Utisak nedelje

(Foto: Ljuba Rankovic)

Gost kultne emisije Olje Bećković „Utisak nedelje”, ranije na NTV Studio B a sada na TV B-92, bio je u prvoj nedelji novembra i Dragan Todorović, reporter beogradskog nedeljnika „Vreme”. Todorović je gostovao zajedno sa Vericom Barać, predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije i Goranom Paunovićem, predsednikom Izvršnog odbora stranke G-17 plus. Tema je bila nepostojanje Zakona o sukobu interesa u svetlu optužbi G-17 na račun ministra policije Dušana Mihajlovića.

Mada, kako kaže, baš ne gotivi TV kamere, reflektore i brzometno sučeljavanje stavova „u živo”, Todorović se dobro nosio sa sagovornicima, ali i sa Oljom Bećković, koja je, to se videlo, redovan čitalac njegovih reportaža u „Vremenu”. Šta više, Bećković je rekla da je Todorovića odavno planirala za gosta, samo je čekala „zgodan trenutak”. I gledaoci su, ako je suditi po uključenjima, bili zadovoljni. Javila su se i dva Valjevca, za njima je potom bila „potera” da se ustanovi koji su jer se nisu predstavili.

A kada je već o „Utisku nedelje” reč, beležimo da emisiju u kojoj je gost bio Dragan Todorović nije preuzimala TV Valjevo. Kao i još neke potom sa takođe zanimljivim gostima. U tom terminu emitoavni su, čak i reprizirani (!) snimci pojedinih sportskih događaja valjevskih prvoligaša u odbojci ili rukometu. Sporta na TV Valjevo, u istom terminu, nije međutim bilo poslednje nedelje u novembru, kada su gosti Olje Bećković bili: prof. dr Čedomir Čupić, nosilac liste „Otpora”, kolumnista „Vremena” Stojan Cerović i istaknuti član DS Nenad Bogdanović, predsednik Gradske vlade Beograda.

Vicanove razglednice

(Foto: Ljuba Rankovic)

Vest o smrti školskog druga iz gimnazijskih dana, majstora fotografije Radivoja Vicanovića Vicana (1948) iz Tešnjara, podsetila me, uz ostalo, i na stanovitu pažnju koju je Raša ispoljavao prema pojedinim Valjevcima za koje je znao da su mu pomogli na tegobnim počecima njegove uspešne karijere. Pre svih, mislim na Branu Nikolića i pokojnog Zdravka Lazića (1937-1982) iz „Napreda”. Oni su „krivci” što su se Vicanove fotografije najpre pojavljivale na stranicama ovog valjevskog nedeljnika.

Kasnije, kada su posteri, recimo čuvenog fudbalskog majstora Olega Blohina (SSSR), u čiju su igru bili zaljubljeni i Vican i Šljivak (nadimak Zdravka Lazića), krasili redakcijske zidove „Napreda”, u Ulici vojvode Mišića 21, Radivoje Vicanović im se obavezno javljao razglednicama sa svojih mnogobrojnih putovanja po svetu.

Lazićeva iznenadna smrt zatekla ga je van Beograda, gde je živeo, a radio u Poslovnom centru tada moćnog zagrebačkog „Vjesnika”, posebno se ističući fotografijama objavljivanim u veoma uglednim „Sportskim novostima”. Prvom prilikim došao je u Valjevo, gde je redovno posećivao majku i sestre, koje je pomagao i izuzetno poštovao (otac je, koliko se sećam, već bio umro), otišao je do Šljivkove porodice da izjavi saučešće i ponudi pomoć. Vicanove razglednice su, posle 20. jula 1982, redovno stizale i u Laziće, na adresu: Trg maršala Tita 6/11.

Kampanja

U kampanji tokom (neuspelih) predsedničkih izbora najmanje posla imao je lokalni VTV. Razlog je bio jednostavan – jedino je na VTV-u postojala već uobičajena tarifa za gostovanja predsedničkih kandidata, po 1.000 DM za svaki sat iznajmljenog programa. S obzirom na to da su TV Valjevo, RTV Marš i TV Cronic bili „velikodušni”, što zbog zakonskih obaveza o ravnopravnom predstavljanju svih političkih opcija, što zbog pozicioniranja na političkom i inom tržištu, na VTV-u su ostali bez, do ovih izbora, uobičajene klijentele i prihoda.

Situacija će, pretpostavljamo, za vanredne parlamentarne izbore, raspisane za 28. decembar, ipak biti drugačija, pa će i ova TV stanica, koja je, zaključno sa izborima održanim u septembru i decembru 2000. godine, bila najtraženija i najgledanija, „doći na svoje”.

Poslanički kandidati

Među poslaničkim kandidatima iz Valjeva i Kolubarskog okruga, na stranačkim listama za vanredne parlamentarne izbore 28. decembra, nalaze se i novinari Nebojša Andrić, v. d. direktor TV Valjevo, i Branko Antonić, glavni i odgovorni urednik Radio Patka i predsednik Upravnog odbora TV Valjevo. Andrić je na listi DS, a Antonić na listi Liberala Srbije.

Njihov politički angažman mogao bi, shodno Zakonu o radiodifuziji Srbije, dovesti u pitanje njihove sadašnje pozicije u TV Valjevo.

Priznanje Radio Patku

Glavni i odgovorni urednik valjevskog Radio Patka, Branko Antonić, izabran je 4. novembra u Upravni odbor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Na sednici Skupštine ANEM-a, uz Radio Patak, u Upravni odbor su izabrani i predstavnici Radija 021 iz Novog Sada (Slobodan Stojšić je novi predsednik Upravnog odbora ANEM-a), RTV Kragujevac, RTV Čačak, Gradske TV (Niš), RTV B-92 (direktor Saša Mirković, sin pokojnog Bore Mirkovića, koji je poreklom iz Pričevića), Radija „Ozon” (Čačak), RTV Negotin i Radija „Bum 93” iz Požarevca. Priznanje „valjevskom Radiju B-92” usledilo je za desetogodišnje informisanje o dešavanjima u zemlji, svetu, Valjevu i Valjevskom kraju. Uz to, brojne ankete među građanima pokazale su da Patak radio, poodavno već, najbolje kotira među svim radio-stanicama u gradu.

Beležimo i to da je predsednik Skupštine Poslovne zajednice lokalnog radija Srbije Mijo Stojkanović, direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Valjeva.

TV snimatelj(ka)

Među TV snimateljima dame su, ipak, retkost. U valjevskim uslovima prednjači RTV Marš. Posle Sanje Dovečer, koja je „duša” ove medijske kuće (piše, snima, montira, organizuje), kameru je kao način izražavanja prihvatila i Tanja Božinovska. I to uspešno. Ona je kći Peke Božinovskog (1947), svojevremeno talentovanog boksera valjevskog Metalca dok je ovaj klub kao trener vodio pokojni Milomir Micoje Vasić, koji je Božinovskog, sa još nekoliko momaka tih generacija, učio tajnama „plemenite veštine”.

Serijal

U nedeljniku „Napred” serijal o životnim problemima gradskih, prigradskih i seoskih mesnih zajednica priprema Slađana Petrović, diplomirani žurnalista Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Posle „pečenja zanata” u Radio Beogradu, gde je po potrebi radila i kao tonski snimatelj i realizator programa, nekoliko godina honorarno je sarađivala u Radio Valjevu, bila vredna i radna, ali stalnog posla za nju nije bilo ni u vreme urednikovanja Živorada Jankovića, a potom ni Mije Stojkanovića, čak ni u situaciji kada bi njenu godišnju platu, bar pripravničku, finansiralo Republičko tržište rada (Biro za nezaposlene). U oba slučaja, izgleda, koštala ju je principijelnost (njeni urednici će možda reći „dug jezik”). Skrasila se u „Napredu”, poznavanje rada na računaru pomoglo joj je da se (konačno) zaposli, a uskoro očekuje i prinovu.

In memoriam

BOŠKO ĐERIĆ (1966-2003)

Sa zakašnjenjem beležimo da je, iznenada i prerano, preminuo Boško Đerić (37), prvi muzički urednik Radio Patka. Svoje delanje u valjevskim medijima Đerić je počeo u Radio Valjevu, u redakciji Omladinskog programa „Idemo dalje”, koji je, uz subotnji politički magazin „Bez anestezije”, zbog svog slobodoumlja, u tom trenutku bio možda i najveći medijski trn u oku lokalnoj SPS vlasti. „Radni naziv” ovih programa, među socijalistima, bio je „Pod vešalima”!

Boško Đerić je kasnije, sve do prerane smrti, i kao vlasnik prestižnih gradskih kafića, „Katuna” pre svega, bio značajka i u muzičkom i kulturnom životu Valjeva.

Porodiljsko bolovanje

Novinar Radio Valjeva, Milica Tatalović-Petković, gaji drugog sina pa je na porodiljskom odsustvu. Lična primanja, ionako nevelika, čeka duže no što bi morala. Ako već njena kuća nije u stanju da joj isplati zaradu u istom trenutku kada plate primaju i ostali zaposleni, što se ranije valjda nikada nije dešavalo, onda je potpuno nerazumljivo da za nju novca ponekad nema ni kada ga na račun Radio Valjeva „prebace” nadležne službe SO Valjevo. Dešava se da njena plata, makar i privremeno, izgleda ode na drugu stranu kako bi „zakrpila” važnije „finansijske rupe”!

Ružno je i tužno da se Milica Petković, za dinar koji joj sleduje, mora obraćati pojedinim, u Radio Valjevu izgleda i te kako uticajnim, opštinskim funkcionerima.

Pres konferencije

Posle prvoligaških utakmica rukometaša Metalca i odbojkašica Srbijanke obavezne su konferencije za novinare u sali na spratu aneksnog dela Hale sportova na kojima se, po pravilu, pojavljuju treneri i kapiteni (ili najzapaženiji pojedinci) obe ekipe. Izveštači imaju priliku da dođu do izjava „iz prve ruke” bez posebne jurnjave po svlačionicama, ili oko njih, kako je to ranije bivalo. Nove običaje poštuju i klubovi i novinari.

Stolice

Kada je već o ovim utakmicama reč, beležimo da su se prvoligaši, posebno rukometaši Metalca, nekoliko puta, a posebno na utakmici sa beogradskim Partizanom, obrukali. Pojedini izveštači, među kojima je i reporter Radio Valjeva Dragan Ilić, nisu imali stolice da sednu u ionako pretrpanu novinarskou ložu (statističari, „zaslužni” pojedinci, povređeni prvotimci, poneki junior čak), pa je urednik sportskog programa najstarije elektronske medijske kuće u Valjevu ceo tok susreta prenosio stojeći!

Pomoći nije bilo, dežurni radnici Hale sportova su, kako je objašnjeno, izgubili (ili zaboravili) ključ od katanca na vratima pomoćne prostorije u kojoj su stolice smeštene. Na narednim sportskim priredbama, počev od polufinala tradicionalnog bokserskog „Meča šampiona” za „zlatnu rukavicu”, uvedeno je dežurstvo redara u novinarskoj loži i sve opet funkcioniše kako bi uvek moralo biti.

Nagrada

Glavni i odgovorni urednik „Novina vranjskih”, Vukašin Obradović, dobitnik je ovogodišnje nagrade „Dušan Bogavac”, koju tradicionalno dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Obradović je nagradu dobio za novinarsku odvažnost i hrabrost jer su „Novine vranjske” pisale o najškakljivijim temama na jugu Srbije, pa i o aferi vezanoj za ime vladike Pahomija (Gačića). Predsednik žirija bio je Nebojša Popov, glavni i odgovorni urednik beogradske „Republike”, a Obradoviću je nagradu uručio prošlogodišnji laureat Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme”.

„Novine vranjske” su članica „Lokal presa”, udruženja nezavisnih lokalnih medija Srbije čiji je član i Revija „Kolubara”.

Poseta

Redakciju Revije „Kolubara” ovih dana posetio je Goran Živković (1983) iz Melburna, naše gore list – po majci Vojvođanin, po ocu iz Bukovice. Njegovo pismo, dobijeno elektronskom poštom, objavili smo u junskom broju 2002. godine. Goran je obećao da će nam se ponovo javiti. Naravno, ako se vrati u Australiju, gde su mu roditelji i mlađe sestre bliznakinje. Pokušaće, veli, da ovde nađe neki posao!

Branko Vićentijević