| Maj 2013
Profil i fi
autor: Dragan Todorović, novinar nedeljnika "Vreme"
Međunarodni sajam u Valjevu Donjem, na kome bilo raznog suvog voća i razne rakije, otvorio SNS Državni sekretar koji do juče Prezidentu viko „Izdao si Voju“, a sve aplauzom pozdravili svi Valjevski šimširi, kao i dupli SNS šišmir i Pevač Nale, koji, pošto vlast, neće čita električna brojila.
Kao što se znade, Skupština Srbije je usvojila Izveštaj vlade Srbije o pregovorima sa Kosovom, što će reći da je i na taj način parafiran Sporazum sa Prištinom. Skupštinska većina, koja je do juče ponavljala mantru Kavlovac – Kavlobag – Vivovitica, prešla je na novu, da je Ovo najviše što se moglo. Skupštinska većina, i to u punom sastavu, je bez ostatka podržala novo načertanije svojih predvodnika, ovom prilikom oličenom u premijeru Dačiću, da je prihvatanje Sporazuma sa Prištinom biti ili ne biti, ne samo za Sever Kosova, nego za celu Srbiju, te da je to izbor između ponižene Srbije, i one koja će biti jaka i sposobna da zaštiti svoje interese.
Svi su bili za novu realnost, pa i jedna nafrakana SNS poslanica koja je iščitala sastav da Srbija mora da se okrene budućnosti, a ne da živi u mitovima. Poslanica sa farma stajlingom, koja je sve vreme nameštala kosu, je bila tako usredsređena i upućena na svoj doprinos opštoj stvari, da bi sa istim žarom čitala i da su joj poturili govor Marka prodali ste Kosovo Jakšića, ali ne menja na stvari, Skupština je izglasala da je Sporazum najviše što se moglo. Dakle, oni koji su trebali da obave normalizaciju odnosa sa Kosovom, koji su to jedino mogli, to su, sva je prilika, obavili. I nema se tu šta prigovoriti braćo i gospođe. Ima se prigovoriti, i o tome pregovarati, da li je ova kooperativnost vlasti, sebe radi, ili Srbije radi. Jer ako je ova vlast za svoje „ustupke“ dobila Srbiju da je ona usavršava, jao smo ga svi mi, jer će svaki tupamaros i tutumrak, što je, da se ne lažemo, profil i fi nove vlasti, na osnovu kooperativnosti glede Kosova imati kredit da radi šta ’oće. A kad takav Profil dobije otvorena vrata da radi šta ’oće, nadajte se svi, što će reći svi smo mu ga najebali.
Naravno da nije bilo lako doći dokle se došlo, malo podsetimo, naši su prvo odbili Ešton papir, svi se vratili kući, master Toma je trknuo da 3 x poljubi aduta Putina, Dačić se slik’o sa Kevin Kostner, svi se vratili u Brisel u punom sastavu, kad tamo, svi srpski zahtevi prihvaćeni. To je, u najkraće, značilo da su Srbi dobili Zajednicu srpskih opština, regionalni komandant policije Srbin, „Šiptarska čizma neće moći da kroči na Sever“... Dakle, Sporazum parafiran, rečeno da to najviše što se moglo dobiti, da nismo priznali nezavisnost Kosova, i da nastavljamo našu borbu... da Srbija neće ostaviti svoj narod. Još rečeno, a što mnogo važno, jer se govori o milijardama evra pomoći po dobijanju Datuma, da Srpska vlast očekuje da će Evropa ceniti njenu kooperativnost, te da će se to osetiti na ekonomiji i standardu građana, u suprotnom svima sledi glad i čemer.
Naravno da parafiranje Sporazuma izazvalo reakcije, javila se Crkva, digle se Dveri, i Koštunica izaš’o napolje, Vučić i Dačić dobili mnogo pretećeih SMS poruka, samo Vučić, dok nije isključio telefon, izbroj’o 850 pretnji, i rek’o jednu mnogo dobru: Banditska Srbija neće pobediti pristojnu Srbiju. Vučić još rek’o da on nije izabran od naroda da bude ratni poglavica, vojvoda Predsednik dao intervju BA televiziji: Ja klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina učinjenih u Srebrenici... Javili se i Srbi sa Severa Kosova, po njima Kosovo je prodato, priznaju samo ustav Srbije, Vučić ih je podsetio da je sve to dole što „brani ustav“ na budžetu Srbije, te da je spreman i na referendum o Sporazumu sa Prištinom, ali da po rezultatu istog, u koji je siguran, Srbi sa Kosova prihvate da implementiraju dogovoreno. Dakle, braćo i gospođe to nam je, što nam je, više se nije moglo, ma šta ko rek’o, ova vlast je završila istorijski pos’o. Ostaje samo da se vidi šta će biti od tog posla.
Dakle, kad znamo čije je Kosovo, da vidimo, braćo i gospoje, kome je ostanula Srbija. Evo nekih prekorednih primera sadašnjih i budućih baštinika najnovijeg napretka: javljaju da je dole u Aleksandrovcu, iz budžeta, da zapjevaju sojka Bekuta i menažerija, dato Tri miliona dinara, i to preko agencije menadžera pomoćnika ministra Saše, jerbo je ministar Mrkonjić obeć’o 130 miliona za mrežu puteva. Lično sojka Bekuta, između dve pjesme, poručila, da će se lično založiti da puteva bude. Jako, na dan Drugog srpskog ustanka, u Milanovcu Gornjem, jopet iz budžeta, sojka Bekekuta pjevala samo za 840 000 dinara, ministri Mrkonjić i Ilić dobili plaketu zlatnu...
Za vikend, u Valjevu Donjem otvoren 10-ti i međunarodni Sajam privrede. Uz domaće štandove sa razno suvo voće i raznu rakiju, bio i štand od prekodrinsku opštinu Rogaticu, sa suve divlje kruške i nekoliko živih krompira. Sajam otvorio jedan što je do juče, lično Nikolić Tomislavu, u Skupštini vik’o, Izdao si Voju, a sad zemlju svoju! Gospodin je pre’stavljen kao državni sekretar ministarstva Regionalnog razvoja. Gospodin rek’o: Pozdravljam sve u ime Ministarstva, i naravno u svoje lično ime, naše prisustvo potvrđuje naše opredeljenje da podržavamo sve inicijative, što će život podići na viši i uređeniji nivo... Svi aplaudirali, prisutni SPS šimšir Gradonačelnik, SNS Hegel iz šimšira, šimšir sa ruke strogo predase Radoica R, onda šimšir Rajko K, koji izvršni majstor za kulturu Valjeva Donjeg, i dupli SNS šišmir Pevač Nale, koji predsednik na Upravni odbor od kulturu u Valjevu Donjem, i koji kao takav, pošto on vlast, neće više na radno mesto čita brojila u našu Elektrodistribuciju...