Valjevske plaže
Valjevski list „Naša reč“ u broju od 1. avgusta 1936. godine piše o tome kako se Valjevke i Valjevci snalaze za osveženje tokom toplih letnjih dana, o nedostatku dobro uređenih plaža i o ponašanju (i oblačenju) građana na kupalištima.
Prenosimo ovaj zanimljiv tekst u celosti:
Valjevo uopšte nema uređene plaže
– A više je nego neophodno na Gracu izgraditi i jedan plivački bazen –
Letnje žege nastale su u punom jeku i svet žuri u obližnje rečice da se okupa i rashladi. U blizini Valjeva postoje četiri reke ali one sve ne dolaze u obzir za kupače. Kolubara, koja protiče kroz sredinu varoši, naša istoriska reka, nije više pogodna za kupanje. Plitka je i zagađena. U njoj možete videti crknute životinje i drugu nečistoću, koja se baca iz dvorišta i sa ulice. Obnica i Jablanica su udaljene, pa stoga malo ko iz varoši ide da se tamo kupa. Ostaje jedino Gradac, brza, bistra, brdska reka, koja je zaista idealno mesto za kupanje, mada se i u njemu oseća nedostatak vode za vreme letnjih suša.
(Foto: Wikipedia)
Već od samog ušća u Kolubaru, pa 4 do 5 kilometara uzvodno, ređaju se od pre podne pa do mraka mase kupača iz građanstva i vojske. Tu je celog dana smeh, graja, podvriskivanje i šale. Ima tu neukusnih viceva i dobacivanja, koji dolaze od nevaspitane publike, obično na račun kupačica. Naravno, kao i na svakoj plaži, ima i kod nas flertovanja; tu se prave poznanstva od kojih su najdraža ona učinjena sa licima koja nisu iz našeg mesta.
Za naše takozvane plaže ne može se reći da na njima ima kakvog reda. Svlači se gde ko stigne, ostavlja odelo na kamenu, pesku ili okači o granu kakvog drveta. Pri tome muku muče sramežljiviji kupači, pogotovo ženske, dok se svuku, jer nijedno mesto nije dovoljno sklonjeno od pogleda radoznalih. Naravno, da pri ovakvom stanju stvari, nije čudo što s vremena na vreme nestane poneki novčanik, sat ili čak i deo odela.
Na našim plažama, ako bi se taklo mogli nazvati ovi virovi i plićaci, vlada pravi palanački štiming. Pored kupača i kupačica u pravim, čak i elegantnim kostimima, videćete muškarce u dugim belim gaćama sa zavrnutim nogavicama i žene u spavaćicama, dugim do peta. Zaista, nigde veći izbor najraznovrsnijih kostima.
Za to vreme u Beogradu (6. jun 1935, Politika)
Pod vrbama u hladu iskupe se žene sa decom i tu razmeste čitavo svoje domaćinstvo. Tu spremaju užinu, lože vatru i kuvaju kafe. Naravno, i ovde je neizbežno ogovaranje:
„Pazi one, sram je bilo kakav joj je kostim! Samo još što nije gola!“
Tako izgledaju naše plaže na Gracu u ovim danima tropske vrućine.
crtež: Ljiljana Ljiljak
Još se niko nije setio da izgradi jedno koliko-toliko uređeno rečno kupatilo. Ni opština, ni razna društva, ni pojedinci. Za vreme okupacije austriske vlasti podigle su kod Tadića mlina jedan mali betonirani bazen. Doduše, on nije zadovoljavao potrebe Valjeva, ali je ipak bio koristan kupačima. Međutim, sopstveniku je on bio izlišan, pa ga je uništio, a vodu odveo u svoj jaz.
Danas se više nego ikad oseća potreba da se na Gradcu, u blizini varoši, izgradi jedan pristojan bazen, sa potrebnim kabinama. Neka merodavni razmisle o tome.