Divlji zapad u Vrujcima i Petnici
Slobodan Raković
|
|
Divčibare
– I pored svega „Vujić voda” posluje za gubitkom,
pogoni retko rade mada ima najava da tražnja polako kreće, a i izvozni poslovi
se smeše. Otežan plasman, posebno u izvozu, smatrali su dobri poznavaoci
prilika, osnovni su razlog što je Vidoje Vujić najavio (pa zaćutao, pa opet
ponudio, pa…) prodaju fabrike vode u Petnici. Maliciozni bi rekli kako sam sebi
pravi reklamu i sve začinio kupovinom „Sloge”, odnosno hotela „Divčibare” i „Maljen”,
kao i Dečijeg i „Krušikovog” odmarališta (svi objekti su na Divčibarama) sa
budućim povećanjem plasmana „Vujić vode”. Činjenica je da je na „valjevskoj
planinskoj lepotici” već 11 godina zabranjeno korišćenje vode iz divčibarskog
vodovoda. Istina, o tome nadležna sanitarna inspekcija nije obavestila ugostiteljske
i druge objekte, a, ruku na srce, i širu javnost, pa se konzumenti, najčešće su
nažalost deca, stanovito truju i zato nikog ne boli uvo.
Nikog ne brine ni oko 200.000 američkih dolara straćenih za
„svemirsku tehnologiju” za novi vodovod na Divčibarama, delo demokrate Žarka
Kovača i novosrbina Dragana Lukića. Sve se krčka na sudu, sem odgovornih za
trovanje posetilaca Divčibara neispravnom vodom. Dokle?
