| Novembar 2008
Muke s rečima
Radoš Glišić
Kako su samo za mesec dana novinari ostali bez posla.
Sve je krenulo nekako spontano, da bolje ne može biti, bolje nismo mogli ni sanjati.
Takoreći pobratimiše se SPS i DS.
Napredni radikali osnovaše svoj takoreći mirovnjački pokret.
Pohapsiše neke „mangupe iz naših redova”.
Mala je Srbija za dva grada budućnosti (Zrenjanin je višak).
Beograd mora ostati netaknut, da se dalje nesmetano razvija.
Onaj iz Univerzijade shvatio da koči, pa sam podneo ostavku.
Mrkonjić sazreo da ne daje nerealna obećanja, pa se izvinio.
Krkobabić mlađi na čajankama, obećao da se penzionerma ne sme oduzimati jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na rad – naročito invalidskim.
Na mesta sekretara za dečju i socijalnu zaštitu se postavljaju penzionisani pukovnici avijacije, a za savetnike angažuju penzionerke sa više od deset godina penzionerskog staža. Potezi za svaku pohvalu.
Dosta je bilo mladih, školovanih i bez iskustva.
Pristalice LDP-a, bezkompromisnih boraca protiv svega pa i piraterije, osnivaju internet Novi Radio Beograd, iako zaštićeno ime postoji više od 80 godina.
Kako se prema svemu tome odnositi – ako hvališ, proglasiće te za deo propagandne mašine, ako kudiš, reći će – ti si uvek protiv, tebi ništa ne valja, tebi niko nije dobar.
Šta da kažem – svi su dobri, samo „ovo” ništa ne valja.
