uvodnik Hobisti Branko Vićentijević

(Foto: Ljuba Rankovic)

Ima raznih hobija, unosnih od kojih se da živeti, ali i onih drugih koji koštaju: filatelisti, golubari, sakupljači retkih knjiga, plakata i nalepnica, znački i privezaka.

Najunosniji hobi poslednjih godina, u izmučenoj i napaćenoj Srbiji, svakako je bavljenje politikom.
Od baze do vrha, od lokala do stranačkih centrala.

Hobisti su ćerali nekolike izbore, sada se ćeraju e da bi nekako konstituisali Narodnu skupštinu Srbije, a potom sastavili i novu Republičku vladu. Ne skidaju se sa TV ekrana i radio talasa, slike u boji i koloru su im na naslovnim stranama svih novina.

Nj. V. građanin, hteo-ne hteo, mora da bude hobista ne bi li, jedino tako, shvatio šta nam se zapravo događa svih ovih godina.

A Srbija, u februaru, u Valjevu i Orašcu, slavi 200-tu godišnjicu svoje moderne ržavnosti. Tako bar kažu aktuelni hobisti.

Dilema je jedino da li treba verovati istoriji. Nisu li i nju pisali, ne samo pobednici, nego i istoričari hobisti. Nisu li Srbijom vazda vladali i o sudbini njehih žitelja uvek odlučivali, ipak, hobisti.

Hobisti, koji su jedino svoje bisage, nepogrešivo vešto, uredno punili.