šta da se radi

Mesta malo, kandidata puno

Branko Vićentijević

Hiljadu novih firmi

Poslovi za novu opštinsku vlast

Kad je pre četiri godine već bilo sasvim izvesno da se u Valjevu uspostavlja nova opštinska vlast, pobrojali smo onda neke od poslova koje bi ona, prema našem osećanju, trebalo da uradi tokom svoga mandata. Ponešto od onoga što nam se činilo važnim u međuvremenu je i učinjeno. Opozvana je, na primer, već na samom početku opštinska odluka iz 1989. o proglašenju Slobodana Miloševića za počasnog građanina Valjeva, no to je bilo najlakše i uraditi.

Mnogo je, međutim, više neurađenih poslova koji su ostavljeni u nasleđe budućim valjevskim opštinskim upravama. O onome što smo onda imali u vidu i o ponekim važnim poslovima koji su se u međuvremenu nametnuli pišemo u ovom broju Revije „Kolubara”.

Iznoseći sopstvena gledišta imamo u vidu to da je Valjevo u mnogo kom pogledu jedan od najznačajnijih i najzanimljivijih gradova u Srbiji. I da bi u budućim razdobljima moglo (moralo) da za sebe izbori još dostojnije mesto.

Mislimo da bi što pre, još ove jeseni, trebalo najpre preduzeti temeljno čišćenje grada i njegove okoline. U tome je, doduše, vidljivog napretka bilo i u proteklom četvorogodišnjem razdoblju ali smo još uvek daleko od željenog stanja. Uz čišćenje i uređenje gradskih ulica, parkova i drugih prostora trebalo bi redovno uklanjati i mnogobrojne deponije đubreta kojih ima kraj svih puteva. Bar jednom godišnje preduzimati takve akcije. Ko nije u stanju da se izbori za čist grad ne zaslužuje ni da njim upravlja.

Ubrzati rad čiji je cilj skora toplifikacija Valjeva.

Ubrzati i izgradnju nove crkve u Valjevu.

Doneti odluku o gradnji nove Valjevske biblioteke i otpočeti oživotvorenje te odluke. Od kako je pre četiri i po decenije napravljen Dom kulture, ovde u kulturi nije bivalo drugih kapitalnih investicija. Sve se svodilo na prilagođavanje postojećeg, na prepravke i krpljenja. Valjevo i Valjevci su upravo u kulturi i umetnosti postizali najviše domete.

Pisali smo pre četiri godine pa se i sada svesrdno zalažemo za podršku svim raspoloživim mogućnostima najdarovitijim mladim stvaraocima u umetnosti, nauci i drugim oblastima. Prepoznavati buduće Ljube Popoviće, Matije Bećkoviće i Voje Brajoviće još dok su u školskim klupama i što ranije stati na njihovu stranu. Sad je veoma lako biti uz Ljubu Popovića, dragocenije je proniknuti mnogo ranije ko bi među mladim Valjevcima mogao da dosegne te visine.

Obnavljati nekadašnja prijateljstva sa Nikšićem, Prilepom, Jesenicama, Koprom, Zadrom, Jajcem, sa Sitardom u Holandiji i Rehovotom u Izraelu.

Obnoviti konak kneza Jovice Milutinovića u Tešnjaru, reprezentativnu građevinu iz prve polovine 19. veka koja samo što se nije srušila. Obnoviti i Dom JNA.

Otvoriti bioskop, sa malo sedišta, ali udoban i uljudan.

Osnovati profesionalno pozorište.

Preurediti Pećinu, osvetliti je, uz njene staze postaviti stotinu klupa i bar stotinu korpi za otpatke.
Nastojati da Tešnjarske večeri budu pretvorene u letnju seriju priredbi o kojima će se na raznim stranama pisati i govoriti, radi kojih će mnogi u te dane dolaziti među Valjevce.

U privredi imati za jedan od ciljeva ubrzano stvaranje uslova za osnivanje 1.000 novih privrednih firmi sa po desetak zaposlenih.

Proceniti nije li preglomazan sadašnji opštinski atar i ukoliko se pokaže da jeste nastojati da se ozakoni podesnije, perspektivnije i plodonosnije stanje.

Bar jednom u tri meseca držati konferencije za štampu i na taj način pred najširom valjevskom javnošću redovno polagati račune o sopstvenom radu.

Preporučujemo, uz to, novom gradonačelniku Valjeva, ma ko to bio, da obrazuje sopstveni savet. I da u njega, na primer, izabere glumicu Jasminu Avramović, pravnika Marka Đurđevića, arhitektu Mileniju Marušić, dizajnera Dušana Arsenića, privrednike Aleksandra Mitrovića i Živorada Cvetkovića...

Očekujemo da će sledeći predsednik Valjevske opštine tako raditi i toliko uraditi da ga Valjevci i nakon predstojećeg mandata ponovo izaberu na tu dužnost.

Zdravko Ranković

Prioriteti Valjeva

Gasovod, brana Rovni, gradska deponija, autoput, pruga Valjevo – Loznica, gradska obilaznica, sportsko poslovni centar, smanjenje administracije za trećinu - kako to lepo zvuči

Kako se vreme lokalnih izbora bliži sve manje verujem da Valjevu idu bolji dani. Razloga za skepsu ima napretek, ali osnovni je što spisak potencijalnih kandidata za gradonačelnika ne daje povod za optimizam. Dve najveće partije, sa demokratskim predznakom, imaju takve kandidate čije radne biografije, a i poznajem ih lično, pre garantuju dalji sunovrat Valjeva nego kretanje ka izlazu iz mraka, do kojih nas je dovela politika upravo jedne od tih, ali uz obilatu pomoć druge. Odgovornost za (ne)činjenjanja utvrdiće birači. Kandidata za koje verujem da bi bili dobri, čak odlični gradonačelnici ima, ali se bojim da su im izgledi, da li zbog (ne)popularnosti ili snage partija na granici čuda.

Valjevu je neophodna opšta politička, ali i građanska saglasnost o nekoliko prioriteta, koji će to biti dok se ne završe i čiji značaj neće dovoditi u pitanje nijedna vlast. Ti, strateški prioriteti, za mene, a nadam se da će bar deo biti i budućeg gradonačelnika, su: gasovod, brana Rovni, gradska (regionalna) deponija, autoput, pruga Valjevo – Loznica, gradska obilaznica i poslovno sportski centar. Definitivno treba odustati od gradnje, parama građana, regionalne TV i za duže vreme bar odložiti izgradnju toplane, za koju još uvek nema valjanih podataka o ekonomskoj opravdanosti poduhvata.

Od onih kratkoročnih zadataka, koji se mogu realizovati na samom početku stolovanja, je smanjenje opštinske administracije bar za trećinu. Propisivanjem novih pravila ponašanja da se za dobijanje i najjednostavnijeg papira ne mora dolaziti činovnicima na noge, da se dozvola za otvaranje radnje dobija najduže za sedam dana, a građevinska za mesec dana postigla bi se efikasnost administracije. Ukidanjem odnosno transformisanjem Direkcije za izgradnju grada u malobrojnu, ali efikasnu stručnu službu pojeftinila bi se i ubrzala gradnja i ukinuo paralelizam u odlučivanju, koji je do sada bio prisutan. Maksimalno smanjiti, a ne kao prethodna vlast povećavati, broj javnih preduzeća, odnosno ići gde god zakon dozvoljava u njihovu privatizaciju.

Opštinski fond za podsticanje razvoja, uz eventualno osnivanje komunalne banke ili štedionice morao bi da postane značajna finansijsko-razvojna institucija. Obezbeđenje lokalnog ambijenta, povoljnijeg nego u drugim sredinama, za privlačenje investicija je prioritet broj jedan. Davanje brojnih olakšica, od smanjenja ili oslobađanja na određeno vreme, novootvorenih ili firmi koje zapošljavaju nove radnike, od opštinskih dacija do davanja na dugoročan kredit opštinskog zemljišta za gradnju novih fabrika. Investitori se moraju tražiti i nuditi im povoljne uslove, jer niko neće doći u Valjevo zbog prevelike ljubavi. Ni dinara iz budžeta ne treba dati za proširenje PTT i elektro mreže, ali ova monopolska preduzeća, ekonomskim i drugim merama, naterati da ulažu u poboljšanje kvaliteta usluga, posebno u selima. Od svih koji koriste opšta dobra (vodu, pesak, glinu...) naplaćivati ekološki dinar i posebne lokalne takse.

Divčibare, Petnica, Brankovina, venac Valjevskih planina... moraju konačno dobiti pravog gazdu sa precizno određenim pravima i obavezama. Prestanak ruženja i uništavanja grada (otvaranje nužničkih prozora na mermernoj fasadi „Narcisa” na Gradskom trgu, farbanje Gimnazijske i drugih česmi u bronzanu sulundar boju, stavljanje na mermernu česmu neuspele replike, uništavanje murala, skrnavljenje Petničke pećine...) se podrazumevaju, kao i veliko spremanje grada, uređenje fasada, čišćenje spomenika, popravljanje ulica, ali ne samo u izbornoj godini, jer je to svakodnevni posao.

Naravno, da gradonačlenika očekujemo na svim značajnim kulturnim, sportskim i drugim događajima, na čestim i redovnim susretima sa novinarima, da prima i razgovara sa građanima... Ali ne očekujemo da sve zna i o svemu i svima drži predavanje. Često je mudrost i u slušanju. Naravno, ne samo partijskih kolega, već pre svega građana. Uostalom, četiri godine brzo prođu.

Slobodan Raković