Grad u moru svetlosti
Na današnji dan, 9. maja 1900. godine (27. aprila po starom kalendaru) Valjevo je dobilo električnu energiju. Bilo je prvi grad u Srbiji, posle Beograda, koji je dobio struju.
Taj podvig ostvarili su Matija Mata Nenadović, privatni preduzetnik, potomak čuvene loze Nenadovića iz Brankovine, treće koleno prote Mateje i njegov ortak manjim udelom, Svetozar K. Popović, valjevski industrijalac i trgovac, potonji poslanik i senator. O ovome je u Glasu javnosti 2000. godine pisao Branko Vićentijević.
Hidroelektrična centrala nalazila se na reci Gradac, tome je posvećena i posebna Wikipedia stranica.
O Valjevu sa električnim osvetljenjem prenosimo deo teksta Aleksandra Kala Spasojevića objavljen u Kalendaru „Kolubara“ 1997. godine:
„Kako je izgledalo i doživljeno električno osvetljenje u Valjevu? Mera za upoređenje osvetljenja u Valjevu bilo je beogradsko. U „Trgovinskom glasniku“ čitamo da „električna centrala Matije Nenadovića i Svetozara Popovića proizvodi tako briljantnu svetlost, da je intenzivnija, stalnija i bolja no u Beogradu.“ U impresiji o osvetljenom Valjevu autor članka u „Večernjim novostima“ piše: „Valjevo pretstavlja noću jednu čarobnu sliku...Valjevo od tog dana tako reći pliva u moru svetlosti. Naročito je čarobna „Beogradska ulica.“ U dužini od kilometar i po ima ona vrlo veliki broj sijalica i sve u jednoj liniji. Kada se u veče pusti struja vidi se samo jedna vatrena linija, koja toiko izgleda divnije, što se ta linija ukršta ili ide uporedo sa drugim svetlosnim linijama iz ostalih ulica. Naročito je divan pogled sa Brđana i mnogi građani večerom se penju na taj vis, da uživaju u tom divnom prizoru...“ Ovu tiradu autor završava pohvalom: „Može se samo vlasnicima čestitati na ovako divnom gradskom osvetljenju, našto su im svi građani zahvalni.“