uvodnik Tri palme za dve bitange i ribicu Radoš Glišić

Snima se film „Selo gori a baba se češlja”, a ja se pitam, hoće li stići premijera za Sv. Jovana?

U Hagu se igra predstava „Odbrana i poslednji dani”, naravno Haškog tribunala.
U salone „otmenog” sveta u Srbiji „stigli su glumci, Sire” u krnjem sastavu (igraju se „Dva musketara”, treći je alternacija jer gostuje u Holandiji).

U Specijalnom sudu igra „Mišolovka” Agate Kristi i preti da pomrači slavu londonske predstave u dužini igranja, ali se čvrsto drži nepisanog pravila, da novim gledaocima ne otkriva ono najbitnije – ko je ubica.

Najavljuje se i rimejk filma iz naslova ove pričice, ali sa nešto izmenjenim naslovom, sada će se zvati „Živela Srbija”.

Sadržaj neće biti menjan, pošto u filmu ostaju i Palma, i Bitange, i princeze (pardon, ribice), samo se naslov menja pošto zvuči nekako potrošeno, bez nade, bez trunke optimizma.

Novi naslov nekako mi nameće i prvu scenu - očajan čovek diže čašu vode uz poklič - „Živela Srbija!” i guta pilulu protiv bolova. Nazdravlja mu tipični srpski Domaćin takozvanom „mučenicom” uz karakteristično otresanje glavom - dooobra!!!

„Živela, ako preživi” (onako više za sebe).