Kolubarin upitnik: Željko Obrenović
Najdraži kutak Valjeva? Ili okoline?
Pretpostavljam da su svi pre mene naveli Gradac, tako da ću probati da odaberem nešto drugo. Kameničko jezero, koje se nalazi u blizini Valjeva, i koje je poslužilo kao inspiracija za moj novi roman. Prosto je neverovatno da takvo nešto postoji i da često možete da imate čitavo jezero samo za sebe. Inače, jako volim i svoj kraj.
Odrastanje u Valjevu pamtim po...?
Igranju u nedovršenim kućama u kraju. Novo naselje je devedesetih bilo tek započeto i mnoge su se kuće gradile godinama, a neke ni danas nisu dovršene. Nama je to bio neiscrpan teren za istraživanje i igru. Od zaboravljenih sitnica koje bismo tamo pronalazili stvarali su se čitavi narativi od kojih neke i danas pamtim. Dečja mašta je neverovatna.
U Valjevu mi najviše smeta...?
Nekultura. Ali verujem da to nije vezano samo za Valjevo. Ne postoje prostori za svirke, niti neko ko bi ih organizovao. A opet, i da postoji, sumnjam da bi ih neko posećivao. Što me vraća na početak odgovora.
Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?
Sve mlade ljude koji postižu uspehe van svog grada (i države), a u svom gradu su potpuno (ili nedovoljno) poznati i priznati.
Dobra vila bi Valjevu donela...?
Nalazište nafte i dobrog čoveka koji to ne bi iskoristio samo za sebe.
U Valjevu nedovoljno obraćamo pažnju na...?
Kulturu.
Bilo bi dobro da se Valjevo ugleda na...? (Zašto?)
Na neko fiktivno utopijsko mesto gde se umetnost ceni i razume.
Predložite budućeg učesnika/učesnicu Kolubarinog upitnika
Željko Vitorović
* * *
Željko Obrenović je rođen 1982. godine u Valjevu. Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je romane Srpski psiho (Laguna, 2007), Talog (Booking, 2012) i Kameno jezero (Kontrast, 2016), kao i strip Karton siti (Modesty stripovi, 2016).