Profesor Raško Dimitrijević često je pričao studentima jednu
pričicu, poučnu, na svoj način duhovitu, ali istovremeno opominjuću za nas, da
se malo opomenemo i zamislimo, kakvi smo i koliko smo se zaneli.
U ulici Hilandarskoj stoji velika mermerna tabla metar sa
metar, govorio je, na njoj opširan tekst „u ovoj kući živeo je i radio poznati
lekar i pisac Laza K. Lazarević, jedan od tvoraca srpske pripovetke...” i tako
redom.
U Francuskoj ćete naići na kuću na kojoj samo piše „U ovoj
kući umre Rasin” i ništa više. Za onog ko zna –
dovoljno, a onome ko za Rasina nije čuo neće pomoći ni najveća tabla.
(Obratite pažnju i na glagog „umre”, označava trenutak rastanka, inače Rasin živi
i dalje, on je večan.)
Kakve sve ovo ima
veze sa nama, danas i ovde?
Malo im bilo bedževi,
malo im bilo bele majice preko odela, sad su smislili da nas brukaju sa nekim
plakatama koje imitiraju naziv ulice.
Sva sreća,
istorija je na neki način pravedna, pamti Lazu i Rasina.
Slaba uteha za
nas savremenike, ali neprocenjiva korist za naše potomke.
Teško i uz dosta
muka, ovo će ipak biti Srbija koju je sanjao Đinđić, a ne Mladić. A gde
je stanovao Toma Nikolić i ko je bio – koga to može zanimati?