Valjevo-Berlin-Valjevo

Dnevnik

Valjevo-Berlin-Valjevo

Dan 1

Ponedeljak. Pre 4.00 krećem iz Valjeva na aerodrom. Po dolasku u Berlin, taksisti kažemo dve reči na nemačkom koje su uvek dovoljne: Moritzplatz, bitte.

Zgusnut program. Naša kancelarija u Kreuzbergu - jutarnja koordinacija, sastanak-dva, pitamo se sa kolegama. Praznog hoda nema - Jan i ja već oko podne odlazimo u Mitte na radni ručak sa klijentima i potom prezentaciju web sajta koji pripremamo za njih. Svi opušteni, fino raspoloženi, nema stresa, nervoze.

Uveče se smeštam u apartman - ogromna prostorija sa krevetom u ćošku, sofom, trosedom, trpezarijskim stolom. I tri ogromna prozora koja gledaju ka atrijumu. Ili, ceo atrijum od par spratova koji gleda u mene… Navlačim zavese.

Dan 2, 3, 4

Berlin je savršen za jutarnje trčanje. U Valjevu, zimi, to nije baš lako - zbog zagađenja pre svega ide se na traku u teretanu. Ovde zagađenja nema, grad je ravan, velikih i malih parkova ima svuda, široki trotoari su takođe pogodni za trkače. Ja biram polusatnu rutu oko kanala.

Dane provodim u kancelariji, držim trening; jedno veče odlazimo na Hacks/Hackers događaj, mesečna okupljanja novinara i programera gde se prezentuju projekti koji povezuju ove dve profesije. Uvek zanimljivo, neformalno, a i pivo je za dž.

Frižider u apartmanu nije ostao neiskorišćen, takođe.

Dan 5

Petak, dan za izlazak. Naš klijent (ona organizacija od ponedeljka) pravi proslavu svog rođendana i dodelu nagrada. Zamišljao sam amfiteatar i neke govorancije, dočekao nas je prostor za žurke i zabave, velika izdužena hala sa galerijom i binom.. Veliki bar u ulaznom delu (i odlično crno vino!), preko 200 ljudi. Smenjuju se video prilozi o aktivnostima dotične organizacije (u Siriji i Severnoj Africi) sa kraćim di-džej setovima između. Služe se razni kanapei, salate orijentalnog tipa i grickalice. Posle uručenja nagrada, na binu izlazi postariji gospodin koga očigledno cela Nemačka zna i otpeva tri pesme uz ritam mašinu. Gospoda u prvim redovima zaigra. Šef i ja se malo promuvamo kroz masu, popričamo sa po nekim, upoznaju nas sa raznim svetom - od novinara iz Libije i Egipta, do manekenke iz Ukrajine (ili bar tako izgleda).

Ponoćna dilema - da li ići na Opening party Transmediale festivala, ili u sobu. I got enough, laku noć. Čovek u srednjim godinama.

Dan 6

Dan za šoping. Iskustvo me je naučilo da je najpametnije otići u veliku robnu kuću Karstadt na Hermannplatzu i tamo jednostavno obaviti kupovinu. Probali smo razne varijante ranije (KaDeWe i Zapadni Berlin, tržni centri na Aleksanderplatzu i drugi mollovi), robne kuće su ipak najprijatnije za kupce.

Dan 7

Nedelja. Iako ovde sviće iza pola osam, ja se iskusno budim u 6.00, i dok se ne razdani pijem čaj (jer kafu nemam) i gledam film. Onda jednosatno trčanje duž kanala, sve do reke Špre, pa onda na drugu stranu do Lindenstrasse, pa nazad u sobu - 10.2 km. Hiljadu kalorija manje, i onaj osećaj zadovoljstva zbog koga trkači žure napolje dok ostali spavaju.

Malo kasnije, duga šetnja do kafea/restorana “East London” gde se nalazim sa ovdašnjim prijateljima na (britanksom) doručku. I tako dok hodam, pokušavam da uhvatim te male razlike između nas i njih, nešto što bi bilo relativno lako promeniti ili uraditi na bolji način.

Evo na primer ovo drvo - fino, lepo, razgranato. Kako će biti lepo na proleće! Zašto kod nas u Valjevu sve manje ima ovako lepo razvijenog drveća? Zašto se svako stablo u drvoredima potkresuje da izgleda kao vrba, bez grana koje se lepo šire na sve strane? Stvarno mi je teško da objasnim šta je razlog za to: klima - nije, ima i kod nas padavina (pa i da nema, moglo bi se organizovati zalivanje drvoreda); da ne znamo - nije (šta tu ima da se ne zna?); šta je - ne znam.

Nadzemna železnica - inženjerski precizno, efikasno, pouzdano. Fantastična snaga čelika. Meni - predivno! Zamišljam prugu Beograd - Bar koja kroz Valjevo prolazi na ovako nekoj konstrukciji. Nema podele grada neprelaznim nasipom, nema zaustavljanja strujanja vazduha i saobraćajnih tokova. Nema zatvorenih vizura. Znam, odustalo se od toga zbog cene, ali problemi koje je sadašnje rešenje stvorilo su prouzorokovali višestruko veće dugoročne gubitke, nerešive urbanističke prepreke i grad fizički podeljen na dva dela.

Nismo dovoljno dobro čuvali naše čelične mostove, ostao nam je samo jedan na Gradcu. Hidrocentrala i brana u Deguriću nisu čuvane i korišćene kako bi možda moglo. Uvodimo plastičnu ili prohromsku stolariju u Tešnjar i Knez Miloševu, i uopšte skloni smo da vrlo lako nešto staro, autentično i solidno zamenimo jeftinim, nekvalitetnim i ružnim. Jaz više nemamo jer nismo umeli da ga održavamo i unapredimo, a i korito Kolubare nam propade. I stari kantar smo sklonili iz centra i napravili benzinsku pumpu…

E a tek dečija igrališta! Pesak, dajte deci pesak, ne behaton ploče i gumirane kvazi podloge. Problem je, verovatno, što to mora i da se održava, da se obnavlja. Kao i sve drugo, uostalom.

* * *

No da ne kukam. Lepo je u Valjevu, samo su zime malo komplikovane. Ko zna i voli da koristi vikende i prirodu valjevskog kraja, sela, reke, brda i planine - nema za čim da žali. Manje-više.

* * *

Uveče idemo u Sony centar na Potsdamer Platzu u bioskop. Predivna sala, dobar film, udobne fotelje i obavezno pivo. Šetnja nazad u Krojcberg sa svraćanjem u kafanu. Lep, ispunjen dan, dovoljno (možda i previše) vremena da se posveti samo sebi.

Dan 8

Nova radna nedelja. I danas držimo obuku klijentima, u njihovim prostorijama. Po obavljenom poslu, sa istom tom ekipom završavamo na druženju u kafani iza ćoška.

Dan 9

Ceo radni dan u kancelariji, i večernji let za Beograd. Tegel, bitte. Taksista me pita - odakle sam. Aa, Zerbien.. Krenem da ga pitam ‘A odakle si ti?’ (čujem da priča arapski sa nekim), ali - pitanje je suvišno. On je čovek iz Berlina.