Drugi po veličini grad sveta, a najveći u Indiji, Mumbaj bio
je, od 10. do 19. novembra, domaćin 11. po redu Međunarodne astronomske
olimpijade. Prvo što nam je ovaj ogromni grad pružio jeste zabuna oko imena –
Bombaj ili Mumbaj. Naime, pre petnaestak godina stanovnici grada u kojem jedni
pored drugih žive bogati i siromašni, u kojima ispred poslovnih zgrada stoje
kartonske kućice, i niko nikome ne smeta, odlučili su da vrate stari naziv
grada, koji su Britanci promenili zbog svog pogrešnog razumevanja lokalnog
izgovora.
Reprezentacija Srbije je na ovoj olimpijadi učestvovala sa
timom od sedam ljudi. Predstavnici u juniorskoj kategoriji bili su: Nataša
Dragović, Luka Milićević i Aleksandar Vasiljković. Predstavnici u seniorskoj
kategoriji bili su: Ivana Cvijović i Stasja Stanišić. Svi su učenici Matematičke
gimnazije u Beogradu. Naš nacionalni tim predvodili su dr Slobodan Ninković
(Astronomska opservatorija Beograd) i Nikola
Božić (Istraživačka stanica „Petnica”).
Rezultati više nego odlični. Po
prvi put od kada naša zemlja učestvuje na međunarodnim astronomskim
olimpijadama osvojene su zlatne medalje, i to dve (Nataša i Luka). Pored toga i
dve bronze (Ivana i Aleksandar) i jedna specijalna nagrada za najbolje urađen
teorijski deo (Luka).
Samoj olimpijadi prethodile su jednogodišnje pripreme u
Matematičkoj gimnaziji, Narodnoj opservatoriji, na Katedri za astronomiju
PMF-a, u Istraživačkoj stanici „Petnica”. Sa grupom od oko 25 zainteresovanih
za učešće radilo je desetak ljudi nekoliko meseci. A na Nacionalnoj olimpijadi,
u junu mesecu, odabrano je pet najboljih da predstavljaju Srbiju na Međunarodnoj
olimpijadi. Boravkom u Istraživačkoj stanici „Petnica” ovih pet mladih
astronoma odlično se pripremio za posmatrački i praktični deo takmičenja, deo
koji je najkompleksniji i najzahtevniji. Naučili su da se snalaze na noćnom
nebu, da koriste teleskope, kao i da obrađuju dobijene posmatračke rezultate.
Zahvaljujući mobilnim telefonima i Internetu, vest o našem
uspehu se, bukvalno, veoma brzo proširila po celom svetu. Ubrzo su počele da
pristižu čestitke SMS-om, a krenuli su i pozivi novinara. Sve je kulminiralo dočekom
na aerodromu „Nikola Tesla”, uz pevanje himne Srbije, i intervjue novinarima.
Blicevi na sve strane, kao da dolazi neka naša sportska ekipa posle uspeha na
velikom takmičenju. Ovi klinci su to zaslužili.
Na olimpijadi je učestvovalo 15 nacionalnih reprezentacija i
više posmatrača. Od Rusije do Indonezije, od Koreje do Brazila, od Češke do
Kine. Takmičenje je bilo organizovano u dve kategorije – juniorskoj i
seniorskoj. Naš tim je bio ubedljivo najbolji u juniorskoj kategoriji. Rezultat
je posebno važan, uzimajući u obzir da se u mnogim zemljama sveta astronomija
izučava kao poseban predmet, a u Rusiji postoje i specijalizovane srednje škole
za astronomiju. Kod nas se astronomija izučava u okviru geografije ili fizike
sa po nekoliko lekcija, a detaljno tek u četvrtom razredu srednje škole
prirodno-matematičkog smera i to u okviru predmeta fizike. Naši takmičari su
jedini dodir sa astronomijom imali kroz specijalne pripreme za Olimpijadu, a u školi
će se sa njom susresti tek kroz dve ili tri godine. Kakav li bi rezultat bio da
je situacija drugačija.
Takmičenje, koje se sastoji od tri faze (teorijski, posmatrački
i praktični deo), bilo je podjednako naporno i za takmičare i za vođe timova.
Zadatak vođa timova bio je da pored završnih priprema za tim učestvuju u radu žirija,
kao i prevođenje zadataka. Ovo je značilo da se za prevod zadataka ustaje u pet
ujutru, a da se posle izrade zadataka od strane učesnika radi na pregledu
radova.
Pored toga što će nam Indija zbog ovog rezultata svima
ostati u lepom sećanju i specifičnosti ove mnogoljudne zemlje sigurno ćemo
pamtiti do kraja života. U pitanju je zemlja, koja je po broju stanovnika nešto
manja od Kine (oko 1,1 milijarda ljudi), dok je po površini znatno manja. To je
zemlja, koja je jedna od svetskih super sila u svemirskim i nuklearnim istraživanjima,
koja je vojna sila. Indija velika sredstva ulaže u fundamentalna naučna istraživanja.
Ona poseduje velike teleskope, veliki broj satelita lansiranih u svemiru.
Sa druge strane, u Indiji živi veliki broj siromašnih. Oni
tokom leta odlaze na selo da bi u periodu monsuna radili na farmama. Sa onim
sitnim što zarade vraćaju se u velike gradove da prežive zimu. Po svim ulicama
Mumbaja možete videti kartonske ili drvene kućice u kojima žive ispred
„normalnih” zgrada, banaka, kuća, restorana... Svuda. Kako je osnova hindu
religije poštovanje svakog čoveka i verovanje u reinkarnaciju nikome ne smetaju
siromašni, koji po ceo dan izgledaju kao da nešto čekaju.
Kao i sve drugo, u Indiji i vozovi izgledaju pretrpano.
Vozovi su potpuno otvoreni i ljudi sa njih vise dok se voze uobičajenim
brzinama. Žene se više oblače tradicionalno, u sarije, dok su muškarci uglavnom
evropski obučeni. Manji broj muškaraca nosi tradicionalnu belu odeću.
Iako je na Olimpijadi bio veliki broj učesnika, domaćini su
se potrudili da nikome ništa ne nedostaje. Veoma su gostoljubivi i ljubazni.
Bili su tu da nam izađu u susret za sve što nam je trebalo.
Povratak sa 35 stepeni Celzijusa i 50 odsto vlažnosti
vazduha, preko Moskve pokrivene snegom, na beogradskih 15 stepeni bio je šokantan.
Sreća je što nas u Srbiji nije sačekala prava zima kakva se mogla očekivati u
novembru mesecu.
Dani po povratku bili su ispunjeni intervjuima i gostovanjima
naših olimpijaca na raznim elektronskim medijima i u novinama. Vrlo je važno da
su novinari ovo shvatili kao važnu vest. Međutim, važno je i to da naučne teme
i rezultati naših naučnika, i budućih naučnika, budu adekvatno zastupljene
svakodnevno.
Veoma mi je drago da smo Istraživačka stanica
„Petnica”, Valjevo i ja imali priliku da učestvujemo u stvaranju zlatnog
olimpijskog uspeha, astronomskog.