Graditelj Sava Centra
Posetioci filmskih projekcija u Sava Centru na ovogodišnjem FEST-u bili su svedoci ogromnih reklamnih panoa izlepljenih po krovovima Sava Centra, po čemu zgrada podseća više na prodajni objekat na obodima grada, nego na prestižni kongresni centar, što mu je originalna namena. Zapuštenosti Sava Centra svestan je (čak) i Grad Beograd, koji je ovih dana objavio javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za rekonstrukciju i unapređenje poslovanja ”Sava centra.”
Projektant Sava Centra je arhitekta Stojan Maksimović, nekada učenik Valjevske gimnazije.
U intervjuu koji je dao za Reviju Kolubara 2002. godine rekao je da se, iako je rođen u Subotici, uvek osećao Valjevcem jer je tu proveo ključne godine života koje su ga oblikovale.
U tekstu o Sava Centru RSE je jednom prilikom napisao:
“U Sava centru je za trideset godina održano preko osam hiljada domaćih i međunarodnih skupova i manifestacija sa milion i šest stotina hiljada učesnika, kao i dvadesthiljada kulturnih manifestacija i programa sa deset miliona posetilaca. To je riznica iza čijih fasada se krije čitava jedna istorija.”
Na drugom mestu se kaže: “Sava centar je poslednji veliki infrastrukturni projekat izgrađen u Srbiji. Činjenica. Istini za volju tu je novi most preko Ade, ali taj projekat, avaj, još nije završen.”
Prošle jeseni je pisano da će rekonstrukciju, a potom i upravljanje javnim preduzećem Sava Centar vlasti prepustiti privatnom partneru. “Temeljno preuređenje koje će morati da odobri i Stojan Maksimović, autor zdanja, trebalo bi da počne krajem 2016”.
Kada se govori o arhitekti Stojanu Maksimoviću često se pominje da je Sava Centar njegovo životno delo.
U Biografskom leksikonu Valjevskog kraja o Stojanu Maksimoviću je zapisano da je rođen u Subotici 1934. godine. Osnovnu školu je pohađao u Subotici, Beogradu i Vršcu, a od 1945. gimnaziju u Valjevu, gde je maturirao 1952. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Među njegove značajne beogradske projekte spada i hotel “Interkontinental”. Posle 1980. Radio je u Kuvajtu i Nemačkoj, a od 1987. živi u Bostonu.
Pre deset godina objavljena je monografija o Stojanu Maksimoviću o koj je pisala Revija Kolubara.