prva strana

Ponedeljak, 15. Avgust 2022.

Revija KOLUBARA - Maj 2004 > prošlost

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

prošlost

kalendar

pisma

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Bosanski ustanici izbegli u Valjevski kraj 1809.

Đorđe Perić

O USTANKU U ZVORNIČKOJ NAHIJI

- I drugi sin prote Jovana, Jakov-Inokentije, ostavio je zabeleške o ustanku bosanskih Srba u Zvorničkoj nahiji. Navodeći najpre svoje pretke: Pavla - pet Pavlovih sinova, piše: „Od ovih 5 sinova, od jednog je hadži Ruvim (Pavlović), iguman manastira Sv. Trojice u Bosni, poginuo i izgoreo u ustanku protiv Turaka 1809. godine.” Imao je dva sina: Hristifora-Ristu, sveštenika i Jovana, sveštenika. „Hristifor je rodio Jovana Pavlovića (potonjeg protu) i pet sestara.” O ustaničkoj akciji bosanskih Srba u Istočnoj Bosni, Jakov je zapisao: „1807-me, pokret u nahiji Zvorničkoj, Bosna. O ovom pokretu imamo podataka u pismu, koje su 22. marta 1807. poslali Jakovu Nenadoviću, vojvodi valjevskom, iguman Mojsej, pop Jevto iz Lokanja, protopop Dimitrije i pop Hristifor Pavlović, oba iz Badnjice, kaluđer Ruvim, pop Stevan iz Tobuva, sa prvacima narodnim Ristom Jokićem iz Lipovice i Simom Miloševićem iz Zlog Sela. Znajući o uspešnim borbama u Srbiji protiv Turaka, a naročito posle boja na Mišaru u 1806. g. i ne mogući više podnositi nasilja Turaka, oni u pismu vele: „... u ime kaluđera i popova, kmetova i knezova i sve Srbske sirotinje, prepokorno pozdravljamo vas i sve Gospodare i komandante... pošaljite nam vojske, baruta, olova i pušaka - i sve ćemo vam platiti. Otpišite nam na vrijeme u koji dan mislite da pustite vašu vojsku, a našu braću na ovu stranu. Mi smo račun činili i sve buljubaše po selima popisali i rekli na Blagovjesti da se kod manastira Sv. Trojice zdogovorimo i u veče da udarimo na Turke.” Navodeći izvod iz ovog pisma bosanskih ustaničkih vođa vojvodi Jakovu Nenadoviću, Jakov, sin prote Jovana dodaje: „Sticajem ondašnjih teških prilika u Srbiji, ovaj pokret narodni nije mogao uspeti. Pomenuto pismo pisao je jedan od vođa pokreta pop Hristifor Pavlović iz Badnjice...” Bilo je sačuvano u arhivi mitropolita Inokentija koja je pripala arhivi Patrijaršije.

Ove događaje, kao i krah ustanka u Bosni advokat Đorđe, drugi sin prote Jovana, opisao je slikovitije: „U vreme ustanka Karađorđeva praded moj, popa Ristin otac - hadži Ruvim, iguman manastira Trojice u Bosni, radio je da se Bosna podigne; u te dane pisao je pismo Nenadoviću (Jakovu) 1809. godine i podgovarao se o ustanku. U celi toj, držao je na Blagovesti skup u manastiru, no špijuni zakažu Turcima, te ovi opkole manastir, zapale ga, razore, hadži Ruvima ubiju, a moj deda sa bratom njegovim, pop Jovanom iz Lomnja, pobegne preko Drine u Srbiju, a znameniti u istoriji Ostoja Pušibrk, prenese moga oca (protu šabačkog Jovana) na rukama peške preko Drine. Ovo je bilo po Blagovesti 1809. godine...” Tako su bosanski ustanici-begunci našli utočište u Zapadnoj Srbiji, u Valjevskoj i Šabačkoj nahiji.