Ko sa decom spava… Branko Vićentijević

Novembarska politička događanja, koja su doticala i „naše malo misto”, igrom slučaja, ili voljom moćnika, bila su izmeštena u prestoni nam grad. Tamo su se, u Narodnoj skupštini Srbije, koplja lomila o tome hoće proći budžet za 2006, od čega je opet zavisila sudbina aranžmana sa MMF-om, i tako redom. Za Valjevo i Kolubarski okrug najzanimljivija pitanja bila su visina budžetskog kolača za Okružnu (zemljotresnu) direkciju, te izbor sudija i predsednika pojedinih sudova.

Lokalna vlast na otvaranju YUTA centra (Foto: Ljuba Ranković)

Vrli poslanik Milorad Belić (NS), inače predsednik Saveta direkcije, uspeo je tobož da se izbori, podnoseći amandman, da se za obnovu Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom 1998, umesto predloženih 201 milion dinara, otme još 150 miliona! Kao da brat Veljo (Ilić), ministar kapitalni, koji je novembar obeležio medijskim napadom na Dragana Đilasa (DS), šefa Narodne kancelarije predsednika Srbije (Borisa Tadića), nije učinio sve da se nagodi sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem (G-17 plus) i tako Dobrom Doktoru (Jovanu Tomiću) i njegovoj koaliciji u SO Valjevo (NS, SPS, SNS, SRS, PSS, plus disidenti iz SPO i PSS, dr Boba Gvozdenović i Miško Alimpijević) „poda” malo transfuzije eda bi preživeli decembar i muku koja se zove usvajanje valjevskog opštinskog budžeta za 2006. godinu.

…upišan se budi – Dobri Doktor je zapao neviđenih muka jer je neizvesno da li će, na koji način, i kada, opet okupiti bar 26 odbornika – Đekna nije umrla, a ka'će ne zna se! Jer, zaratio je sa dr Bobom i Miškom udarajući im na „mlekadžijski” kadar u JKP „Valjevo”, Miroslava Rasulića. Pokokali se o visini cena grejanja u stanovima koje greje JKP, Rasulić odbio da primi budžetskog inspektora kojeg je poslao dr Tomić, a potom i sindikalni zbor organizovao kako bi Dobrog Doktora i njegove genije u Opštinskom veću ucenio zbog toga što nisu odobrili traženo povećanje od oko 50 odsto!

Valjevski gradonačelnik je u sličnoj poziciji i sa štrajkom zaposlenih u „Napredu”. I tu bi k'o nešto radio, al' da mu se ono ne desi, a opet ga za osetljive vitalne organe drže dr Boba i Miško. Jatorni ginekolog je čak javno poručio da Jovan Bugarski odlično radi svoj posao, te da o njegovoj smeni nema govora dok je on odbornik (zvani kvorum) u lokalnom parlamentu! Posle svega, biće da je Dobri Doktor prevideo onu narodnu „Ko sa decom spava, upišan se budi”.

Sutučenje – Belka se dodatno istakao i sutučenjem Veljka Marića na Odboru za pravosuđe republičkog parlamenta, koji nije ponovo izabran za predsednika Opštinskog suda u Valjevu. Tako ga je „sočio” da nisu vredele ni podrške kolegijuma tog suda, pa Okružnog suda i Visokog saveta pravosuđa. Belić je, naime, Marića predstavio kao „Batićevog čoveka”, koji je, sa Acom Stefanovićem Četnikom, valjevsko pravosuđe „razvalio od 2000. do 2004. godine”! Rekao i ostao živ.

Ljiški poslanik Zoran Tanasijević Tasa (DSS), onaj sajber seljak iz Moravaca što internetom prodaje beli mrs i jaja, ali i „sekira” uterivače dugova za neplaćenu struju, priložio je „dosije” o navodnom (ne)postupanju Gorice Radisavljević, predsednice Opštinskog suda u Ljigu. Nije (re)izabrana ni ona, ni Ivana Ristivojević u Osečini, ni Božidar Vasić na Ubu, dok je Slaviši Stojanoviću Geri, u Lajkovcu, „glavu odsekao” Dragan Obradović, novi predsednik Okružnog suda u Valjevu, i na mesto v. d. predsednika postavio Natašu Kuznjecov.

Sada je Visoki savet pravosuđa za predsednika Opštinsakog suda u Valjevu predložio, po istom konkursu, sudiju Predraga Jevtića, koji je taj Sud vodio do petooktobarskih promena 2000. godine. Ne prođe li, kojim slučajem, ni Jevtić, ima još dva kandidata sa istog konkursa – Ljiljana Karać i Vojislav Lalović. Obradovićev prethodnik Duško Đukanović napustio je Okružni sud i otišao u advokate.
Za sudije Opštinskog suda u Valjevu izabrani su dosadašnji stručni saradnici Radivoje Jovanović, Jelena Ranković i Aleksandar Džoković, dok su na listi čekanja za sudije Okružnog suda, sudije valjevskog Opštinskog suda Nada Živić i Biljana Savić, kao i Branislav Ivanović, bivši predsdnik Opštinskog suda u Mionici, kojem DOS-ova vlast nije dala prolaz 2000. može biti i zbog toga što je „lepog traga” ostavio kao predsednik Opštinske komisije za vraćanje zemlje seljacima.

Bogče i Dragče – Pokret snaga Srbije (PSS) je u Valjevo, u odsustvu Bogoljuba Karića, dovodio njegovog brata Dragomira. Scenografija i ikonografija „već viđeni” – puna sala članova raznih, sa iskustvom u SPS i JUL ali i bez njega, po komandi se ustaje na „partijsku himnu”, dižu se transparenti podrške, aplaudira gostu… Dobri Doktor po običaju u tak'im prilikama govorio, ovoga puta o opštinskoj menadžerki Divni (Novaković) i njenim pregnućima (tu bi se mogao staviti znak jednakosti u uspešnosti sa Tasinim jajima sa interneta), sa Bogčetom se nije grlio iako je ovaj jope ruke širio sa slike na zidu iznad astala za radno predsedništvo. Zli jezici, doduše, tvrde kako ima naznaka da je Dragče „svojima” rekao da napuste vladajuću koaliciju u SO Valjevo. Bumo vidli…

Promovis'o se i DSS, što novo rukovodstvo Opštinskog odbora (Željko Gavrić, Dijana Tripković) u stranačkim prostorijama, što poslanica Milica Vojić-Marković na štandu pred Miškovićevim „Maksijem”. Biračima objašnjavano da smo „bliže Evropi”, narod nešto k'o nezainteresovan. Za svu decu, pogotovo lokalpatriotskih „frakcionaša”, nije bilo balona i čokoladica. Poslanica, inače, u pojedine bratske stranke demokratskog bloka slala fotokopiju akta iz Opštinskog državnog tužilaštva o tome da su krivične prijave valjevske policije o njenim navodnim zloupotrebama i falsifikatima u ŽRK „Metalac” odbačene. U propratnom pismu ona veli da je to zbog „nekih” koji o njoj šire „klevete i laži”.
Politički penzioner – Izbornu skupštinu održao Pokret za Valjevo Liberala Srbije (LS). Novi predsednik veterinar Božidar Milić, potpredsednici hirurg dr Ilija Tripković i preduzetnik Milovan Jovanović, predsednik Izvršnog odbora je preduzetnik Aleksandar Vujić, a lokalnog Političkog saveta matematičar mr Vojislav Andrić.

Biranim rečima govorio i novi predsednik novodemokrata Radivoje Lazarević, doskorašnji ambasador SCG u Brazilu, a prvi predsednik Dušan Mihajlović objašnjavao zbog čega je „politički penzioner”. Mihajlović je ustvrdio da su Liberali moralni pobednici svih ovih prethodnih godina jer im ideje sada svi svojataju, ali i gubitnici jer su napredovali u opoziciji a posrtali na vlasti. Željko Jež govorio o borbi dve Srbije – jednoj poseljačenoj i prostoj, koju simbolizuje Veljo Ilić, i drugoj, našminkanoj i pokvarenoj, što je zastupa Dragan Đilas – dok ona treća, dakako prava i većinska, sluđena ćuti. Jež se založio za „borbu, prsa u prsa”, Boža Milić mu docnije, u pristupnoj besedi, uzvratio da za one „koji ujedaju i reže postoje i korpe i vakcina”.

Komunisti i socijalisti – Predsednik Opštinskog komiteta SKJ u Valjevu, Živko Kojić, penzioniani trgovac upokojene „Dive”, reagujući na pređašnje napise u Reviji „Kolubara”, reče da se pred Opštinskim sudom u Valjevu i dalje vodi spor o vlasništvu zgrade, nekadašnjeg legata partizanskog borca Andre Savčića, gde stoluju socijalisti (SPS). Veli, bio se svojevremeno „sve dogovorio” sa drugom Mikom Jokićem, ali da sve kvare Mića Ilić i njegovi. Usput najavio da će se na prvom narednom ročištu, koje tek treba da bude zakazano, pojaviti i Branko Lozo iz Kotora, predsednik SKJ.
Kojić je uveren da će pravda pobediti jer se, po važećim zakonima, legati ne mogu otuđivati kako je to u slučaju oporuke pokojne Višnje Savčić, Andrine majke, urađeno. Pogotovo se to, tvrdi Kojić, ne može uraditi na osnovu statutarne odredbe SPS (svojevremeno nastalog od SKS i SSRNS), kako je to zapisano u Zemljišnim knjigama valjevskim.

Kad je već reč o unutarstranačkim previranjima u Valjevu, gibanja izgleda ima i u Opštinskom odboru G-17 plus, mada se o tome zvanično ćuti. Navodno, gospoda se jesu zavadila, a o čemu bi do o (uglavnom plaćenim) predsedničkim mestima u upravnim i nadzornim odborima. Dok se ta situacija ne raspetlja, pažnja javnosti usmerena je na objašnjavanja paketa reformskih zakona u zdravstvu. Primedbi na rad opštinara, ali i menadžmenta Zdravstvenog centra, ako je suditi po javnim istupima dr Ace Gajića, ima. Suština je, veli dr Gajić, u tome što se dovoljno ne lobira po selima da osiguranici izaberu svog lekara, što bi moglo dovesti do gašenja pojedinih (ili većine) seoskih zdravstvenih ambulanti. U toj priči, čini se, ipak nedostaje „sitnica” – nema nakane Opštinskog odbora G-17 plus, ili njegovog resornog odbora za zdravstvo, da taj posao urade oni ako već neće opštinari i menadžment Zdravstvenog centra!
Samoubijanje sporta – I nije neka novost da je valjevski sport na izdisaju. Rukometaši „Metalca” ne mogu nikog da pobede, kao ni odbojkašice “Srbijanke”. Kod prvih, problem je u novcu, pa ni novi trener „Mačak” Ilić ne može mnogo da uradi sa prinudno podmlađenim sastavom. Sada se tek plaća danak nerealnim ambicijama, povremenom tumaranju u ozbiljnom pristupu u radu sa mlađima, olakom odricanju od onih koji su deo sebe ugradili u klub kao igrači, treneri ili sportski funkcioneri (Vojislav Andrić Mađar, čak i pokojni Mića Janković). Odbojkašice, uvereni smo, uz manjak para kubure i sa izborom trenera. Posle odlaska „Kremića” Aksentijevića u Varaždin, gde je sa muškom ekipom „Varteksa” dva puta zaredom bio prvak Hrvatske, nisu valjali ni „Lane” Veličković, ni dr Milutin Ilić. Oni mlađi, Branković i Marković, nemaju još uvek tih kapaciteta, kako se to sada kaže, a Glišović nije dobio pravu priliku. Zanimljivo je da se Milana Koraća iz OŠ „Sestre Ilić” niko ne seća, a ni on, izgleda, ne bi da sarađuje sa onima sa kojima je odavno raskrstio, a koji još vode valjevsku odbojku.

U fudbalu, u istom rangu takmičenja, „Budućnost” se muči, dok Vujićev FK „Milan” igra promenljivo sa brojnim veteranima i igračima dovedenim van Valjeva. Nižerazredna scena kalambur je nerealnih ambicija novokomponovanih gazda, trenera i „trenera”, igrača i „igrača”, vrćenja u krug… Nekada trofejni boks potisnut je istočnjačkim borilačkim veštinama, koje su se i u Valjevu primile, pa talentovani klinci iz „Metalca”, kojih ima, gotovo da i nemaju sa kime da ukrste rukavice.

U ovakvoj situaciji KK „Metalac” biva otkrovenje vodećom pozicijom u Srpskoj ligi. Nismo, međutim, previše oduševljeni sastavom u kojem su nosioci igre vremešni veterani „Oliva” Ilić i centar Veinović, dok su valjevski klinci, ipak, u drugom planu. Osnovno je pitanje šta valjevska košarka, sa godišnjim budžetom koji nije mali, suštinski dobija čak i da se „Metalac” (konačno) plasira u Prvu B (dogodine moguće i u Prvu A) ligu? Neće li se, koliko sutra, ta kula od karata ponovo srušiti sama od sebe? Jer, rad sa mlađima nije na potrebnom nivou, nema tako neophodnog kontinuiteta, a privatne škole košarke uglavnom najtalentovanije klince liferuju na tržište van valjevskog.