije, Siniša Mitrović i bivši potpredsednik Narodne skupštine Srbije (1993-1997), odnosno eks ministar za sport i omladinu u Saveznoj vladi SRJ, matematičar Vojislav Andrić, direktor Valjevske gimnazije. U DS, na listi su Milovan Marković i Nebojša Andrić, a kandidati su bili i Slobodan Ilić, Vesna Ćirić i doskorašnji republički poslanik Dragoš Babić. Iz okolnih opština poslanički kandidati su Mihajlo Zečević (Ljig), Đorđe Bogdanović (Mionica) i Milan Urošević (Ub). Na listi „Otpora” nema slikara i ikonopisca Bogoljuba Arsenijevića Makija, koji je bio na Konvenciji „otporaša” u Beogradu ali ubeđivanja nisu pomogla – politika ga ne interesuje, pomoći će „sve što bude trebalo”, ali je u Hercegovini i bavi se oslikavanjem tamošnjih crkvi. Na listi su Goran Dašković, saradnik Radija Slobodna Evropa iz Valjeva, preduzetnik Slobodan Simić, Vlada Rakić iz Bukovice, profesor Medicinske škole Dobrila Ranđelović i učiteljica OŠ „Nada Purić, Marina Pantelić.
Šešeljevu SRS će predstavljati predsednik Okružnog odbora i član Centralne otadžbinske uprave Darko Glišić iz Stublenice kod Uba, kao i predsednici pet opštinskih odbora: Ostoja Stojanović Džek (Valjevo), Zoran Popović (Ljig), Predrag Šavija (Mionica), Dragan Aleksić (Osečina) i Mladen Bajić (Lakovac). Iz DSS, na listi su Milica Vojić-Marković, dr Radoje Petrović, Zoran Matić (Valjevo), Zlatan Pavlović (Osečina), Marijana Marjanović (Ub) i Žika Đurić (Mionica). Najbolje plasirana na listi, „oko 70. mesta”, je Milica Vojić-Marković. Na listi G-17 plus su i Vladimir Krivošejev i Miloš Pavić (Valjevo), Zlatan Živković (Mionica) i dr Dragoljub Mandić (Ub). Aktuelni savezni poslanik GSS, Predrag M. Savić, odbio je ponuđeni mandat na zajedničkoj listi DS-Boris Tadić s obzirom na to da odbori Kolubarskog okruga smatraju da je dogovor stranačkih centrala u Beogradu o zajedničkoj listi „put nestanka GSS”. U SPO, kandidati su Radivoje Pirgić, Milan Ninić i Tomislav Ranković (Valjevo), kandidat je bila i Ljiljana Branković, dok su se u Novoj Srbiji, koja se na svom Glavnom odboru u Čačku izjasnila protiv koalicije sa „starijim bratom” (SPO), ipak opredelili za gimnazijskog profesora istorije Milorada Belića, dok je kandidat bio i profesor Milan Simić, predsednik Opštinskog odbora u Osečini. Potpredsednik stranke dr Jovan Tomić planiran je za saveznog poslanika u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora.