ex libris

O autoru „Valjevca”

Ovogodišnja knjiga „Ljetopisa” Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” iz Zagreba ima 620 strana, a čitavih 60 strana, na samom početku knjige, ispunjeno je sećanjima na vajara Vojina Bakića, autora spomenika Stevanu Filipoviću u Valjevu. Bakić ga je uvek zvao - „Valjevac”. Obiman tekst ilustrovan je mnoštvom fotografija, većinom Bakićevih skulptura. Tu je i slika njegovog i našeg „Valjevca”. A na prednjoj korici je portret ovoga vajara, jednog od najboljih što su ih imali ne samo Srbi nego i jugoslovenski narodi uopšte. Umro je 18. decembra 1992. godine.

Vojin Bakić (Foto: Ljuba Rankovic)

Izneseno je u tom odeljku i mnoštvo činjenica o Bakićevom „Valjevcu”, od toga da je prvobitna skulptura, visoka 10 metara (znatno niža od realizovane) izgorela u januaru 1956, kada je umetnikov atelje stradao u požaru. Fotografija Bakićevog „Valjevca” nalazi se u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, „kao simbol mladosti i otpora”, ističe priređivač tog odeljka Dušan Matić.

Mnogi spomenici, što ih je u Hrvatskoj vajao Vojin Bakić, nemilosrdno su uništeni u ratovima krajem 20. veka, što je pisca Zvonka Markovića obavezivalo da javno postavi pitanje: „Hoće li od Bakića išta ostati u Hrvatskoj?” (Hrvatski rušitelji umetničkih dela imali su istomišljenike i među nama Valjevcima ali se, srećom, njihove ovdašnje namere nisu ostvarile. Bar ne do sada.)

Odeljak o Vojinu Bakiću i zagrebačkom „Ljetopisu” preuzet je iz buduće knjige o tom vajaru. Zaključuje ga umetnikov zapis o spomeniku Stevanu Filipoviću u Valjevu.

Godišnjak biblioteke MS

Biblioteka Matice srpske objavljuje svoj „Godišnjak”, knjige priličnog obima (najnovija na 238 strana) i zanimljive sadržine. U „Godišnjaku” za 2002. godinu spomenuti su na nekoliko mesta Valjevci i Valjevski kraj.

Članak „O dva Četvorojevanđelja jeromonaha Mardarija” Dušica Grbić i Katica Škorić počele su osvrtom na postojanje različitih hipoteza o tome gde se u doba turske vladavine nalazila Mrkšina crkva čijem je monaškom bratstvu pripadao i Mardarije. Njima se najprihvatljivijim čine dve tvrdnje. „Po jednoj od njih - stoji u ovom članku - manastir Mrkšina crkva bio je smešten u okolini Kosjerića, a po drugoj u okolini Valjeva”. Autorke se pri tome pozivaju na „Leksikon srpskoslovenskog štamparstva” Mitra Pešikana (objavljen 1994).

U izveštaju o radu Biblioteke Matice srpske za 2002. upisano je i to da je njen upravnik Miro Vuksanović govorio na proslavi 130. godišnjice Čitaonice na Ubu.

A u popisu pojedinaca i institucija koji su toj biblioteci darovali knjige i časopise pomenuti su Valjevci Ljubisav Andrić, Borka Vučić i Milovan Danojlić, a takođe i Izdavačko preduzeće „Kolubara” (Valjevo) i AD „Tamnavac” (Ub).

Bilo bi i korisno i lepo kad bi i poneke valjevske institucije - Gradska biblioteka i Muzej, na primer - ostavljale na sličan način traga o svome radu. Makar te publikacije bile i sasvim skromne po obimu i opremi.

književnost

Zimske radosti

Radisav Mića Cajić

Umetnost omaža

Slike Milana Hrnjazovića u „Galeriji 34”

Nataša Kristić