uvodnik

Spiskovi

Radoš Glišić

Ponosno i sa opravdanim zadovoljstvom Premijer je predstavio Evropi, tačnije Solani lično, zamašan spisak od 263 hiljade naših građana.

Oni su, tako sam razumeo, nepokolebljivo za Zajednicu ma kako se ona zvala.

Ili to Premijer samo pretpostavlja.

Tako smo pokazali da smo jedna organizovana država koja u svakom trenutku zna ne samo koliko njenih građana poseduje uverenje o određenom državljanstvu, već i kakva su njihova politička uverenja. Da li to znači da se pouzdano zna da su svi ti građani u Srbiji, na poznatim kućnim adresama, da nisu možda u međuvremenu napustili zemlju, da nisu potražili neku prečicu ka Evropi ili Americi, daleko bilo Australiji? Pretpostavljam da se zna i tačan broj onih koji su u metežu poslednje decenije glavom bez obzira napustili ovu lepu zemlju, ma kako se ona zvala. Verovatno se i za njih zna gde su i šta misle i kako bi glasali na referendumu. Moguće je da se za odbegle haške optuženike ne zna gde su, ali se svakako zna šta misle i o Srebrenici, i o Haškom tribunalu, a za referendum ne treba ni pitati.

Muči me samo jedan spisak, a siguran sam i Premijera i Predsednika zajedno više nego mene - onih dvesta hiljada na koncertu Bijelog dugmeta. Šta ćemo s njima i onim njihovim zastavama s petokrakom, Titovim slikama i transparentima poput onog PLJUNI I ZAPJEVAJ MOJA JUGOSLAVIJO!?