U nama duboko stoje neke suze

Samo se autor o tome nije oglašavao. Malo ko je u Valjevu i znao da je on još sredinom decembra doputovao iz Vašingtona, gde živi već 14 godina, i da je više od mesec dana u hali GP „Jablanica” mukotrpno radio na livenju svoje skulpture koju daruje rodnom Valjevu.

Dok se spomen-obeležje u betonu, po mnogo puta proverenoj skulptorovoj tehnologiji, „odmaralo” do izlaska pod otvoreno nebo, Mile Jevtić je bio spreman da svoju umetničku zamisao ovog dragocenog znamenja za jubilarnu godišnjicu Ustanka javno obrazloži i odbrani, nimalo zlovoljan i sujetan zbog kritika koje su i do njega već doprle:

- Mnoge nedoumice će se razjasniti objašnjenjem da ovo nije spomenik već samo spomen-obeležje mesta seče knezova. Nadam se da Valjevo neće čekati novih 200 godina da svojim slavnim precima i mučenicima načini monumentalni spomenik. Ja sam, nažalost, imao vrlo malo vremena, samo mesec dana da osmislim ideju za ovo, ipak važno umetničko delo. Mislim da će ono biti dostojno svoga povoda i svoje namene.

Odlučili ste se za formu piramide, sa glavom žene i živom suzom. U čemu je njema simbolika?

- Piramidu sam uzeo samo kao univerzalni oblik, praoblik kao što su to kugla i kocka. Piramida mi je najviše odgovarala zato što mi omogućava da izrazim simboliku uspona i padova srpskog naroda, s obzirom na njene dijagonale ka vrhu i ka dnu. To je umetnički način izražavanja, više simboličan nego direktno ilustrativan. Ovde su, zapravo, u pitanju emocije a njih teško možete i opisati. Nadam se da sam uspeo da u ovu skulpturu utisnem snagu našeg kolektivnog osećanja poštovanja i duga prema precima-stradalnicima, ali i prema nama samima. Nadam se da će spomen-obeležje mamiti pogled prolaznika, da će im pred njim zastajati dah.

Može li se ovo spomen-obeležje smatrati i fontanom?

- To nije fontana, taj mlaz vode je tanak. Zapravo se radi o simboličnom prikazivanju stanja naše civilizacije, našeg naroda. To je naše paćeništvo kroz istoriju, kroz mnoge ratove, braneći svoju domovinu u nama, duboko stoje neke suze koje nas muče i koje ne prestaju da teku. Više mentalno nego fizički.

Ovo je prva vaša skulptura za Valjevo rađena u betonu. U Americi ste se svojom skulptorskom tehnologijom livenja u betonu uveliko potvrdili. Hoćete li je odbraniti i u zavičaju?

- Kao što znam da će biti dosta kritike na račun piramide, na račun glave koja nije kneževska nego ženska (koja simbolizuje Srbiju), tako sam svestan velike probe razumevanja Valjevaca za skulpturu koja je ovde prvi put izlivena u betonu. Materijal je uvek u najužoj vezi sa načinom izražavanja svakog umetnika, pogotovo vajara. Ideja, oblik i izraz skulpture diktiraju umetniku izbor materijala. Moj beton je u skulptorstvu uveliko potvrdio mnoge prednosti trajanja u otvorenom prostoru. Vremenom on poprima izgled kamena, njegovog ispiranja i patine. Postojan je i gladak, toliko da izgleda kao staklo. On ne upija vlagu i prljavštinu, tako da to skulpturi produžava njenu suštinsku i estetsku postojanost.

Da li vas ljute, mogu li i koliko umetnički da vas uznemire i pometu kritike na račun vaših dela?

- Ja prihvatam kritike, ali držim do svog rada jer sam već dugo profesionalni vajar. Dokazao sam se svojom tehnologijom materijala. O ukusima ne vredi raspravljati, ali, kada je u pitanju umetnička profesija, tu ima mesta samo za stručne rasprave.