Valjevski bioskopi
Ovih dana najavljeno je da bi Valjevo sledeće godine moglo da dobije svoju bioskopsku salu prilagođenu 3D projekcijama. Pre dve godine, kaže se, u objektu nekadašnjeg Doma omladine započeta je adaptacija i izgradnja nove bioskopske sale, kao i da je ideja da taj bioskop ima oko sto mesta i da radi svaki dan, da se u njemu neprestano priređuju projekcije filmova.
Videćemo šta će se od ovakvog plana ostvariti. Ovim povodom podsećamo na deo istorije valjevskog bioskopa. Prenosimo belešku o osnivanju bioskopa iz knjige Zdravka Rankovića „Valjevski kraj u 20. veku“ i odlomak teksta Snežane Radić iz Revije Valjevac od pre dvadeset godina, januar 1996. (Od februara te godine novine su se zvale Revija Kolubara).
CC
U avgustu 1910. godine ustanovljen je stalni bioskop u Valjevu. Predstave je u svojoj pivnici „Srbija“ davao Tiosav Blagojević koji je aparaturu kupio od Milovana Nešovića iz Užica. Kinooperater je bio časovničar Ljuba Petrović. Blagojevićev bioskop je radio sve do nacionalizacije privatne imovine 1948. godine.
Pred Drugi svetski rat, 1938. godine, u Valjevu su počela da rade dva bioskopa: „Central“ i „Brankovina“.
Bioskop „Central“ ortački su osnovali Karl Engl i Mirko Grković u zgradi Krste Pašića. Vlasnik bioskopa Karl Engl rođen je u Kikindi 4. novembra 1908. godine, živeo je i radio u Valjevu kao elektromehaničar, a od 1938. kao kinooperater.
Posle rata, 1944. presudom Vojnog suda u Valjevu, 80 odsto imovine Karla Engla je konfiskovano, a 20 odsto ostavljeno porodici za izdržavanje.
Odmah po oslobođenju Valjeva bioskop „Central“ je ponovo proradio. Prikazano je devet filmova za vojsku, pionire i radne čete. Prva četiri filma prikazivana su besplatno, a za narednih pet naplaćivale su se ulaznice.
Bioskop „Brankovina“ osnovao je i bio mu vlasnik Marko Babić, hotelijer, rođen u Valjevu 1885. godine. Imovina Marka Babića, kao predsednika valjevske opštine u vreme okupacije, konfiskovane je krajem 1945. godine. Bioskop nije radio za vreme rata sve do 1. januara 1946, jer je kinoaparatura bila sklonjena u kući Marka Babića do 5. decembra 1945.
Bioskop „Brankovina“ osposobio je za rad Mesni sindikat u Valjevu za svoje potrebe i dao mu ime „Radnički dom kulture“, kasnije nazvan „Sindikat“.
Oficirski dom je takođe imao svoju kinoaparaturu gde su prikazivani filmovi isključivo za potrebe vojske.
Predstave su u početku (1944) išle tri puta nedeljno, kasniej svakodnevno. Najavljivao ih je dobošar, a ponekad su bile i plakatirane. Plakate za priredbe i bioskopske predstave izrađivali u „crtači“ Odseka za narodno prosvećivanje.
U poratnim godinama valjevska publika je u velikom broju gledala filmove kao što su „Tajanstveno ostrvo“ (ruski, 3923 gledalaca), „Legije Arizone“ (američki, 3471), „Vuk prerije“ (američki, 2987), „Beli šeik“ (američki, 3308), „Uzavrela ljubav“ (francuski, 2094), „Beatriče Čenči“ (španski, 1824) i drugi. Najgledaniji je bio „Fiskulturna parada u Moskvi“, prikazan aprila 1946. Film je videlo 6573 gledaoca. Poseta za ovaj film je bila organizovana; učitelji iz više sela doveli su svoje đake na projekcije.