Divlji zapad u Vrujcima i Petnici Slobodan Raković

podnaslovi } Divlji zapad u Vrujcima i Petnici Petnica Divčibare „Voda voda” „Sinalko” Premijer banja Vrujci Rajković

Petnica

– Prvi je potegao gazda Vidoje Vujić. Koplje je pobo, zahvaljujući dobrim (verovatno „sponzorskim”) vezama sa SPS-om, mimo svih propisa, na ulazu u zakonom zaštićenu Petničku pećinu. U fabriku vode, u Petnici, Vidoje Vujić je, navodno, uložio oko 20 miliona evra. To su, kako kaže, bili mahom krediti, koji još nisu isplaćeni. Tokom prošle godine, kako sam tvrdi, bankama, koje imaju zelenašku politiku, platio je, samo na ime kamate, 92 miliona dinara.

Punionica je građena bez dozvole, u neposrednoj blizini Sportskog centra. Bušotine za izvore su postavljene tamo „gde gazda Vidoje kaže”, pa je jedno vreme, kada su linije radile, osezala voda za bazene izgrađene samodoprinosom Valjevaca. Svojevremeno je gazda Vidoje tvrdio da će zaposliti 200 radnika. Da sve bude u „skladu sa zakonom” postarala se „demokratska” DOS-ova vlast sa Žarkom Kovačem na čelu, koja je na volšeban način našla urbanističko rešenje i ugovorom predvidela da za tu „uslugu” Vidoje Vujić gradu plati određenu nadoknadu. U vremenu sadašnjem, na pitanje kolege iz „Večernjih novosti” koliko je platio koncesiju za vodu, istraživanja, ostale ekološke takse i legalizaciju objekta, gazda Vujić, navodno, ne može da se seti.

Odgovor smo potražili kod nadležnih opštinskih službi: „Na osnovu čl. 4 ugovora o naknadi za eksploataciju, flaširanje i promet vode za piće iz podzemne akumulacije Petnica, zaključenog između opštine Valjevo i preduzeća ‘Vujić’ iz Valjeva, ugovorne strane su se saglasile da to preduzeće, opštini Valjevo, na ime naknade za eksploataciju vode za piće uplaćuje iznos u visini od 20 odsto od ukupnog iznosa koji će na ime naknade za eksploataciju vode uplaćivati budžetu Republike Srbije. Navedenu obavezu iz ugovora preduzeće „Vujić” je uplatilo opštini Valjevo zaključno sa 2004. godinom, tako što je za 2003. uplatilo iznos od 97.146,72 dinara i za 2004. godinu uplatilo iznos od 240.207,84 dinara”.
Prema tadašnjoj ceni, opštinari su računali da će u budžet inkasirati oko 4,8 miliona dinara godišnje. Ispostavilo se da je za tri i po godine rada Vujićeve fabrike, Valjevo, da bi prekršilo sve pravne i prirodne zakone i legalizovalo fabriku, dobilo samo 337.354,56 dinara. Vujić se tada bavezao i da izgradi obilazni put. Napravio ga je i postavio veliku tablu „privatni put” i saobraćajni znak zabrane kretanja za sva vozila. Usput je, bez dozvole naravno, izgradio i veštačko jezero. Ekologija, praistorija i sve ostalo došli su u drugi plan.

Ipak, gazda Vujić za sve ima objašnjenje iz rukava: „U Valjevo su došli Slovenci sa fabrikom, Gorenje i dobili su sve – zemljište, infrastruktruru. A meni, u tamo nekoj vukojebini, hteli da ruše fabriku!?”. Nije izvisila samo Valjevska opština. Prema rečima Vere Marković, iz sektora za naplatu naknada u Direkciji za vode, trećina proizvođača ne poštuje obavezu iz Zakona o vodama Srbije i ne plaća naknadu za korišćenje vode, koja je 0,71 dinar po litru. Među dužnicima, u avgustu 2006, bili su „Voda voda” (4,353.425 dinara), „Prolom voda” (14,143.858, „Minela” iz Trstenika (12,358.275), „Leneks vrelo” ( 4,603.730), „Vujić voda” (4,157.411 dinara)…