prva strana

Ponedeljak, 9. Decembar 2024.

Revija KOLUBARA - Maj 2004 > prošlost

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

prošlost

kalendar

pisma

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Bosanski ustanici izbegli u Valjevski kraj 1809.

Đorđe Perić

Valjevski publicista Ljubisav Andrić je objavio 1985. godine značajnu studiju o znamenitom šabačkom protojereju, prevodiocu, besedniku i poslaniku Kneževine Srbije, Jovanu Pavloviću (1804-1861). Pišući životopis prote Jovana, Andrić je vrlo dobro opisao njegov šabački period života, ne raspolažući sa dovoljno podataka o njegovim precima.

Jakov Nenadović (Foto: Ljuba Rankovic)

Protin otac Hristifor je bio jedan od vođa pobunjenih bosanskih srba u Istočnoj Bosni, koji su u periodu 1807-1809. pokušali da zbace turski jaram i priključe se ustanku u Zapadnoj Srbiji i ustanicima Valjevskog kraja. Posle propasti ustanka u Istočnoj Bosni 1809. godine, bosanske ustanike-begunce prihvatio je vojvoda Jakov Nenadović i razmestio ih u Valjevu i Valjevskom kraju.

O tom periodu ratovanja i izbeglištva porodice Pavlović, oca Hristifora i sina Jovana Pavlovića, prote šabačkog, koji su upravo iz Valjevskog kraja došli, posle 1809/1810. u Šabac, sačuvano je nešto dosad neobjavljenih porodičnih zapisa. Prota Jovan je imao tri sina: Georgija, Stefana i Jakova. Georgije Pavlović (umro 1893), advokat kruševački, kome je prota dao ime po voždu Karađorđu-Đorđu Petroviću, ostavio je nešto pisanih podataka o poreklu porodice Pavlović i njenom prelasku iz Istočne Bosne u Zapadnu Srbiju u jednom pismu. Prota Jovan je imao i sina Jakova (Inokentija) Pavlovića (1840-1905), beogradskog mitropolita, kome je dao ime po vojvodi valjevskom Jakovu Nenadoviću. I on je ostavio svojim potomcima neke zapiske o svojim precima, bosanskim ustanicima koji su prebegli u Valjevski krj pod okrilje vojvode Jakova. Oba zapisa, dosad neobjavljivana, ustupio nam je ljubazno i predusretljivo, današnji potomak ove znamenite familije, profesor džudoa, Jovan-Joca Pavlović, da se objave, kao mali doprinos prazničnim osećanjima na Prvi srpski ustanak i njegove borce-mučenike.