Kolubarin upitnik: Tamara Jokić
Kafu volim da popijem u/kod...?
Tamo gde je dobro društvo.
Šišam se kod...?
Kod Mikija.
(Foto: Đorđe Đoković)
Na Valjevo je najlepši pogled...?
Sa Majdana.
(Foto: Đorđe Đoković)
Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?
Svoje ljude.
Moje uspomene iz detinjstva vezane su za...?
Selo Mušić i reku Toplicu, mamine kiflice sa orasima, osmeh, nedostajanje i poneki zvuk bombe.
Šteta je što Valjevo više nema...?
Savremenu biblioteku, neformalni i neelitistički vid obrazovanja koji bi pomogao deci da otkriju svoje talente, veruju u sebe i ne zadovoljavaju se manjim.
Dobra vila bi Valjevu donela...?
Šira shvatanja i čistije ulice.
Sramota je što Valjevo (više) nema...?
Bioskop, muzički centar, dovoljno ljudi sa voljom i snagom.
Za slavlje bih odabrao/la kafanu/restoran...?
Restoran Usput, selo Balinović.
Najlepše uspomene vežu me za...?
Najlepše uspomene ne vezuju, već oslobađaju, tako da bih rekla da su to moje odeljenje iz gimnazije i scena Doma kulture.
Prvi razred Gimnazije, 2005. godine
U Valjevu mi najviše smeta...?
To što se uspeh najteže prašta, a poštovanja za svestranost gotovo da nema.
Valjevo je najlepše...?
U proleće, kad svi pohrlimo na Gradac, Divčibare, ili u Sanković kod Laze.
* * *
Rođena 1990. u Valjevu. Završila osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu španskog i portugalskog jezika u okviru obrazovnih sistema bivših kolonija. Bavi se pevanjem, ali, iako je muzika zvanično hobi, za nju je mnogo više od toga. Muzika je spolja i iznutra, iznad i ispod.