biti valjevac

Dva brata

Ljubomir Mihajlović

Žao mi je vala što dva nemam k... Za nogavicu svaku po jedan.¹ Prvi neka se Mančester, a drugi Junajted zove. Pak sa njima unapredak, sa dva brata rođena – dva sokola siva, čerez snove i oblake, ma i čerez Serbiju vascelu na belom konju, kako princ da projezdim. I dve glave i dva srca hoću da imam. I da svakog dana po dva puta ručam. Dva pegaza bela na svet da iznesem.

Ovako, siroma, jedva i u svatove tuđe da se usudim. Po vašori Mile – niks, po igranke – niks! Pristao bih vala vas život samo o suvom lebu i rakiji da sprovedem. Dao bih za takvo štogod sve što imam i što nemam. I majku i oca i Ratka i Radovana. Dao bih dve šake pune, pregršt ljubičica iz Parka Pećina² u maju. U junu miris lipa niz Kolubaru dole što se kruni. I svoje gimnazijske snove pride. Nema, bre, šta ne bih dao, samo dva da imam.

Bio je, kažu, u Serbiji zemlji jedan ateista sa dva, ali su tome nesrećniku komunistički doktori kasnije, gore u Ljubljani, bonsekom nogu ostrugali. Taj je mogao Serbiju celu da kara. Đa po srpski, đa po ruski.³

A jednome je opet, iz Lajkovca Faktoru, priča se dole po Zlokućanima valjevskim, i slavni francuski akter Žan Mare na stranicama Timesa beogradskog, da izvinete, pušio. Plus poštar seoski i sajdžija Jevrem.
Ja pak, manje dostojan, prisećam se kako mi se još u pubertetu, dok smo trčali gradskim ulicama i vikali: „Trst je naš!”, na valjevskoj tvrdoj kaldrmi, svest grubo cepala na dve pole; negde između opojne magije Cice Vinčesterke u novim flanelskim gaćama i mekog ludila Nade Guzoš.

Cica je non-stop, čak i u penušavoj izmaglici, na putu ka provaliji, od poljupca do orgazma, grickala semenke bundeve, a Nada je najdužim trepavicama u Valjevu Bijelom skrivala one zanosne, sanjive oči, i uvek izgledala kao da za tobom čezne, brale. Čini mi se da je lako uspevala da pronikne u moje, i srce onih zarozanih klinaca sa valjevske kaldrme. Za taj čežnjivi pogled prepreke nije bilo; u velikoj se tamo daljini lomio u nežne krhotine nečega što je oduvek bilo puno tuge.

Od tada duplo vidim.

Ukus Cicinih usana mogao bi naslutiti i pošteni namernik koji u kafanu Central pre podne navrati i, okružen, za plemenitu dušu teskobnim socrealizmom i ustajalim duhom burgera, kafu poruči.

Vazdan u procepu, kao mlađani činovnik Merso, izmeđ nebesa i morja sinjeg, u pogubnoj praznini između Cicinih slanih usana i Nadinih očiju bez sna, rab Božji, crv na pripeci – kopnim!

Nema ko ne zna da je Nada Guzoš imala oči čakaraste boje i paralelno sviđala i ovaj i onaj svet. Ali niko nije mogao znati da li je više boravila u ovom, ili je dublje zagazila u onaj. Cica je, pak, imala dve leve noge i istovremeno koračala i putem i stramputicom. Njoj je bilo svejedno ko je ljubi, dok je Nada, kao bogomoljka, smrtonosni pečat udarala svakom muškarcu koji bi u njenom zagrljaju neoprezno zanoćio. Balavi valjevski klinac Cicu je mogao sresti u svakom budžaku na periferiji Valjeva, a Nadu Guzoš – samo u snovima! Nada je zračila božanskom lepotom koju odavno i teško nagriza korozija. Cica nikada nije bila lepa. Uvek je teško disala i brojala vrapce. Na njenom licu se čitala nezainteresovanost za spoljašnji svet, dok je Nada vešto prikrivala potajno ludilo. U dubini očiju Nade Guzoš ozbiljno bi smeo da se zagleda samo iskusni zvezdočatac.

U krošnjama lipa onih niz Kolubaru dole, ćukorili su vrapci Valjevci, a poniže malo, u kolubarskoj magli i plićim delovima srpske proze – vrane. Baš na onim topolama niz Kolubaru što šume noću, pogotovu kada je noć lepa i puna zvezda. Ponekad, priča se u Kolubari vamo Gornjoj, na tim topolama umesto vrana čuče nekakovi ribolovci i kurajberi, Mih. tj. Pantić i Vas. tj. Pavković, kao Bim i Bum, Matija i Vjera, Radojka i Tine, Double Trouble, Braća Bajić,⁴ ali su u to verovali samo pojedini pacijenti murije valjevske koji pod batinama više nisu mogli i neki Cigani sa Milavca kod Ljiga. Ja lično nikada nisam verovao, ali bih ovde komotno mogao da dodam⁵.

***

Tog trenutka je neko zakucao na vrata.

Mesje Godo?

Mister D.?

Lično On, ili Njegov Šegrt?

Da nije Matija, zavapi jedan pripiti valjevski pesnik, te pade pod astal. Nije odavno doodijo!

Neki su pomislili na onog Bogoljubivog novinara Timesa koji sve češće izvečeri u Valjevo Bijelo navraća.⁶ Bog i duša, niko ne zna da li ovde ima familiju, ili oće da se ženi.

Možebiti da je ono Lajkovačko Čudovište, kao cunami, sa sve rođacima iz svojih romana, nagrnulo na Valjevo Bijelo.

Ili je Radovan!

Mogao bi i Rajša Banović da bude, budibogsnama filozof sa Uba.

Ako je Ratko, do kurca!

Karle del Ponte, isto do kurca!

Ne valja nikako.

Tešnjarski Fokner u pratnji Mesje Rajmonda Lila kad začuka – spasavaj se ko može.

Ako je Abulj Pence, jebali smo čvorka.

Tutumrak li je onaj iz Praviteljstva Serbskog?

Kad onaj što ne postoji začuka na vrata, piši propalo!

Da nije kogod od poslanika srpskih, iz onih prvljih redova?

Ako je Sava Savanović – dobro je!

Hajduk Bojović – opet dobro.

Šta ćemo ako je onaj sa dva kurca?

Druže Uredniče, inače Ljubazni moj! Prežaliti ne mogu što dva kurca nemam. Jedan nek je Švarceneger – drugi da se Tarzan zove! Sa dva bogougodnika da se u dvoglavu aždaju stvorim. Najvoleo bih levo da je Gari, a desno recimo Kuper. S dva pištolja pravednika kroza ovaj svet da jašem. Marksa na izložbe, a Engelsa na panađure da vodim.⁷ Ma zamisli, dušo, jedan da se New York, a drugi Times zove. Ili levo Crna Gora, a desni – Serbija. Eh, druže Uredniče! Pristao bih makar jedan Šiptar, a drugi i Ciganin crni da bude. Samo da imam – dva.

Dođe mi lepo go, sa nebesa odozgo, u govna ova zemaljska da skočim... Ili gologlav, pred zoru, sa štranjkom u zadnjem džepu pod mlado derevo. Eto.

U stvari, steo sam nešto, Uvaženi, u vezi Praviteljstva Serbskog i Referenduma da upitam, mada sam svestan, da je većina tamo još u detinjstvu ranom seksualno teško zlostavljana, pa prema tome...
A onda je u Kolubari vamo Gornjoj, ma i u Serbiji vasceloj nestalo struje.

P.S.
Pitanje za Nadrilekara Drmatovića iz Bolnice Valjevske „Dr Dragiša Budlin'' moglo bi da glasi: S obzirom na obzir, da li bi mojoj personi mogao da šteti, moliću lepo fakat, da imam dva k... ili bar dvožuja jaja itd?⁸

¹ Dualizam (latinski dualis dvojan, dvostruk), općenito označava neku dvojnost, dvojstvo. Tim se terminom označava da je nešto sastavljeno od dva osnovna elementa, faktora, principa, dijela, područja, strane i sl. (dualizam materije i sile, kauzaliteta i finaliteta, slobode i nužnosti, kvantiteta i kvaliteta u prirodi, sižea i stila u umjetnosti, muškog i ženskog spola u biologiji itd.).
Dobavljeno iz „http://hr.wikipedia.org/wiki/Dualizam”

² Prodajem Restaurant ZDRAVLJAK u Parku Pećina u Valjevu. Tel. 063/77 83 742.

³ Neki smatraju da dotični odavno već ispod nekog mravinjaka na Dedinju gore hrče, u dubokom snu, ali se ja mogu zakleti da me ponekad, noću, iz groba kao zove (Dafće Devla! Bože! Iz groba me zove / Kroz moje srce Vampirovom zemljom / Janičari jašu kroz maglu i snove! – Lj. Mihailović: TOVARIŠČ VAMPIR, FENEREJA PLAČE!). Jedan drugi opet ateista, doduše srčani bolesnik, iz Požarevca tamo, koji je sa komunizmom, takođe na per tu bio, vele da je nekad mogao imati dva, ali se otaj golupčik negde u bliskoj prošlosti zabašurio.

⁴ Dva brata uboga jebu jedan drugoga. (Zoki Šalabajzer, jedan, van uže familije manje poznati predstavnik dualističkog pogleda na svet).

⁵ Double Decker, Dva vrana gavrana, Dupli dekung, Dva dana i dve noći, Duplo golo, Dva dinara druže, Dvoglav, Dvokurac, Dvoprca, Dvožuje jaje...

⁶ Druže Uredniče, inače Ljubazni moj! Neka među nama ostane pošto za javnost nije, da i neki Vaši novinari u poslednje vreme, što će reći oduvek i vazda (svake srede, izuzev petkom, tj. utorkom, četvrtkom i utorkom) i sve češće sede po valjevskim bircusima sumnjive reputacije, npr. kafe Šervud (ul. Karađorđijeva br. 33) i nekim ćevapčinicama, i troše pare i vreme. A neki Todor, inače otličan poznanik našeg Kralja i Kralja duvan-čvaraka, Sl. Batočanina, veli i da se kurvaju noću, ali o tome ne možemo pred decom. Ljubazni i Uvaženi, možete li me izviniti na diškreciji i udaljavanju od teme.

⁷ A najposle i Ministeri ako postanu, jednome Velja da se nadene, a drugome Iljič. Velja za kapitalne, a Iljič za investicije da mi bude. Pa prvi samo klot da tera, a drugi – frket!

⁸ Prilažem OTPUSNU LISTU SA EPIKRIZISOM
Mihailović (Velje Prce) Ljubomir, zanimanje: bez posla; lečen je od 17.02.2004. do 24.02.2004.; završne dijagnoze: Angina pectoris non stabilis. HLP II a.

Zatim, bla bla bla, trt mrt, tandara mandara, trca prca broć, pa ondak: Otpušta se sa preporukom da koristi (reklo bi se dok je živ) sledeću terapiju: Presolol tbl. 2x50 mg, Andol tbl.1/2, Vasilip (najskuplji, jebo majku, kod ovih lopova apotekara brat brat 1200 kinti kutija!) 20 mg 1 uveče, sedativa pp. Kontrola za tri nedelje. Držim da je Dr zaboravio, pa ja dopisujem: DOBRU MINDŽU U SNOVIMA, BLEH MUZIKU NA SPROVODU, FLAŠU VINJAKA ZA USPUT I MIRIS LJUBIČICA IZ PARKA PEĆINA ZAUVEK...

U potpisu: dr B. Rakić, Šef KJ dr M. Nikolić, Načelnik službe dr D. Tomić i kao Consilium Medicum: Šinter Jarcan, Ludi Dragoslav i Sava Savanović