|
|
|||
|
||||
revija |
|---|
revija + |
|---|
pretraga |
|---|
in memoriamMilan Janković1945-2004.Vojislav Andrić (Reč na komemorativnom skupu u Valjevskoj gimnaziji, 21. oktobra 2004) |
podnaslovi } |
Mićina preduzimljivost
Zahvaljujući Mići Jankoviću učinjeni su mnogi važni, mnogi korisni i lepi poduhvati što, moguće je, bez njegove preduzimljivosti i energičnosti nikad ne bi bilo urađeno.
Mići Jankoviću pripada zasluga što su se u parku kod „Jadra”, koji se od skora sasvim srećno zove imenom Vide Jocić, pored četiri prvobitne, našle još dve njene veoma vredne skulpture. Jedno je stojeća figura Dragojla Dudića, svojevremeno predviđena za spomenik u središtu Valjeva. Kad se od te namere odustalo, već urađena i u Valjevo donesena skulptura šetana je po hodnicima valjevskog opštinskog zdanja. A onda je poklonjena školi u Mionici koja je nosila Dudićevo ime. Drugo umetničko delo je bista Žikice Jovanovića Španca. Kad je 1986. zamenjena u parku kod Doma kulture Špančevom stojećom figurom (rad Miodraga Živkovića) bista je sklonjena u školu „Žikica Jovanović Španac”. Mića Janković je preduzeo sve što je trebalo da se ta dva umetnička ostvarenja trajno nalaze u parku gde su od 1969. već postojale biste Živana Đurđevića, Milice Dare Pavlović, Miše Dudića i Milivoja Radosavljevića.
Agencija „Valjevac” je rođena iz početne Jankovićeve ambicije da po isteku svog tadašnjeg mandata u opštini pokrene valjevske sportske novine. Tu pomisao nadgradili smo rešenošću o pravljenju novih valjevskih novina koje bi pisale i o sportu. Nadgrađivali smo je i razmišljanjima o bavljenju još ponekim nama zanimljivim, dakako i isplativim, poslovima. Ubrzo se pokazalo, možda još i istoga dana, da je sve to blisko i shvatanjima Voje Jovanovića. Najteže smo se saglasili u odbiru imena za zajedničko preduzeće. Prevagnulo je „Valjevac”, po prvom kalendaru u Valjevaca, koji je izašao samo jedan put krajem 19. veka.
Mića je Janković za Valjevce, svoje prijatelje i saradnike, pronašao polje Kneževac pod Malim Povlenom. I prvi tamo sazidao kuću. Jednog leta je, naime, sa grupom svojih đaka, idući na Drinu, zanoćio nedaleko od Kneževca. Iz tog privremenog logora su odšetali do obližnjeg polja, zatekli čobane oko vatre nad kojom se kuvalo mleko, bio time očaran i zarekao se da će tu da sazida kuću.
U vreme Jankovićevog gimnazijskog direktorstva proslavljena je 110. godišnjica te škole. Izrasla je u jedan od prekretničkih momenata u njenoj istoriji. Nikada ni pre ni docnije nije uloženo toliko energije i posle posvećene jubileju Gimnazije i nikad, pre i posle, nije bilo valjanijih postignuća.