Manjak novca i kreativnosti
Značajno osiromašnje stanovništva je, uz veliki nemar gradskih vlasti i nedostatak interesovanja za kulturno polje, doprinela da Valjevo postane grad bez pozorišta, bez bioskopa, grad u kojem se kulturna dešavanja uglavnom organizuju kao rezultat rada pojedinačnih izuzetaka negoli sistemskih podsticaja, zaključak je empirijskog istraživanja “Stanje u kulturi i kulturni potencijal Valjeva.” Autori istraživanja su Ognjen Nikolić, Nenad Đorđić i Predrag Đorđić koji su u toku njegovog sprovođenja bili studenti osnovnih, odnosno master studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i članovi Grupe za društvena istraživanja Društva istraživača Vladimir Mandić Manda, koji su učestvovali u prikupljanju podataka.
Na tribini o rezultatima istraživanja i mogućim rešenjima za unapređenje kulturnog života grada, održanoj 26. novembra, direktor Moderne galerije Vojislav Jovanović rekao je da bez dobrih plata, nema ni posećivanja kulturnih događaja. On je istakao da je većina sadašnjih kulturnih manifestacija pokrenuta u periodu kad su fabrički pogoni u Valjevu radili punom parom - tokom osamdesetih godina. No, i u sadašnjim okolnostima, moguće je pokrenuti neki oblik kulturnog događaja, ali teško bez podrške države i privatnih sponzora, zaključio je. Primer koji o tome svedoči jeste Vakum i filmski festival koji organizuju iz godine u godinu.
Komentarišući rezultate istraživanja, Katarina Marinković je podvukla da osnovni problem kulturnog života u Valjevu leži u navikama ljudi, odnosno da je neophodno da se promeni kultura življenja kako bi se manifestovala promena u oblasti kulturnih potreba i želje za njihovim zadovoljavanjem. Direktor Narodnog muzeja, Vladimir Krivošejev, izrazio je nezadovoljstvo strukturom posetilaca te institucije, s obzirom na to da najveći deo posetilaca čini ljudi koji nisu iz Valjeva, te da Valjevci retko dolaze u Narodni muzej.
***
Neki od rezultata istraživanja:
Po čemu je Valjevo bilo poznato nekada, a po čemu je poznato sada?
Ispitanici su kao stvari po kojima je Valjevo nekada bilo poznato u kulturnom kontekstu navodili sledeće: Ilindanski vašar, Beli narcis, Brankovinu, KUD Abrašević, istorijske ličnosti, dešavanja u Domu Vojske. Kulturne sadržaje po kojima je Valjevo danas poznato ispitanici vide u sledećem: Tešnjarske večeri, Narodni muzej, Jazz Fest, umetničke galerije. Ne mogu se zaobići ni kritički odgovori koji su bili jako česti. Neki od takvih su: „Nekada je Valjevo bilo poznato po mnoštvu kulturnih dešavanja, sada po prostom karakteru“, „Nekada po Tešnjarskim večerima, sada po seljačkim večerima“.
Najveće prepreke da se kulturni potencijali Valjeva ostvare
Ključnu prepreku ispitanici su prepoznali u nedostatku finansijskih sredstava. Pored novčanog momenta, kao prepreke su navođene i: politika, gramzivost i pohlepa političara, nevoljnost odgovornih gradskih struktura, lenjost ljudi, neobrazovanost, nezainteresovanost, nedovoljno angažovanje mladih, neaktivnost stručnih ljudi.