| Januar 2010
Valjevac Ličnost 2009. godine
Redakcija Revije Kolubara
Neki od predloženih kandidata za Ličnost 2009. godine
Jedanaestog januara, a to je dan osnivanja Izdavačkog društva „Kolubara”, Revija „Kolubara” će, šesnaesti put, izabrati Valjevca ličnost godine. U ime ovih novina to će učiniti žiri koji sačinjavaju naši novinari i saradnici. Pridružiće nam se poneki od dosadašnjih nosilaca ovoga zvanja.
Najavljujući novi izbor Valjevca ličnosti godine donosimo i prve predloge za to priznanje. Podsećamo, u isto vreme, da za Valjevca ličnost godine konkurišu uspešni industrijalci i zemljoradnici, zanatlije i trgovci, đaci i profesori, političari i sveštenici, umetnici i sportisti, naučnici i novinari. Konkurišu, dakle, Valjevci svih zanimanja, bez obzira na pol, starost i prebivalište, baz obzira na politička i druga uverenja.
Nosilac zvanja Valjevac ličnost godine proglašava se na početku svake nove godine za proteklu kalendarsku godinu. Uvek se dodeljuje samo jednoj osobi.
Dobitniku ovog počasnog zvanja pripada, kao trajan spomen, plaketa sa likom Ljubomira P. Nenadovića (rad keramičara Milovana Blažića).
KANDIDATI
Miloš Teodosić (Foto: Ljuba Ranković)
Kada sam pre dve godine za naj-Valjevce predložio matematičkog šampiona Mladena Radojevića i najboljeg igrača košarkaškog prvenstva Evrope za juniore Mišu Teodosića imao sam na umu da se rezultati kakve su oni postigli u 2007. godini postižu, najverovatnije, samo jednom u životu. Međutim, i srećom, naš sugrađanin MILOŠ TEODOSIĆ me je u toku ove godine na najbolji način demantovao. Blistavim igrama na ovogodišnjem seniorskom prvenstvu Evrope u košarci značajno je doprineo da se Srbija posle sedam „sušnih’’ godina ponovo okiti jednom MEDALjOM, i to srebrnom. Osim što je najzaslužniji za osvajanje srebrne medalje, od zvaničnog žirija šampionata proglašen je za najboljeg beka-organizatora i zasluženo zauzeo mesto u najboljoj petorci šampionata.
Ono što je Teodosića kandidovalo za ova značajna košarkaška priznanja su sve bolja igra u odbrani, nepredvidivi driblinzi, lucidne asistencije i izvanredne realizatorske sposobnosti zbog kojih je i postao pravi vođa nacionalnog tima, koji, iako među najmlađim igračima, preuzima odgovornost kad god ekipa nema rešenje za protivnikovu odbranu.
Ovakav predlog za Valjevca – ličnost 2009. godine nije zasnovan samo na Mišinim vanserijskim igrama i uspesima u ovoj godini. Podsećam na istinski kontinuitet njegovih rezultata od šampionske titule na pionirskom prvenstvu Evrope u Zadru 2002, preko uspeha u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji i odgovarajućim selekcijama FMP-u, sve do evroskog juniorskog prvenstva Evrope 2007. godine gde je sa drugovima osvojio zlatnu medalju i bio proglašen za najboljeg pleja i najboljeg igrača celog šampionata.
Siguran sam da će strpljiv, sistematičan i vredan rad i posvećenost timu, sportu i svojoj zemlji biti najbolji primer mladima u našem gradu da u oblastima kojima se bave slede pristup Miloša Teodosića i zavrede da i oni jednoga dana budu proglašeni za Valjevca – ličnost godine. Sve ovo predlažem, jer ne sumnjam da će žiri Revije „Kolubara” (bez obzira na očitu naklonjenost postignućima u oblasti književnosti i umetnosti) u ovogodišnjim sportskim rezultatima Miloša Teodosića i kontinuitetu sa prethodnim rezultatima prepoznati apsolutnu izuzetnost posmatrajući i sport kao deo kulture (u najširem smislu).
dr Vojislav Andrić, profesor
Milan Gajić (Foto: Ljuba Ranković)
Za gotovo četrdeset godina u novinarstvu nikada mi nije bilo teže da sumiram pozitivne efekte jedne godine. Samim tim i da predložim ličnost godine. Bio sam na ivici da moj predlog bude sažet u rečenici: „Nemam predloga”. Ipak, odlučio sam se za MILANA GAJIĆA, direktora Poljoprivredne škole u Valjevu, čoveka koga ne znam lično, ali koga i te kako dobro poznajem po delima. Poslednje je – izgradnja internata za srednjoškolce. Mislim da nema Valjevca, koji nije čuo za uspehe Poljoprivredne škole, od obnavljanja ekonomije, uređenja školske zgrade i dvorišta do izgradnje mini sportske hale i unapređenja nastavnog procesa... Danas je valjevska Poljoprivredna škola ponovo na mestu na kome je nekada bila i koje joj pripada – u vrhu srpskih srednjih škola. Najveća zasluga za to pripada Milanu Gajiću, nekadašnjem učeniku, a sada direktoru te škole. Uspeo je da bude odličan selektor, da sjajno ukomponuje tim profesora i učenika i iskoristi sve šanse za lidersku poziciju.
Slobodan Raković, novinar „Privrednbog pregleda”
Ne mogu se pohvaliti dobrim poznavanjem sportskih prilika u Valjevu, pa otuda i ne smatram sebe kvalifikovanim da predlažem nekoga iz te grupe uvaženih Valjevaca, mada mi se baš javlja kako će (i to, naravno, sa razlogom) ovo laskavo priznaje poneti baš sportista.
S obzirom na to da bolje poznajem neke druge oblasti otuda i moj izbor pada najpre na JOVANA MALJOKOVIĆA, čoveka koji je već nekoliko puta bio u užem izboru za Valjevca godine, ali mu je svaki put to priznanje za „belu bocu” izmaklo. Maljoković je punih 25 godina bez prekida, kao Atlas Zemlju, na leđima nosio i održao valjevski Džez festival, koji pre svega afirmiše mlade snage, a gostovanjima odistinskih zvezda iz godine u godinu pokazuje šta se u svetu džeza događa. Pogotovo je to bilo vidljivo na ovogodišnjem, 25-om valjevskom Džez festu. I zato, bez rezerve, svoj glas dajem Valjevcu Jovanu Maljokoviću.
Nije običaj da se za Valjevca godine dodeljuje priznanje nekom društvu ili organizaciji. Alo i običaji postoje da bi se manjali. Vođen tim gledanjem u izboru za Valjevce godine rado bih podržao Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda” i Ekološko društvo „Gradac”.
Predrag Lučić, Televizija Valjevo
Vladimir Krivošejev (Foto: Ljuba Ranković)
Dajem dva glasa za Valjevca ličnost 2009, oba za prave ljude na pravom mestu u pravo vreme, za VLADIMIRA KRIVOŠEJEVA i KRISTINU CVEJANOV.
U odnosu na ogromnu većinu direktorskih kadrova na čelu institucija čiji je osnivač grad Valjevo, Krivošejev ne prima platu za džabe. Zna se koliko je njegova uloga bila presudna u tome što je Narodni muzej od prašnjave ruine, koju su svi zaobilazili u širokom luku, postao muzej sa najvećom posetom u Srbiji. Za ugled svim drugim muzejima. Ove godine je otišao i korak dalje, u svet interneta, gde valjevski Muzej takođe ima na hiljade poštovalaca i gde je zaživela i sjajna ideja svekolike pozitivne promocije ovog grada „Valjevo za Vas” čiji je on autor.
Nekolicinu odličnih projekata ove godine je pokrenula žena koja je pre deset godina bila jedan od predvodnika građanskog otpora tadašnjem ludilu. Projekti Kristine Cvejanov i njenih „Dobrih ljudi”, usmereni prema mladima, od „Reaktora” do Inicijative mladih protiv narkomanije, okupili su značajan broj tinejdžera kojima gospođa Cvejanov dođe kao guru u novom svojevrsnom kreativnom otporu da je sudbina mladih u ovom gradu da budu prepušteni porocima, beznađu i dosadi.
Predrag Vujanac, novinar Radio Patka i dopisnik „Blica”
Kristina Cvejanov (Foto: Ljuba Ranković)
Između moja dva kandidata je razlika od 65 godina starosti. Zajednički su im entuzijazam u onome čime se bave, raznolika interesovanja, istrajnost i nepokolebljivost u važnim životnim situacijama.
Stariji, DRAGOSLAV CILE MARJANOVIĆ, iako u poodmaklim godinama („tek” mu je osamdeset deveta) i dalje neumorno radi. Rad na monografiji o Ljiškoj crkvi privodi kraju, a uskoro će iz štampe izaći i drugi deo njegove autobiografije „Oprosti im, sine”. Sudski je rehabilitovan prošle godine zbog osude na 13 godina robije na koju je poslat posle montiranog procesa. Njegova „Fotomonografija Ljiga” deo je arhivsko-muzejskog fonda fotografije ali je i značajan doprinos lokalnoj istoriji, istoriji školstva, zanata, privrede, sporta. Cile je i dalje okrenut prošlosti, posvećen brizi za očuvanje autentičnosti kad su stare zgrade u pitanju, u želji da se zaštiti staro jezgro Ljiga, ljut pri tome što ne nailazi na razumevanje nadležnih. Još uporniji je kao ekolog.
Dvadedeset četvorogodišnji MILAN KOVAČEVIĆ iz Dića najbolji je pitomac Vojne akademije, sa prosečnom ocenom 9,45 u konkurenciji 123 studenta. U ime cele generacije pitomaca, govorio je prilikom promocije najmlađih oficira Vojske Srbije, 19. septembra ispred Doma Narodne skupštine. Pre toga mu je predsednik Boris Tadić uručio pozlaćenu sablju. Mladi Ljižanin je na smeru vazduhoplovstvo i PVO postao specijalista za vazdušno osmatranje i javljanje, spreman da brani naše nebo tako što na osnovu radarske slike usmerava lovačku avijaciju na ciljeve u vazdušnom prostoru. Prva oficirska epoleta najboljega u klasi samo je početak uspešne vojne karijere koja je pred njim. Prvo zaposlenje Milan je dobio u Operativnom centru na Straževici. U međuvremenu, u želji da se dalje usavršava, upisao je jednogodišnje master studije na Fakultetu političkih nauka.
Mira Kojić, dopisnik „Napreda” i saradnik Revije „Kolubara”
Dragoslav Cile MArjanović (Foto: Ljuba Ranković)
Tajna uspeha je da pamet, znanje i dušu staviš u sve što radiš! Ova mudra izreka jedna je od osnovnih karakternih crta inženjera šumarstva DRAGIĆA TOMIĆA. Bez preteranog razglabanja ili kakvog navijanja dovoljno je navesti da ovaj tihi i smerni čovek decenijama uspešno vodi Gljivarsko društvo u Valjevu, nevladinu, interesnu i neprofitnu organizaciju čija je osnovna misija da edukuje mlade ljude, ali i sve ostale građanje, po pitanju pravila zaštite, branja i konzumiranja šumskih plodova među kojima su i gljive. On već 14 godina sa uspehom organizuje privredno-turističku manifestaciju „Dani gljiva” na Divčibarama koja se izdigla iznad svih očekivanja i već poprimila međunarodni karakter. Dovoljno je podsetiti da su minulog oktobra na ovoj manifestaciji učestvovali i članovi uspešnog gljivarskog društva iz hrvatskog grada Našica. „Dani gljiva” nisu samo skup već istinski brend Valjevskog kraja...
Ono što fascinira jeste saznanje, kojim se Tomić nije razmetao, da on punih deset godina, u vreme kampanje i prodaje gljiva, svako jutro obilazi valjevsku pijacu kako bi se uverio da neko od berača nije napravio grešku. Treba li objašnjavati da se radi o greškama koje mogu biti fatalne a u nešto blažem ishodu oni koji su umesto „zeka” kupili „pupavke” potencijalno se izlažu opasnosti da ostanu teški invalidi. Po ovom pitanju ima i odličnu saradnju sa lekarima Infektivnog odelenja bolnice u Valjevu.
Inženjer Tomić je i uporni promoter ostalih potencijala i lepota Valjevskog kraja, pre svega na planu seoskog turizma, ali i onih destinacija koje se mogu naći u samom gradu ili njegovoj periferiji.
Budo Novović, novinar „Politike”, dopisnik iz Kolubarskog okruga
Dragić Tomić (Foto: Ljuba Ranković)
Kada čujete SAŠA OBRADOVIĆ, prva asocijacija je, za većinu, košarkaška legenda. Za mene je, ipak, prva asocijacija Saša Obradović, sudija, advokat, prvi sekretar ambasade u Hagu, ali i – književnik. I naravno, Valjevac. Ma gde bio! Opisati Sašu Obradovića, poetičnog intelektualca, odličnog poznavaoca prava, sva njegova dostignuća, književna umeća, nije moguće u ovom predlogu za Valjevca ličnost godine. Rođen je 1968. godine u Valjevu, po profesiji pravnik, nekada sudija, potom diplomata u rangu prvog sekretara ambasade Srbije i Crne Gore u Hagu. Danas je zamenik šefa pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
On je, uz to, i pisac. Dobar pisac, kako ustvrdiše književni kritičari. Nakon odlične zbirke pripovedaka „Ulazak u zamak”, napisao je i svoj prvi roman „Mardijan je najzda mrtav”.
Saša Obradović je svojim obrazovanjem, radom i stručnošću dospeo do visokih pozicija, da predstavlja i zastupa našu državu pred sudom u Hagu. To je najviše što može da se postigne u struci za koju se on opredelio.
Za Valjevca ličnost godine predlažem ga zato što uliva veru i nadu svim mladim ljudima koji sumnjaju da svojim radom i posvećenosti mogu dosegnuti visine i postiću uspeh. Predlažem ga zato što je naš, što to znamo da cenimo i što smo na to ponosni!
Darija Ranković, novinar Radio Patka
„Mali Miša” iz Sinđelićevog bloka i sa Kosančića venca ove godine ostavario je svoj dečački san, a Valjevo proslavio širom Srbije, a i dalje… Zbog brilijantne igre na Evropskom košarkaškom prvenstvu u Poljskoj, nezaboravnog polufinala sa Slovenijom, kada je ubacio 32 poena, odveo Srbiju u finale takmičenja i postao heroj nacije, ali i činjenice da je izabran u idelnu postavu prvenstva, predlažem za Valjevca ličnost 2009. godine košarkaša MILOŠA TEODOSIĆA. Miša je još sa svojih pet-šest godina prve košarkaške korake napravio na Kosančića vencu, u bakinoj garaži, na kojoj je vežbao trojke. Karijeru je započeo u Studentu i Metalacu, sa FMP Železnik je pre dve godine osvojio Kup Radivoja Koraća, a posle Evropskog prvenstva, na kojem je pokazao sjajnu igru, dobio je zasluženo mesto u grčkom Olimpijakosu. Iako je mlad, uspešan i slavan, nije zaboravio svoje Valjevo, koje mu, kako kaže, „uvek nedostaje”.
Slađana Stevanović, novinar Radio Patka
Komentari
Valjevac Ličnost 2009. godine | 21.02.2010 u 18:23
Malo ste pobrkali fotke, barem moju.. pozzz Dragic Tomic
Dragić Tomić | 21.02.2010 u 18:23