| Februar 2009

Fotografi Valjevskog kraja

Zdravko Ranković

Ilija Živojinović, ratnik 1914-15.

Ilija Živojinović, ratnik 1914-15.

Biografijama Kuzmana Trivanovića, Leopolda Hajla i I. Hašike, objavljenim u lanjskoj avgustovskoj i septembarskoj svesci Revije „Kolubara”, počeli smo da publikujemo svoje priloge za biografski leksikon fotografa Valjevskog kraja. Nastavili smo takav posao, držeći se azbučnog reda, rešeni da u dogledno vreme na sličan način predstavimo i ostale fotografske pregaoce. One čiji su životni i radni vek već okončani.

Znatnu pomoć u takvom radu pružaju nam: Miroslav Aleksandrić, kolekcionar starih fotografija iz Mladenovca; Goran Malić, fotografski umetnik i istoričar iz Beograda; Aleksa Milivojević, matičar u valjevskoj Gradskoj upravi; Dragan Feldić, arhitekta iz Požarevca. Naše čitaoce molimo da nam u tome i oni pomognu ukazujući na eventualne omaške, ali i pružajući dopune za već štampane fotografske životopise.

Mihailo R. Živković
(Stragari, 1862 – Užice, 21. jun 1944)

Fotograf amater, profesor Valjevske gimnazije u vremenu od 3. avgusta 1898. do 25. avgusta 1902. godine. Učestvovao je 1901. na prvoj izložbi fotoamatera Srbije u Beogradu i dobio treću nagradu za fotografiju „Degurićski sokak u Gracu”. Na toj izložbi, priređenoj u Građanskoj kasini od 23. maja do 10. juna, Živković je bio zastupljen sa još dva rada: „Grdoba u Podgorini” i „Skok kod crkve Gračanice u Podgorini”. Izabran je onda i u upravu tek osnovanog Kluba fotografa amatera.

Na nekoliko najstarijih sačuvanih valjevskih razglednica Mihailo Živković se potpisao kao njihov pošiljalac. Može biti da su one i štampane prema njegovim fotografskim snicima.

Živković je gimnaziju završio u Kragujevcu; prirodne nauke je studirao na velikoj školi u Beogradu. Oženio se u Valjevu, 6. februara 1900. godine, sa Milevom, ćerkom prote Jevte Popovića, sveštenika u Ćelijama. Valjevskim gimnazijalcima je predavao hemiju s mineralogijom, fiziku i zemljopis ali, po potrebi, i srpski jezik. U Valjevo je, sa već stečenim desetogodišnjim nastavničkim stažom, došao iz Čačka; odavde otišao u Užičku gimnaziju gde je izvesno vreme bio i direktor. Njegov dalji fotografski rad, ukoliko ga je i bilo, potpuno nam je nepoznat.

Dušan M. Živojinović
(Šabac, 1875 – Požarevac, 26. april 1942)

Živeo je u Valjevskom okrugu, u Obrenovcu i Valjevu, 1903. godine. Kasnije je pisao da su među onima  koji su mu „svesrdno stvarali fotografskog posla” bili valjevski kafedžija Rista Topalović i lekar Jordan Stajić, a u Obrenovcu dr Miša Mihajlović, lekar i Stojan Antonić, trgovac. Na osnivačkom zboru Valjevskog radničkog društva, održanom 13. juna 1903. godine, Živojinović je izabran u privremenu upravu te organizacije. Zbor je završen zajedničkim „slikanjem” preko 300 prisutnih radnika. Na Pravilima ovog Društva, usvojenim 27. jula, Živojinović je potpisan kao jedan od deset njegovih osnivača. Nije ga, međutim, bilo u sastavu stalne uprave, izabrane na zboru na kome su usvojena ta Pravila. Izostavljanje je moglo biti u vezi sa tvrdnjama iz „Radničkih novina” da je on smutljivac i neiskreni pripadnik borbenog radničkog pokreta. Živojinović se ubrzo oglasio u ovim novinama odlučno pobijajući sve sumnje i iznoseći da je „radnički živalj u Valjevu skoro sav uz njega”. To novinsko sporenje trajalo je tokom avgusta 1903. godine.

S obzirom na to da se Dušan Živojinović nije u Valjevu dugo zadržao, možda ni punih godinu dana, on ovde, po svemu sudeći, nije ni otvarao svoju stalnu fotografsku radnju. Došao je među Valjevce seleći se iz grada u grad i boreći se, kako je sam pisao 1906. godine u radikalskoj „Samoupravi”, „sa najvećim nevoljama i mukama”, da bi na taj način zaradio novac za isplatu kuće koju je u Požarevcu kupio od advokata Jov. P. Jeličića.  

Posle 6. razreda gimnazije Dušan je prešao na fotografski zanat. Nekoliko godina je u Požarevcu biran za narodnog poslanika Radikalne stranke i bivao predsednik opštine u Požarevcu gde je, uostalom, najduže i živeo. Angažovao se posle Prvog svetskog rata na stvaranju Srpskog udruženja fotografa i nalazio na dužnosti predsednika Fotografskog udruženja Kraljevine Jugoslavije. Kao fotograf radio je i u Smederevu (oko 1895), Beogradu (od 1. maja 1904), Čačku (1906), Užicu, Bajinoj Bašti, a verovatno i još ponegde.

Ilija M. Živojinović

Brat Dušanov. Radio je u Valjevu u vremenu oko 1920-22. godine zajedno sa Sretenom Dimitrijevićem. Radnja im je „protokolisana” 24. novembra 1920. Podneo je 1921. godine Valjevskom prvostepenom sudu zahtev za materijalnu nadoknadu ratne štete u iznosu od 21.096 dinara. Nije, međutim, sigurno da mu je ta šteta pričinjena u Valjevu ili u nekoj drugoj varoši.

Pre preseljenja u Valjevo radio je u Požarevcu (od oko 1908) i tu 1914. godine bio mobilisan u Dunavsku diviziju. Imao je, štaviše, status ratnog slikara.

Živojinović je iz Valjeva otišao u Šabac gde je, u Ulici Karađorđevoj 12, u vremenu oko 1927. godine radio zajedno sa Sretenom Dimitrijevićem. U toj varoši držali su hotel „Pariz” sa istoimenim bioskopom. Ilija je, uz to, izvesno vreme bio sekretar Šabačkog pevačkog društva. (U prospektu, štampanom 2007. za izložbu „Portretna fotografija iz zbirke Narodnog muzeja u Šapcu” Svetlanka Milutinović piše da su Živojinović i Dimitrijević „zanat naučili u inostranstvu, te je njihov atelje bio opremljen i uređen po ugledu na strane ateljee”.)  

Ilija M. Živojinović je umro oko 1965. godine.  

Nikola Zega
(Novo Selo u Banatu, 5. decembar 1863 – Beograd, 2. septembar 1940)

Najpre gimnazijski nastavnik, docnije etnolog.  Školske 1900-1. predavao je crtanje i lepo pisanje valjevskim gimnazijalcima. Iz Valjeva je premešten u Prvu beogradsku gimnaziju uz obavezu da naporedo radi ilustracije u tek osnovanom Etnografskom muzeju. Ubrzo se potpuno posvetio muzejskim poslovima pokazujući pri tome uočljivo interesovanje za Valjevo i njegovu okolinu.

U vremenu od 1901. do 1911. godine, prilikom terenskih etnografskih istraživanja, snimio je u Valjevskom kraju mnogobrojne fotografije izuzetne dokumentarne vrednosti. Noseći sa sobom fotografski aparat Zega je u prvoj polovini 1902. proputovao kroz Šumadiju, Rađevinu, okolinu Valjeva i još neke krajeve tragajući za eksponatima kojima će Srbija biti predstavljena na Prvoj međunarodnoj izložbi kostima u Petrogradu. Sličan pohod preduzeo je i 1904. godine, pred otvaranje Etnografskog muzeja, a 1913. godine putovao je „po Valjevskoj Kolubari odakle je doneo više snimaka i nešto stvari za zbirke”. Takvog njegovog rada je, po svemu sudeći, bivalo i u međuvremenu.

I danas u Etnografskom muzeju u Beogradu postoji vredan materijal iz Valjevskog kraja, tematski razvrstan po muzejskim zbirkama, koji je sakupio Nikola Zega. Svojevremeno je (1980. godine) za jednu emisiju Radio Valjeva etnolog Đorđe Tešić opisao osam njegovih fotografija navodeći za pojedine i vreme njihovog nastanka. Šest tih fotografija prikazuju narodnu nošnju. Na jednoj su, snimljenoj 1912, „tri gologlave devojke i jedna udata žena sa konđom i belim ubradačem”. Druga je snimljena u Osečini 1901. godine, svakako sa neke porodične svečanosti; na njoj je grupa muškaraca, devojaka i žena odevenih raznoliko, u seosku i gradsku nošnju. Na trećoj fotografiji su članovi jedne porodične zadruge u Brankovini („snimljeni ispred kuće od talpi sa biber crepom”). Četvrto – nošnja iz Donje Bukovice. Itd.
Na izložbi Zeginih fotografija, priređenoj u proleće 1983. godine u Manakovoj kući u Beogradu, bilo je i devet snimaka iz okline Valjeva: „Oglavlje” (Valjevska Kolubara), „Ciganske zemunice” (Sedlari, Valjevo), „Kućer”, „Tor” (1901), „Porodica Gospavić” (okolina Valjeva), „Grupa seljaka” (Brankovina), „Grupa seljaka” (Mionica, 1902), „Čardaci” (Osečina, 1911) i „Motanje pređe”.

Jedna njegova fotografija iz Bogovađe, nastala 1902. godine, objavljena je u knjizi „Fotografija kod Srba 1839-1989” (Beograd 1991, str. 254).

Mada fotografski rad Nikole Zege nije u potpunosti proučen, pokazalo se i na osnovu delimičnog uvida da je on uistinu – fotograf umetnik.

Inače, dok je službovao u Valjevu, Zega je 19. marta 1901. godine priredio izložbu svojih slika, prvu likovnu izložbu u Valjevu za koju se zna. Održao je tada „u gimnazijskoj dvornici” predavanje „O crtanju” koje je potom štampano u školskom izveštaju o radu i uspehu u toj godini. Za učeničku svetosavsku zabavu on je „binu i dekoraciju udesio” u okviru koje je izveden komad Živka Romanovića „Na Sv. Save dan”, prvo pozorišno ostvarenje valjevskih gimnazijalaca. Gimnazijskoj knjižnici poklonio je „42 dela u 43 sveske”. A saznanja do kojih je dolazio na potonjim etnografskim istraživačkim pohodima kroz Valjevski kraj ugrađivao je u svoje naučne radove. Uz sve to, Nikola Zega je i autor jedinog poznatog portreta filozofskog pisca Božidara Kneževića sa kojim je u isto vreme bio gimnazijski nastavnik u Čačku.

LITERATURA – M. Jovanović, Nikola Zega, Godišnjak Muzeja grada Beograda, knj. III, 1956, 447-457; Z. Ranković, Profesor Nikola Zega, Napred, 10. IV 1992, 20.

Sima Ivaglo

 

Živana i Sima Ivaglo, u Ljigu 1930.

Živana i Sima Ivaglo, u Ljigu 1930. (Foto: Ljuba Ranković)

Emigrant iz Rusije. Prvi je u Ljigu profesionalno radio fotografski posao. Zadržao se u tom mestu dve-tri godine u vremenu između svetskih ratova (oko 1930). Supruga mu se zvala Katica.

Ivaglo je iz Ljiga otišao u Matarušku Banju, pa na Oplenac  (odnosno u Topolu) gde je za svagda i ostao. Izvesno vreme je bio nastanjen i u Dubrovniku. U Topoli je držao radnju „Foto Sima” i, između ostaloga, izdavao razglednice. Taj atelje je 1961. godine preuzeo Milenko Rosić, Simin učeniuk.

Sima Ivaglo je umro u Topoli, 1962. ili 1963. godine.       

Žikica Ilić
Rođen je posle 1907. godine.

Fotoamater u Valjevu pre Drugog svetskog rata. Imao je refleks kameru ZEISS IKON, za ono vreme skupocenu, ali je izradu snimljenih fotografija prepuštao profesionalnim fotografima.

Sa Danilom Cibićem je osnovao, 1932. godine, foto-sekciju koja je radila u sastavu Valjevskog bob-kluba. Prema docnijem Cibićevom svedočenju, Žikica Ilić je najradije „snimao pejzaže sa izletnicima i po neki događaj”.

Živorad Ilić je među prvima u Valjevu igrao tenis. Sin je valjevskog trgovca i abadžije Jovana Ilića čiju je prodavnicu tekstila u Knez Miloševoj ulici proširio i na prodaju fotografskog materijala, gramofona i radio-aparata. (Kod njega se potrebnim materijalom snabdevao i Cibić.) Trgovinom se docnije bavio u Beogradu.  

Milenko Ilić
(Brajkovići, kod Kosjerića, 15. januar 1908 – ? )

Majstorski fotografski ispit polagao u Valjevu 14. marta 1935. godine pred komisijom u kojoj su, od fotografa, bili Kuzman Trivanović i Vasilije Koroljev. Radio je docnije (od 25. juna 1938) u Banji Koviljači.

Komentari

Fotografi Valjevskog kraja | 30.12.2011 u 10:02

Upišite svoj komentar