• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Februar 2008

NaslovPodnaslov

Ljubomir Mihailović

Biva, a mensčini, da se sve češće i događa, pojedinom auktoru da tekst svoj, čedo svoje i siroče, za sledeći broj novina na vreme ne spremi. Sasvim da ga ne sočini skoro. Pak se gloduru nekom hrđavom i nadići može: da se iskolačenih očiju i proizvoljno definisanog sladostrašća, samo ceri i oblizuje. Ko nezdrav, moglo bi možda tada da se rekne.

Al biva, ma se sve češće i događa, da auktor-srećković, novinarčić i piskaralo kakvo, pametnog Uvaženog Čitaoca ima¹, te da sa njim u đavolski ortakluk ponekad stupi. I da ta dvojica, ko sudovi spojeni, ko dva brata rođena, kroza stroge nazore javnog mnjenja, guste mreže srpske murije i četvore oči tajne policije, ćoravu turu srećno provezu, il kao kapucino u kafiću valjevskom, govno s mlekom mušteriji prodaju. Biva, bogme, biva i toga.

Zato sam ja, kao takav i u svom karakterističnom stilu, odlučno rešen da Uvaženom (čitaocu, a kome drugom) prezentujem nešto onako sirovog materijala i građe od koje inače i sam tekstove one felerične sočinjavam. Sve ovo zato što sam ubeđen da će inteligentni čitalac iz sitnog drobeža, iz šuta i krša, pravilnim stavom i razboritom logikom uspeti da makar solidan sočini tekst². Nije to mnogo trudno, nije. Ja ću lepo sa svoje strane pomoći, a i Onaj s roščićima, bogme, pozitivno držim, odmagati neće.
Sa par sugestija, ideja, predloga...

Dakle,

Naj je bolje, mensčini, a čini se i drugima, Uvaženi moj, tekst početi nekom efektnom rečenicom na koju se i ribe koje uopšte nisu gladne – brzo upecaju. Na koju se iksan brzo navaditi da. Nešto kao: Danas je mama umrla. Možda juče. Nisam siguran. Ili slično tome. To bi bio pravi početak. Veoma efektan i bolno precizan. Onome, koji bi ovakvu prvu rečenicu uspeo da iskuje, Dragi moj, Rođače i svojto, ostatak teksta i ne bi trebao.

Ili početi sasvim trivijalno i poizdaleka (obavezno latinicom): S vrha stubišta dostojanstveno je silazio gojazni Buck Mulligan, noseći zdjelicu za brijanje, na kojoj unakrst ležahu ogledalce i britva. Za njim je blag jutarnji povjetarac lagašno nadimao žutu neopasanu kućnu haljinu. Diže zdjelicu te zapjeva:

– Introibo ad altare Dei.

Držim da treba početi onako kao što su neki počinjali. Ništa manje.

Zatim, pošto se protivniku prvi kroše zada, onako iznenada i bez pardona, smertelna rana kad mu se otvori i prostor u čituli novina dnevnih zakupi, tad može da se predahne i u pauzi opušteno pivo ladno popije.

Većina pasažira, koja sa sveta ovoga, po nejasnim principima i čudnovatom redosledu putuje, ni primetiti neće da se Čudovište već probudilo. Odmah posle prve rečenice.

Ja ne bih, ali ti slobodno možeš, Uvaženi moj, opaliti nekoliko opravdano uvredljivih redaka na račun lokalnih vlasti, Sobranja serbskog i Pravitelstva. To uvek dobro prolazi kod raje, a i kritičarima književnim, kažu, da mrsko nije. Naglasi posebno, za ovu novu garnituru političara serbskih, da su isti kao i prethodnici njiovi, a za ove sadašnje, za ove što su u vlast i kriminal duboko zagazili, da su još istiji. Ako ja zaboravim, ti nemoj. Pomeni onog Ministera što je jednom bio počo neku knjigu da čita, pa mu se ubrzo stužilo, da ju je odmah morao baciti. Ako želiš da ideš, pak, fajterski, ubaci nešto o švaleraciji na nižim spratovima Opštine valjevske, ili o kockarskim dugovima zaposlenih u Elektrodistribuciji. O urbanistima možeš slobodno, oni su vazda zgodni za nakuracnataći bili.

Obavezno plasiraj, enigmatski nerešivu zavrzlamu i skasku o tome, kako je valjevski Kralj Duvan-čvaraka, G-din Slavan Batočanin³ patentiro žig (DUVAN ČVARCI, SPECIJALITET VALJEVSKOG KRAJA), a Divačka – Klanica žigosala njegov patent, i to sa sve geografskim poreklom (VALJEVSKI DUVAN ČVARCI). Pa smo tako dobili VALJEVSKE DUVAN ČVARKE SPECIJALITET VA-LJEVSKOG KRAJA. Meni to izgleda jako čudno. Jebai ga!

Ovom prilikom, Ljubazni, nemoj da pominješ ljubovne aventure i doživljaje izvesnog kur-majstera iz Zlokućana dole, Joku Prcu, Dula-Miću, Kuma Veku i kako neki inžinjer, parenj neupadljive inteligencije, stručni kadar KPJ i JKP VALJEVO, redovno naftu krade iz preduzeća i svakog dana sa posla beži. I to onim preduzećetovim kolima. To nemoj. To ionako svi, sem Direktora njegovog, znaju⁴. Da svakodnevno s posla kući bega, doručkuje prženice i trenira kuče. A majka mu, to nije važno al nek se kaže, već godinama čora po samoposlugama i bakalnicama gore, oko Jadar-kafane i vrača po komšiluku. Nemoj o tome, Uvaženi, ni slovceta. Nemoj o čoporima pasa lutalica i kućnih ljubimaca u Valjevu Bijelom⁵. Ni o gramatičeskim greškama kojima se ističu oni, oni najprvi iz Opštinske uprave⁶. Ne pominji porast korupcije u Srbiji posle 2000. godine⁷. Smrad u zdaniji Murije valjevske, s Načalnikom na čelu Pardon-Mjankovićem, kupleraj u trećoj smeni Valjevske bolnice „Dr Dragiša Budlin” i šund u Domu Kulture.

Nemoj, Rođo, kumim te Bogom.

Ako ti mlado srce, pak, zaigra, i čezne da prozboriš koju o sprezi vlasti i kriminala, u Serbiji, Prika, mogu da ti šanem da niko ne čuje: od države većeg kriminala nije. Niti oće biti. Ili poznatu floskulu i opšte mesto: žandari i krimosi – dvoglava aždaja!⁸

Ne zaboravi, Uvaženi, iznenadni susret iza ćoška. Jedno pismo koje još stiglo nije, ali putuje. Onog Bezgrešnog, ili sa roščićima Onoga. Repatog. Od začina, naj su bolje pikanterije iz istorije Srbalja, a kao pozadinska zavesa – veliki istorijski događaji u Evropi krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Događaji sa margina svetske istorije, ali duboko utkani u temelje srpskog bića, i te kako maštu zagolicati znaju.
Iz rukava levog, kao iz zaborava teškog, sablju dimiskiju potegnuti možeš, a iz malog džepa – onaj handžar ljuti. U intermezzu, npr., prošniraj kako se na medijskom nebu naše „male varoši na kraju prerije” povampirio neki Z. Stanojević i sa seljacima, pred TV kamerama rakiju pije, pa sad svi čekaju i Ratko J. (zaigraj-zapevaj, zvani) legitimno i po zakonu, s onu storonu zdravog razuma da bane. To bi za seosku populaciju veoma zgodno bilo.

U nekim prilikama, od velike koristi može biti intelektualni potencijal koncentrisan u Regionalnoj Privrednoj komori Valjevo. To bi se kao poseban slučaj posmatrati moglo. Priča za sebe, moglo bi se reći. Garden of stupidity na pervom spratu zgrade u Karađorđevoj ulici.⁹ O, more (ko)more, ti bašto šarena. Predloži slobodno kao parazitska organizacija Komora lepo da se zakatanči, jerbo bi to najprobitačnije bilo. A i pare su danas veoma skupe. Dok poduže izlaganje duhovnim naporima, opet, veoma škoditi može. Kaono i žiznj u zdaniji Opštine valjevske, sa elementarnom etikom u nesporazumu teškom. U RPK muško, suknju da obuče, niko primetio ne bi.

Ako na pola puta (ili stramputice, svejedno) osetiš da ti je daha ponestalo, Rođeni moj, drži se, ne prezaj, vataj ga u letu, ne cvikaj da iz potaje, iz onih najdonjih riznica duše, i najljubovniju rečcu i najskuplja slova na sunce vrgneš, pred gomilu i pučinu silnu, kaono biserje da prospeš. I da se uspraviš. To će ti krila dati, iz ludila opšteg, iz plićaka i zavrzlama proze srpske, glavu živu i ime neokaljano da izneseš, more.
Onda ubaciš par lokalizama i tuđica kao „Šta ima? Opušteno! Super. Kako se pićkariš ovih dana?” čisto da se rasprostreš teritorijalno i kao fol demonstriraš dobro poznavanje varvarizama i slenga.

Morbidnu gojaznost, ostavi za neku buduću priliku. Biće toga, Rođo!

Ne smeš lutaš kao međ zvezdama izgubljen.

Od junaka: Jarcana, Drmatovića, Hajduk Bojovića, Savu Savanovića…

Ja ne bih odoleo Željka iz KP Doma da pomenem i kolege njegove, redom.

Slab sam i na rad guzova ženskih. (Zar nisu među njima odavno samleveni tvoji najdivljiji snovi?)

(Foto: Ljuba Ranković)

Podcrtaj, zatim, pesničku sliku u kojoj je opasno ovim gorodom noću šetati. Jer ako ti iz kolubarske magle krokodil iskoči, i muda ti, sve na pravdi Boga, odgrize, nemoj se mnogo čuditi. Iako se opire razumu zdravom i pozitivnoj logici, ta pesnička slika ima svoje bazično utemeljenje i neporecivu logiku. U karakteru vlasti srpskih i valjevskih.

Ne zaboravi predsedničke kandidate, i to one kojima iz ustiju ponajviše smrdi, te hiljade bena koje će glasati za njih¹⁰. Dok se oni na prvom programu kurče, na drugom V. Šešelj masakrira nekog veselnika, svedoka tužilaštva. Eno ga skalpira i jegeiše. Za to vreme jedan starmali ministar leti na sve strane, oko zemaljske obleće kugle sa pričom kako će Kosovo da spase. (S druge strane, pak, družinu u lažigaćama, a iz Privremenog organa, zabole ona stvar što Mađarska nema more.) Kosovsku dramu, koja se na marginama moderne evropske istorije već dugo kiseli, obavezno da istakneš. Pomeni i Kurtu i Murtu, i Janka i Marka, i Petra i Pavla, a najposle, ako ne želiš da ti koja ptičica iz mreže utekne, pomeni i čitavu bulumentu primata (ukup. 333) smeštenu izmeđ korica znamenite knjige Who Did Who¹¹ u Valjevskom kraju, koju je priredio neki Zranković sa pomoćnicima. Ne zaboravi onoga krembila što je na TV-u javio da je 29. oktombra 2007. u Sahari pao sneg. Njega obavezno. Njemu možeš i majku i oca i ženu i decu da pomeneš. A najposle i seme ono. Sve po spisku.

Piši, Rođeni. Piši.

Piši, briši i uzdiši.

Al jedno te molim, to isto i preklinjem. Ne pominji, Rođeni, da mi je muka pripala, da imam vatru 38 sa 5 i da mi je mozak od nji oteko. To, nikako! Ne pominji da mi kosa opada, da mi se elan truje i kako oni neosedlani vetrovi niz Kolubaru, dole, žure, a ja debelo da zaostajem.

I, Uvaženi, kad o Njoj htedneš rečcu koju reći, kada ti Ona kroza svest, kao munja nad Serbijom Lepom u julsko predveče, bljesne, ne zaboravi trepavice njene da istakneš i obrvu podignutu uvis, onako, kao u deteta koje se pred svetom ovim čudi.

Toliko od mene, zasad, Uvaženi i Pametni moj. Toliko sa moje strane. Mogao bih ja, veruj mi, još dugo ovako da guslam, al gde bi nas to odvelo. Sve mi se čini pred Sud opštinski. Toliko od mene. Za ostalo, Rođeni, sa Đavolom crnim i sa pticama zloslutnicama vidi. I Murijom valjevskom, naravno.

***

P. S. Svetske agencije (dva zloslutna, dva gavrana crna) javljaju da je šahovski genije, zauvek neporaženi prvak sveta, Robert Džems Fišer, zvani Bobi, na Krstovdan 2008, u 64. godini života povukao ONAJ potez.

Gore na Islandu.

Jebo te život!

¹ Uvaženi Čitalac, Uvaženog Čitaoca, Uvaženom Čitaocu, Uvaženog Čitaoca, Uvaženi Čitaoče, Uvaženim Čitaocem, Uvaženom Čitaocu, pl. Uvaženi Čitaoci, Uvaženih Čitalaca, Uvaženim Čitaocima, Uvažene Čitaoce, Uvaženi Čitaoci, Uvaženim Čitaocima, Uvaženim Čitaocima. Prosto.

² Neki misle da je klica najvažnija, prva rečenica, i da se iz nje i čitavi roman da isprede može.

³ Na proteklom, Drugom Festivalu duvan čvaraka, učestvovao van konkurencije. Onako šmekerski.

⁴ Zna i on, ma se samo pravi nevešt. A grejanje najskuplje u Srbiji, žale se građani. Fakat!

⁵ Gore na valjevskom Dedinju, na prosunčanim proplancima parka Pećina, među četinarima i lipama pored kojih Kolubara započinje svoj tok i kreće prema Crnom moru, u ambijentu pitome lepote, nekakva baba, babac nekakav, uz blagoslov lokalnih vlasti i Murije valjevske, OVOLIKU kerinu vada, pašče koje bali i nuždi na tek iznikle bokore ljubišpice, babino uvo i jagorčevinu; sve to početkom premaleća 2008-og leta Gospodnjeg. Slobodno oštrije podvikni na ovome mestu: Šta je, bre, ovo!? Jel se poludelo u Serbiji skroz? Kad i babe iz dojnjih socijalnih slojeva džukele gradom vodaju! Dosta! Pa dodaj kako ti je žao što o Valjevu Bijelom još uvek brinu, arhitektiraju ga i urbanišu oni koji svom pozivu nikako dorasli nisu, a sa elementarnom estetikom se uveliko razmimoilaze. Apsolutno netalentovana generacija urbanista. Urbanisti estetičeskoj patnji nestasali! Potpuno nesvesni da ljudska glupost počiva u fotokopijama paragrafa Službenih Glasnika i Listova. Sa druge strane, moždani sklop valjevskog Gorodonačalnika ne reaguje na činjenicu da u parku u kojem se naša deca igraju, mnogobrojni kućni ljubimci svakodnevno nuždu vrše. A niko ne čisti. Nego, nije to važno. Pričo mi onaj Željko, onaj bre iz Knjižare Plato, da se neka pičoza, što je svjevremeno kao turista bila u Kini, verbalno u društvu trćila kako u Pekingu, tobože, na ulici ne možeš videti psa lutalicu; ni pod razno, reče. A da joj je, opet, neki baja iz prve skreso: Pa, ni u Serbiji nikada nećeš sresti jagnje lutalicu! Sve se pojede. Sve!

⁶ Šta?! I tebi se učinilo da Džimi sve više Struji Marku sliči. Ma, Boga ti! Il će biti onom automehaničaru iz Novog Naselja (a ne iz Novog Valjeva, kako popovi valjevski sve češće govore).

⁷ Beograd – Korupcija u Srbiji se vratila na nivo pre 5. oktobra 2000, ocena je Saveta za borbu protiv korupcije. Predsednica Saveta Verica Barać kaže da je to Vladino telo zabrinuto zbog porasta korupcije u politici i ekonomiji i da je zbog toga zatražilo hitan sastanak sa premijerom i članovima Vlade. Međutim, prema njenim rečima, Vlada se oglušuje o izveštaje i pozive Saveta za borbu protiv korupcije.
www.b92.net/info/vesti/indedž.php?yyyy=2006&mm=10&dd=10&nav_id=214884 – 47k

⁸ Specifično, već osum godin na svakom saobraćajnom znaku, uzduž i popreko Serbije Lepe, može se pročitati: DOS JE NAJGORI! Nikog da prekreči. Da preofarba bruku.

⁹ Samo onaj ko niži jebački zanat nije završio i žensku stručnu, tude se ne bi zaposliti mogo.

¹⁰ Sve nešto mislim: kad je ćale pod Titom izdržo, i mi ćemo, vala, pod ovima, (... te im jebem majku).

¹¹ KO JE KOGA u Valjevskom kraju 2006, Izd. preduzeće „Kolubara”, 2006.